Vreme, Nov 12, 1940, page 11

СТРАНА г

1Р7МЕ

Уторак, 12 новеибар 1940

Наше жене у нсториском развитку народг, Предавање г-це Милене Атанацковић

Упросторијамв Копа српских сесг&ра оаржала јв гца Ми* лвна Атаиацковић, овлвгнин Министарства социјалне политикв и нвродног здрввља веома интвресвнтно прелвва«.е о дсприносу наше жене у историском развитку народв. У току свога предевања гца Атанаогкоаић казала је између ОСТвЛОГ: — Још је увек врло распрос-грвњвно мишљење, дв су жене мвн>е значајни члановн људске

Гђнда Милена Атанацковнћ зајвднице, и да према гомв н.ихов удво у животу нагродв мора исто тажо да останв ман>в значв.;ан. Он морв, наимв, да св хреће строго у гранлцамв породичног крута. Стога желим данас хге уквжвм нв чињенице, које нвоспорно доказују, да су жене од даднина допринвлв нзграђиваљу цвлокутгног животв нвшег нараде и дз је њнхов допринос од памтлвека био једнако вред&н доприносу мушких чланоаа заједнице. Разлика ј« само у томе, што су мушка/рци и жене улагвли својв напоре на рззне начине и у рвзним пр&вцима. У првом развитку људскога друштва па н лод н&швг нв.рода, женин удео могао се испољавати само кроз породицу, у којој Зв она билв стуб и цента <р. Мупгкарац јв својв деловвње развијао ван куће као бр&нилац н ратнтгк. Он јв тако завлашао, постао 1вчи, па твдо н нвдмоћнији. Жвна ниуколико ннјв заоствјвав у свом моћном учвствован>у кроа чнтаа ногориокн развитак, али се у нсториским излагањи ма на то указујв оамо општим потвзима. Они ретии прим-ври знамен.итих н маркантних женв, чијв су нмена осталв забележенв у Јгапгој историји, осветљ&вају сво-јом »рачном оветлошћу читава поколења жена и дају непобитнв доказе дв су жене, иако најчвшћв као незнвми јунаци, кроз столвћа ипак били снални огубови н моћнн оар&дници наигих првдака у изграђивању нвродног животе. Гца Атанвадковић изнела јв звтим у овоме говору читаву плвјаду знаменитих женв из наше славне прошлости, као пгто су царица Јвлена, царица Милица, Јеленв Бвлшићка, Јерина Ђурђвва, Мара Брамковић, деспотицв

Жене могу да оснивају радње у Хрватској - Загреб, 11 новембра. — Бан Хрватске Банооине г. др. Иван Шубашић потписао јв допуну Правилника о полагању мајсторских исгтита из занатских струка којим ое баве жене. Првма тој допуни бан можв одрвдити мвста у Хрватској Бановини у којима жене не могу да оснивају радње, иако су стеилв мајсторску спрему по прописима § 30 Закона о радњама

ма<јка Анђелија, Јефимија и многв другв. За време петвековног ропства појединци се уопште ннсу истицали, него с&мо целина. Тако је и српска жена претствзљенв у народним песмама као јуначка, поштена и праведна мајка која сво;им снновима улева узвншен кутгг поштењв и правде, оспособљава своју децу за безграиично пожртвовзње и челичи њихов карвктер. Само таквв мајкв могле су да створе оне генерације осветника Косова, на чијим јв костима изгрвђена наша д&нашња домовина. А ка-дв је дошво судбоносни час буђвња, сриска жена снажно помвжв народни устамак и обнављањв новв државв. Женв тада осећа де нестаде доба, ка.д пгколовање постаје главни ослонац у ја-чању и формирвњу човекв и шегове личности. Зато она дивовским напорнма продире кроз њих. У том погледу значајна је годннв 1863, квда се у Бвограду оснива прва женска средњв школа. Већ осам година доцније појеаљује се и прва жена на беогр&дској Великој школи. То је др. Дратв ЈБотић-Милошевић, којв доцнијв студира медицнну у Цирнху и постајв прва жена лек&р у Србији. Још пре ње завршиле су на истом Уннверзитету педетошке студијв сесгре Нинковић из Новог Сада и посветиле св просвећиввњу женске деце у Крвгујевцу. Једно поколење жена замењује друго на раду. попут мислн великог песника —пођите оданде, где смо ми сталв и стигните узвишеном циљу, коме су стремиле наше најбољв моћи. То је зевет којим се из генерацијв у генерацију предаје света народна мисао — завршиле је на крају гца Атанацковић своје предввањв. 3. Г.

