Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 23

кије и трговином проје бавили су се опет само Жидови; трговином колонијалне робе само Срби и Крањци, а мануфактурном робом Крањци и Жидови. Млинари и пекари били су обично Крањци и Хрвати; месари и кобасичари Хрвати; кројачи за мушке, гумбари и клобучари Хрвати и Срби; напротив кројачи женских хаљина Крањци; ципелари и опанчари — сељаци ношаху врсту сандала т. зв. опанке од црвене учињене коже, — Хрвати и Срби; тесари Хрвати; зидари и циглари Хрвати; крчмари Хрвати; хотелијери Крањци. Оваква раздиоба обрта бијаше традиционална и ријетко се када догађало, да би која изнимка прекинула овај правилни ред, јер је уљез ријетко када успио. Еснафски запт био је врло строг. Жидови се нијесу бавили никаквим обртом. Поред тога, што им је и самима обрт одвратан, узрок је том у тјесногрудости еснафа, који су статутом имали прописане и црквене дужности, па је Ж'идовима било примање у еснафе онемогућено; а изван еснафа није био обрт допуштен. Само су гремији трговачког сталежа примали и Жидове.

Два посебна заната у два краја домовине радили су тамошњи мушки житељи. У Посавини, с лијеве стране Саве, од памтивијека је био обичај, да се млађи људи најимају као лађарски момци на лађама, које су између Баната и Карловца возиле жито, дрвену грађу и бачварске дуге; а тај најам трајаше или за једно путовање или опет за више година, обично три. И мој дјед Стефан Михајловић започео је тако своју „каријеру“. Такав лађарски слуга звао се иу Хрватској по мађарском хајош им сваки Посавац бијаше тако рећи баштином или рођени хајош. Власници или опет најамници лађа толико су цијенили њихову спретност, поштење, снагу и устрајност, да су за хајоше узимали људе само из тога краја, а ријетко када друге. Подивљали су у својим обичајима, јер су често врло дуго остајали од својих кућа, жена и дјеце, па су се само међусобно дружили. У Банату сусретали су осим Срба и Румуна и Мађаре, па су научили неколико мађарских ријечи и фраза, те су их трпали