Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ској

нашега Максе“. Пријазна „поша“ објема ме рукама ухвати за главу. пољуби у уста и оба образа, те ме поздрави ријечима: „Лобро дошао, соколе мој, добро се код нас снашао, јер си и ти наш син!“ Дирнуо ме овакав матерински дочек, па јој ижљубим обје руке. Прота се сјети, да смо ваљада уморни и гладни, те да би се она побринула за вечеру, али га она умири, да је све приправљено и да ћемо мало затим За трпезу. | -

Кад смо ушли у мало благовалиште, изиђе нам у сусрет Максина сестра Маца. Бијаше висока, витка дјевојка тамније боје лица, јаког срловског носа и прекрасних смеђих голубињих очију. Носила се на народну, и тај јој је костим добро пристајао. Маца бијаше ваљада неколико година старија од свог брата и од мене. Црте су јој биле превећ маркиране, да би је звали лијепом, али је била љупка и „сасвим фина лика. ЈЉепшег хода до у ње нијесам никада“ видио. И она ме ослови са „ти“ као побратима свога брата, а по народном обичају била је и она мојом посестримом (и то је веза тако света кас и крвно сродство). Маца ми рече, да је по братову причању И његовим писмима мислила, да ми је најмање бар 25 година Прота очита стојећкии гласно молитву. Сједнемо јести, весело узбуђени и расположени, и док смо тако ведро разговарали поша је нагомилавала на мој тањир цијела брда риба и салате, те ме нуткала говорећи: „Једи сине мој, једи соколе мој, данас на путу ваљада си мало шта могао јести, јер је петак“. И право је погодила, д' били смо путем" само круха И на тврдо јаја. И премда сам ово троје људи у. скупу познавао тек један сат, осјећао сам се међу њима тако домаћи, као да сам с њима живио већ дуге године. У примједбама, што су их изрицали, бјеше и разума и доброте. У њиховој припростој кући бијаше чиста морална атмосфера, која ми је годила. И пошто сам већ с великим уживањем био прочитао Голдсмитовог Векфилдског Свештеника и Фосенову Луизу било би немогуће да се у овом Милом друштву не би тога сјетио, па сам мом Макси ·

8