Свеже јагоде - старе 3 године Чуда која ствара нова техника смрзавања Берлин, новембра. — Ва једној приредби немачког друштва за истраживања послужени су гости сасвим необичним бифеом: све посластице биле су старе две до три годиме, па ипак се то ни по чему није могло да примети. Тајна, како су све те укусне ствари кроз тако дуго времена остале сасвим непромењене лежи у новим методама конзервирања помоћу брзог смрзавања. Још до недавна престављало је конзервирање воћа и поврћа велики проблем, јер је оно при том увек губило своју природну арому. За арому су наиме најважније минералне соли и киселине, а да би се оне о• држале, морају да буду везане водом. Али код постепеног смрзавања вода се одваја и арома се зато губи. То може једино да се избегне новим ндчимом веома брзог смрзавања, код кога сви саставни делови У воћу или поврћу остану у свом првобитном саставу. Смрзавање мора да се спушта 18—20°С испод нуле и на тај начин могу да се одрже непромењени кроз кеограничено дуго време и најосетливије животне намирнице, као што су бутер, јаја, пилеће месо, јагоде, грожђе, кељ па чак и салата. * "СУЗБИЈАЊЕ СКУПОЋЕ 1 И НЕСАВЕСНЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ Власник највеће житарсне радње у горњем Банату Емип Ердеш оптужен сш зато што није ппијавно !5 вагона пшенице Велнка Кнкинда, 11 новембра. — Овдашњем Сраском суду поднета је приј&вв против Емила Ердеша, власника највеће житврске р&дње у горњвм Банату, због тогз што Ердеш није пријавио пшеницу коју је држео у магацинима у Падеју и Накову, у смислу Уредбе о принудном откупу пшенице. Ердеш је пријевно само пшеницу у маг&цннима у Великој Кикикди. У магацинима у Падеју и Некову било је 15 вагонз. У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ БИЛО ЈЕ ПРИКРИВЕНО 20 ВАГОНА ПШЕНИЦЕ Велнка Кнкннда, 11 новембра. — Поднета је пријава суду против Косте Малогв)јског, Фрање Репхолца, Јелке Комненовић, Слевка Зубановв, Ђуле Керна, П&је Симића и Милорада Веселинова због тога што нису у смислу Урвдбе о принудном откупу пшенице, пријевили своје рвзервв пшенице. Сем тога поднета је пријава по истој Уредби и против Славка Ј&нића, Стевена Белошева, Стевена Петровнћа и Вељка Брдарића из Мокрина и Петре Ширма«а из Накова. Квко се дознаје, у пигању је око Е0 вагона пшенице, која није пријввљена. ОСЕЧКИ МЕСАР УПУЋЕН У УДБИНУ ШТО ЈЕ СТАВЉАО ЦИГЛЕ У КАНТЕ СА МАШЋУ Осек, 11 ножембра. — Не принудам боравак у Удбину упутила је данас осечке полиција овдашњег месара Николу Зубчића, иако против њега није још завршен кривични посгупаж пред Среским оудом. Зубчић јв пре кратког времена продво осечком трговцу Шими Вајсу 400 килограма мвсти по цени од 24 динара по килограму. Маст је лиферовео у 16 канти. Кад је Вајо купљену маст прелио у своје канте, нашао је на дну св&ке Зубчићеве кенте по једну циглу. Ове цигле заједно биле су тешке 24 килогрема.

