Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 21

сматрало потребним, да се тим бави, те се може захвалити само овом случају, што се задруга одржала до данашњих дана у Хрватској.

Сељаци становаху у кућама од тесаних дрвених греда, које бијаху покривене сламом. Градити и поправљати морали су сами оним материјалом, што им га је давао земаљски господин. Само у оним крајевима гдје је био мањак дрвене грађе, а у изобиљу камена, биле су куће зиданице, покривене цријепом или плочицама од шкриљевца. Исто тако стаје и суше. Ожењени чланови фамилије- становали су у посебним кућицама т. зв. појатама, у најближој близини матичне куће, гдје је становао отац обитељи. У тој главној кући заједнички се јело и у тој соби заједнички се радио посао, који се већ у кући може радити: прело се, ткало, плело, резбарило итд.

Ратарство је било примитивно, како се може само замислити. Плуг, који је ваљада онај облик, који сам видио, добио прије двије хиљаде година, улазио је у земљу једва педаљ дубоко, и свуда је у пољу било прастаро „тројно господарство“. Земљепосједници су казивали, да сељаци другачије неће, али и сами су чинили исто. Јело је било веома просто, а крух се правио од јечма, проје, хељде или кукуруза, већ чега је било у том крају. Рубље и одијело, осим крзна и обуће, правиле су жене од скроз домаћег материјала. Само оно мало накита за то продавали су жидовски покућарци за шљиве, мед, сирову свилу и цуње, дакле не за новац, већ замјеном.

Ово трговање с покућарцима бијаше врло потребно, јер је било села далеко од градова, а подржавали су ту трговину искључиво Жидови. Жидов покућарац бијаше радо виђени гост на селу код сељака, а и код племића. Жидов је доносио у куће сву потребну, а и непотребну робу и за њу није узимао новац, који је недостајао племству исто тако као и сељаку. Примао је сеоске производе, што их је могао опет продати у граду. Највише се тражило шљива и винског кома за печење ракије, па онда особито _ прње за извоз у Енглеску, гдје се хрватским прњама