Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 25

у Хрватско Приморје. Ријека имађаше слободну луку, била је за тај промет подеснија и тамо се плаћало мање пристојби него у Трсту, па су то били и мјеродавни разлози, да промет себи привуче. Угарска царинска тарифа, (а вриједност јој почимаше од ријечких малта), имађаше веома велике увозне ставке, те су, тако рећи, управо саме позивале на кријомчарење. Мада је због тешких глоба смионост морала бити велика, ријетко се сада из Ријеке запутио који возарски караван, а да није прекријомчарио више или мање шећера, каве, пиринџа, соли, па енглеског конца и порцулана. Према том је ријеч „приморац“ постала идентична и с ријечи „кријомчар“. И приморац је живио у непрестаном отвореном боју с финансиском стражом, која је на њ вребала иза. сваке стијене. Приморац је био недостижив виртуоз, да измишља начине, како да наљути и превари финансе, које су звали „објездником“. Кријомчарење је успијевало, јер је свијет дуж обију цеста био увијек с возарима, те се није плашио опасности, да им помогне. С времена на вријеме успијевало је и финансима да надмудре кри,омчаре и да их ухвате на дјелу, а у таквим би приликама долазило и до формалних битака, послије којих је бивало мртвих и рањених, док би читав товар возарских кола био заплијењен, а они би сами били кажњени тешким глобама и затвором. У Карловцу су лични пријатељи возара знали, кад се сретно прокријомчарила већа количина робе, па су ишли прије доласка каравана у повјерљиве куће, да понуде очекивану робу. Роба је била обично, продана прије доласка, будући да се свако завјеравао против царинских области, а за понуђену робу се знало, да је добра и јефтина. То је ето рукопипатељна илустрација тадашње царинске политике. Приморац се свима указивао као симпатична и популарна фигура.

Тако је ето било у „Кгајуемзлуп Ногуа от“. Али то „Кгајуеузлуо“ бијаше само један дио Хрватске. Други дио земље био је политички и админи-