Učitelj

382 Драг. Н. Јанковић

нужан и неизбежан задатак. Али настава у школи не треба да буде на првоме месту, она не одређује њен основни план. Школа мора да притекне у помоћ младежи баш у ономе у чему она потребује помоћ, она мора да заштити п ојача у младежи стваралаштво, извор стваралачке енергије“ — вели В. Зјењковски.з);

Греше сви они поборници и пропагатори нових педагошких идеја и гледишта, када сматрају да је и остварен циљ нове школе, односно да је идеја о једној новој школи потпуно реализована, ако је евентуално пронађен један бољи, лакши, подеснији и природнији начин, можда, за савлађивање наставнога градива. „Звати активном школом „активне методе“, кобни споразум са захтевима. бесмислених школских закона, · опасност је и замка у коју сваки. дан пада велики број учитеља поради склоности за мањим напором. Активне методе су један поступак више, један поступак. између много других, који имају сврху, да ученици асимилирају одређени програм и оно што се зове звучним именом „испитна грађа.“:)

„Ма какве дидактичке или методичке реформе ми изводили. у школи, а задаци остају такви, који су и до сада условљавали. њену главну структуру, ове ће реформе клизити површином, не задирући у суштину саме ствари. Рад педагошке мисли мора зато да буде упућен не на делимичну реформу школе (на борбу с многим предметима у њој итд.), већ на саме њене основе, тј. на: њене задашке Питање мора бити непосредно и смело постављено;. ми се морамо запитати: да ли може и да ли сме школа да се ограничава само на интелектуално развиће ученика“.3)

Гледиште које нову, радну школу идентификује с наставним. поступком можда је донекле и оправдано уколико се тиче школа чији је главни циљ „стицање знања“, „обрађивање науке“. Али. кад је у питању основна школа онда се ти нови начини и методи никако не смеју нити могу идентификовати с идеалном новом школом, 0 којој сви ми данас сневамо и коју сви прижељкујемо..

Основна школа је установа, која се, истина, зове „школа“ као и друге школе, али она је ипак школа своје врсте и има свој. посебни и специјални задатак, као општенародна и васпитна установа. ИМ, као што је већ више пута наглашено, и по гледишту нове педагогике, наставно градиво је од секундарне вредности и. значаја, а сама вредност и његов значај леже у томе уколико служе. и користе главном циљу основне школе. Стварање нове школе нити је условљено нити зависи од стварања, проналажења метода,. наставног поступка за савлађивање наставнога градива. Напротив, стварање нове школе пре ће зависити од проналажења начина за теже савлађивање градива. И Русо није без разлога рекао: „Уз тако многобројне одличне методе које олакшавају учење наука,

2) В. Зјењковски: „О педагошком интелектуализму“ — у „Учитељу“ за. децембар 1933 год.

2) В. Феријер: „Активна школа“, стр. ХШ.

2) В. Зјењковски: „О педагошком интелектуализму“ — у „Учитељу“ за: децембар 1983 год.