Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 25

положај, изгубила је и Војна Крајина сврху, због које је била основана. јер за обрану од разбојничких нападаја босанских Турака достајале су и оне редовне чете пјешаштва, коњаништва и топништва, које су биле гарнизониране по Хрватској. Прожети овим увјерењем, тражили су хрватски сабори непрестано, а угарско-хрватски заједнички државни сабор неколико пута, да се укине Војна Крајина и државноправно опет споји са Угарском и са Хрватском. И то је увијек обећавано са тјешењам, да ће се збити „чим то вријеме и прилике допусте“. Уистину, Беч није никада озбиљно мислио да удовољи овим зајамченим захтјевима. Па, било би за њ и бесмислено да се сам одрече готове и за рат увијек спремне војске од 60000 људи; толико је наиме бројала мобилизирана ратна спрема хрватске, славонске и банатске Војне Крајине, а у мирно доба излржавзање није стајало ништа. Истом послије нагодбе између Хрватске и Угарске године 1868. кад са већ није могло дуље измотавати, развојачила се Војна Крајина и наново сјединила с „матерама земљама“. :

Надање у то на почетку четрдесетих година било би неопростива лудост. У Хрватској се, додуше, жалило пучанство Војне Крајине, које чами под влашћу капларске батине, онако, каошто се сажаљева неизљечив болесник. Али нико није сам питао за проблем, који је био тако близу: да ли је положај хрватског сељака битно толико бољи, него ли је граничарског солдата, да би се потоњи могао одушевити за присаједињење Хрватској> А видио је, да је и ту и тамо зло, па је могао радије претпоставити традиционално и своје баштињено зло новом злу. Осим тога је Крајишник био поносан на своју војничку дужност. Он је био ленски поданик царев, а није био подложник некога кнеза Х или господина У, ла је зато и презирно звао таквог подложника „паур“. Како сада, да би желио сам да постане „паур!“ Кордунска је служба, међутим, тешко тлачила, горко бијаше полазити у рат и дома остављати жену и дјецу, а не знати, у коју сврху носи своју кожу на пазар. Него