КОНКУРС ЗА ЛЕКАРЕ БОЛНИЦЕ ДРЖАВНОГ САОБРАЋАЛЈОГ ОСОБЉА У СКОПЉУ Облаона управе Болесничког фокде за држевно саобраћајно особље у Нишу респисала ]в конлурс за двв хонорарна секутндерна лекера Болнице за државно саобраћајно особље у Скопљу.

НОБА ДОМАЋА ДРАМСКА ПРЕМШЕРА

.♦4

Трагивомедија „Необичан чођек' од младог загрепачког књижевника Гена Сенечића

Вечерас ће се у Народнсм по. зоричпгу на Врачару приказати домаћа драмска премијера, трагикомедија хНеобичан човек« од

Г, Гена Сенечнћ младог зегребачког драматичара и новинара Гена СенечићаТиме долази на ггрестоничку сцену гтрви из младнх генерација хрватскнх драмскнх ауторе. који има већ своје зтледно гоге афирмирано н у иностранству- Шест Сенечнћевих драма на сценн Загребачког казалиигта У загребачком Народном казалипггу Гена Сенечић има сво. је нарочито значење, јер су његоза дела већ седму сезону узастопце највише нзвођена од свих саеремених хрватских драмати. чара. постигавпги број који је надмашио једино Н \тпић. У Загребу је од 1934 године до данас изведено шест Сенечиће. вих драмсмих дела: >А. Г. М.«, »Фердинанд«. »Случај с улице«. »Раднички долс, »Необичан чо. век« и »Спи с бр. 516«. После Загреба Сенечнћева дела су са истим успехом извођена на готово свим осталим државним сце. нама, док сада први пут долази и на сцену београдског Нвродног пос^риштаЈуче пре подне у згради на Врачару одржана је дрзта генерална проба трагикомеднје »Необичан човек«. Проби је прису. ствовао и сам аутор г. Сенечнћ. Г. Сенечић о својнм крЈггачарима За време ггробе у разговору са сарадником »Времена« г. Сенечић, који је сарадннк »Јутарњег листас. каже нам: — Нека ме извине господа ко-

ЈЕДНО ЗАНИМЉИВО ПРЕДАБАЊЕ

Културни и просветни рад Јермена на Балканском Полуострву

Вувене чар^жже са лошчаном лвтом

цшшшшш »« Ши 1

У Удружењу Јермена, у Далматинској улици 78, одржао је г. Сергнје Смирнов инжењер и археолог врло занимљиво предавање о културном и просветном раду Јермвна на Балканском Полуострву. Пре почетка предавања претседник Удружења г. Артин Багдасарјан одржао је гогаор, у коме је изнео значај и циљеве овог Удружења, наглашујући да је оно ставило себи за цнљ да ради на културном развијању својих чланова и да је у вези са тим и организовало и ово предавање. — Г. Сергије Смирнов, и г. Петар Поповић профасор провели су низ година на проучавању црквених и манастнрских споменика. Познато је да су средњем веку манастири српски играли врло велику улогу У културном животу српскога народа. Исту улогу играле су цркве и манастири животу јерменског народа. Тако су на пр. у најстаријој јврменској варошн Ани престоници ф Краља Какика научници истра4 живачи нашли у рушевинама 4 манастира на двла ввлике умет4 ничек вредности, која говоре о # древној високој јерменској кулКада плетете ^ тури. вунене чарапе Ј Затим је г. Смирнов објаснио, за своју д©цу * како је дошло до тога да се лаили мужеве тре-' ти овог подухвата. У манастиба нарочито по-» ру Витовици код Петровца на јвчати ггету. "По- ' Млави нашао је једну камену готову данас Ј плочу, на којој су били урезани

да Је вуна толи. Ј )®дан за другим старословенски јерменски текстови. Ова плогодине 1218 и пре-

