Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

94 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

у свој хрватски говор, али нарочито су научили мађарски псовати и клети, а у том су, барем прије, Мађари били ненаткриљиви мајстори. Могао бих на писати читаву страницу таквих псовки и фраза, што сам их дневице слушао у вријеме свога дјетињства, па их запамтио, а да их нијесам разумио. Но мање више дуго остајање мушкараца од куће, па ревни бродарски промет Савом и Купом, разуларио је _ морал жена на дому, те их развикаше као непо-

прављиве проститутке. Ваљада је и због мијешања различних раса посавско житељство било ванредно лијепо, поименце су жене имале дражесно лијепе тјелесне облике и црте лица. И многе су од ових лаганих и лакомислених жена могле послужити једном Рафаелу, Тициану и Коређу као модели за Мадоне и за фигуре грчких божица. Сјећам се тако једне сеоске љепотице, коју су ми показали као најраспојасанију проститутку у селу, али лице њезино показиваше дирљив изражај невиности и добра срца као Магдалене на Коређовој слици „Мадоппа 4! ап О1тојато“. Кад сам је запитао, како је дошла на рђав глас, зацрвенила се и оборила прекрасне своје црне очи, па ми рекла: „Мој човјек је већ двије године од куће, а он би барем морао знати, како су мушкарци злочести“, Не може се замислити темељитије разјашњење: и Манон Леско не би се могла оправдати већом наивношћу.

Други занат, који је исто био везан за један крај, бијаше преважање робе из Карловца на Ријеку и у Сењ, извоз и онда оданде увоз. Возари су били готово искључиво из Хрватског Приморја, лијеп, јаки смион нараштај, који је 2бог посвемашње неродице карсног тла у оном крају био приморан или да плови морем, или да возарином заслужује свагдашњи крух. Ријеч приморац постаде синоним за возара. И ти су људи одржавали на обје лијепо грађене цесте из Ријеке и Сења у Карловац сав увоз колонијалне и енглеске мануфактурне робе у унутрашњост Хрватске, у колико, наиме, није долазила из Трста. На повратку су опет извозили жито и дрвену грађу из Карловца