Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

22 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

давала предност и скупо их плаћали, јер су биле искључиво из ланеног и конопљастог ткања. Ово трговање замјеном бијаше покућарцима ванредно погодно, јер су своју робу скупо продавали а није било неподесно ни за сељака, јер није знао, што би с прњама, а тако је ипак нешто добио, што је требао а што иначе не би могао купити због несташице новца. Ми смо такођер имали своје „домаће Жидове“ и у Водостајама и у Новаковић-Гори, а звали су се Алберт Корницер и Јаков Кентнер. Свака два-три мјесеца довезли би својим колима свакакве робе. Обојица су били добри, честити и правични људи, а познавао сам их и волио од мог раног дјетињства. Сматрао сам, као да су дугоња стари Алберт и честити Јаков са својим доброхотним, козичавим лицем, чланови наше породице. Увијек су их заустављали да једу код нас, и ја би обичавао, да старом Алберту, који је био строго ортодоксан, мећем капу на главу, јер је хтио јести само с капом на глави. Албертови синови били су ми врло одани и ја сам им то враћао, јер сам сваком згодом ломио копље за Жидове, а мог старог Алберта проглашавао за најбољега хришћанина, што га има на свијету. Уопће су Жидови у Хрватској, колико год сам их познавао, већином били добри и честити људи, а с неколицином сам до краја био срдачно спријатељен. Него им без тих личних одношаја бијаше само логична посљедица укупнога мога схватања о свијету, да сам већ у својој младости ступио и усмено и писмено уобичајеном одлучношћу за потпуну држављанску равноправност Жидова, па би то и данас чинио, када би било потребно, без обзира на некоја врло неугодна изненађења. |

Још је била једна особита појава, да су Хрвати и Срби радили само у некојим гранама обрта, а друго су препуштали туђинцима. Трговина житом бијаше од реда у рукама Срба и Хрвата, а само се изузетно тиме бавио који Жидов. Исто је било с трговином вина, дрвом за грађу и бачварском дугом, која се највише отпремала у Бордо. А печењем ра-