Г ко скупа и када \ и се мора мисли-* ча датира ти на сваку па-Ј ма томв говори о Јврменима још ру. \ У оно доба. Ако већ ради-Ј Идући даље у својим истрате ову врсту пе-Ј живањима, г. г. Попогзић н те* која се код ^Смирнов наишли су на читав нвс зове .,френ. ^ ннз разних спомвникв, који гоцусКом петом". I ВО Р 0 ° ввликој јврменској кула која се ради * Т УР И и ° Р аз ним првтставницина две игле, још (I ма јврмвнских народа, који су У почетку упле-} У спв ли да дођу до највиших по' тите памучан ко * л °* а Ј а - Тако историски подаци | нац и радите # гов °Р в 0 т° м «. да су Јврмвни на _1 пету у висини* Балканском Полуострву одигра' <,д 6 см На тај ^ ли ВИ Д И У културну улогу. да су натин пета ће бити јача н мно. I шару: 1 петља наопако, 1 право<*Д апи ®®лики број лвкара, науч»о теже ће св цопат«. изнутра (ншајцер) н тако у току^ инка, а да су и у самој држав3« ову в & стј цота тЈ«еба радит«! 11 реди. ||нси уиави заузималн висока ме

ста. Интересантно је напомвнути, да су на цариградском престолу у току 200 година свделн Јермени. После првравања г. Смирнова, г. Багдасарјан св обратио члановима Удружења н замолио их да упишу своје прилоге за зимску помоћ. Многи од присутних одазвали су се одмах, тако да је већ на лицу места упнсано 8.900 динара.

леге у београдским редакцијама, што од дана како сам предао своје двло Народном позоришту па до сада нисам никога о њих посетио. Сада сам дошао по свом другом и споредном занимању, као аутор, по занимању које врло волим, али од кога нажалост не могу и да живим. Када будем дошао у Београд као новинар, посетићу све редакције. У свакој редакцији седи по неки позоришни критичар, а ја критичаре необично волим, само не волим да се са њима сусрећем. За ово имам и разлога: најгоре приказе о мојим комедијама писао је увек колега, који у редакцији седи заједно самном у истој соби, а најбоље су писали они у далеком иностранству које никада моје очи нису виделе. Аутор је задовољан игром београдских глумаца Г. Сенечић необично је задовољан игром београдских глумаца и њиховим тумачењем текста сНеобичног човека», и нарочито подвлачи игру г. Страхиње Петровића који игра насловну улогу. — Прнликом кориснице у Загребачком казалишту 20 о. м. г. Петровић играће у комедији сТридесет секунди љубави>. Било би врло интересантно, када би истакнути уметник остао у Загребу још један дан и 21 о. м играо «Необичног човека» у Загребу пред публиком, која му те толико много пута искрено одобравала. Као узврат на ову посету г. Петровића свакако бн било интересантно видети на београдској сцени као «Необичног човека» г. Аугуста Цилића најбољег хрватског комичара, који у својој интерпретацији има врло много занимљивих момената, тим више што он улогу тумачи у загребачком кајкавском дијалекту. ЏОКЕЈИ И »КЉУКАЊЕс Недавно су ухапшема два џокеја, зато што су, према оптужби стручњаКа, ,Ј<љукала'> нека грла, ка*о би дошла прва. Суд је, међутим, џокеје пустио, јер нијс могао да утврди њихову кривицу. То не значи, да се многи београдски џокеји, тренери и власници грла нс служе овим средством, како 6и добили награду и већу суму на кладионици. Само начин на који они врше ,,кљуКан>е'• није тако прост као што се мисли. Кад надлежии већ не знају како се врши ,,кљукан>е", што у с т вари значи пљач!>е свих оних који се на тркама кладе и наношен>е штете исправним власницима тркачких коња. онда треба упутити неког стручн>ака у иностранство, у ПешТу или Беч, да тамо проуче све врсте ,,кљукан>а>', како би се у идућој сезоии ово велико ело нашег тркалишта спречило. А ,,кљукачи>' дефинитивно онемОгуКили, пошто „кљукање» баца срамну мрљу на цео наш хипички спорт. М. СР.

