Učitelj

Поводом новог наставног плана и програма за осн. шк. 383

веома би потребно било да нам неко покаже метод који би отежавао њихово учење“.')

У овом погледу може се поћи још и даље и слободно устврдити: да се суштина нове школе не састоји чак ни у концентрацији наставнога градива, која се толико наглашује и подвлачи. Штавише, нова школа не састоји се чак ни у саморадњи ученичкој, ако се саморадња ограничи једино на наставне предмете,. Ми не спремамо наше ученике за обрађивања овог или оног наставног предмета, или за специјално изучавање ове или оне гране науке. То је циљ других школа.

Нова школа има за циљ: развиће детета у физички, морално. и умво здравога члана људске заједнице, и то полазећи од самог детета, онаквога какво је. То мора да буде централна и полазна тачка сваког наставног плана и програма. При томе се никада несме сметнути с ума да: ни телесно, ни морално ни умно развиће дечје неће бити ни мало веће, ако се ово буде насилно принудило: да с муком напабирчи и потрпа у своју главицу најразноврснија. знања из разних наставних предмета; напротив, свакоме мора бити. знано: да при овом и оваквом скупљању, „асимилирању“ одређених знања морају подједнако да страдају и умна и морална. страна, као и дечје здравље.

„Затварајући децу у учионицу, ми им много више одузимамо: но што им стварно дајемо — више им причињавамо штете но што“ им стварно користимо, јер их отржемо од природе, од појава, па их кљукамо нечим што она силом „гутају“ и „врло тешко варе“. Зато је преко потребно да деца већи део времена проводе ван. учионице, у природи, где ће моћи да запосле сва своја чула, да примају утиске и реагирају — да осеше сам живот. За оно четири године, колико проведе у основној школи, дете се одвикне' и од оно мало физичког рада, што га је пре поласка у школу вршило у кући. По изласку из школе детету се не мили никакав. посао ни физичко кретање, јер је клица физичке радљивости и. покретљивости његове за време школовања убијена у корену. Изишавши из школе, дете није подобно ни за умни рад, јер данашњи метод и поступак у настави, као и данашњи стереотипни уџбеници убили су у детету сваку вољу за књигом и умним напрезањем. По изласку из данашње школе дете је, дакле, пасивно. — непокретљиво без принуде са стране на коју је у школи кроз све време систематски навикавано, а какве све штете потичу отуда нећемо овде износити, тим пре што сваки може схватити. да тако васпитана деца не могу бити корисна ни себи ни другима, нити се могу третирати као обнова људског друштва“.1).

Али, као што смо већ напред нагласили, чак и кад би нови наставни план и програм био такав да омогућује неки нови наставни поступак, рад по новим начелима и педагошким принципима, чак ни тада нови наставни план и програм не би могао омогућити стварање праве нове школе.

(Свршетак у идућем броју) 1) Жан-Жак Русо; „Емил“. =

1) Драг. Н, Јанковић: „О уџбеницима у основној школи“ — стр. 37—838 Лесковац, 1929 год.