■ОПАСНО ПО ЖПВОТ"

Идем прексиноћ улицом Корнели. јв Оганковића на Неимару- Био је мр&к и нншта нисам видела пред собом. Одјед.

ном осетим да ми је нешто о. штро запарало лице. Инстиктивно склоннм са лица једну грану

београдска општинаоткупила је парне пекаре Ћурчије и Симића и производиће сама иародни хлеб

Београдска општина је решила да себи прибави пекарску радњу, где ће пећи велике количине народног хлеба, који ће бити гарантовано добар и чист, и којн ће Београдска оппггина продавати грађађанима. У том циљу Општина је откупила од фирме Ћурчи ја и Снмић непокретно иман>е у Шајкашкој улици бр. 20 по цени од 3,250.000 динара. То имање се састоји од пет једнаких плацева у укупној површини од 2.130 кв. м. са целокупним инвентаром раније пе каре. Од пре неколико дана почело је поправљање ових пе кара, које 1в Општина затекла. То су четири парне пекаре и две полупарне. Оправка ће се свакако свршити за који дан, тако да ће рад у пекарама моћи да отпочне већ то-

КЊИЖЕВНИ КОННУРС Главног савеза српских земљорадничких задруга

У жељи да да потстрека за упознавање нашег села н живота на њему и да популарише задружну мисао у најшнрим слојевима народа, Главни савез српских земљорадничких задруга овим расписује књижевнн кон курс у унупној вредности од 30.000 динара за романе или позорншне комаде, који ће обрадити живот на селу у вези са задругарством, а који до данас нису објављени. Награде ће бити пет и оне износв: дин. 12.000 8.000 5.000 3.000 2.000

за прво награђено дело » друго » » » треће » » » четврто » » » пето » » Рок за предају дела је 15 април 1941 год. Првенствено право издавања награђених дела има Издавачко - просветна задруга с.о.ј. — »Ипроз«. Ако »Ипроз« изда дело, оно ће бити посебно хонорисано, под условнма како је то до сада уобичајено (60% од чисте добити пнсцу). У намери да се имена учесника у конкурсу одру тајности до објављивања одлуке о награђивању, аутори ће своја дела достављати Секретаријату Главног савеза с.з.з. пре ко поште, Дело не сме бити потписано именом писца, већ шифром. Решење шнфре мора бнтн предаио у одвојеној запечаћеној

ковврти, која ће бити здружена самим делом прн предаји пошти. Оцењивачки одбор, иоји ће прегледати дела, одређен је одлуком Управног одбора Главног савеза с.з.з. и сачињавају га господа: Владимир Вујић, професор» Момир Вељковић, управник Народног позоришта» Велибор Јонић, професор, Раша Плаовић, редитељ Народног позоришта/ Светозар Јовановић, професор/ Воја "Борђевић, претседник Главног савеза с.з.з.

УСПОСТАВЉАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА ПРЕКО ЋЕВЋЕЛИЈЕ СА ГРЧКОМ Почев од 12 новембра успоставља се веза желвзницом са Грчком и то: Наш воз 122 који долази у Ђввђелију у 14.8 час. имаће ввзу за Солун у 16 часова, а воз из Солуна који приспе у Ђввђвлију у 11.30 час. имаће везу у Ђевђелији на наш воз 121, који полази у 15.30 час. Путници за Грчку треба да буду снабдевени специјалннм дозволама од Грчког посланства у Београду.

ком новембра. Ове пекаре ће, према прорачуну, моћи да испеку око 30.000 килограма народног хлеба дневно. Остало пециво се неће пећи у н>има.

ОБРАЗОВАЊЕ НОВЕ ОПШТИНЕ У СРЕЗУ ЗАГЛАВСКОМ У име Н>. В. Краља, указом Крвљевских Намесника, нв предлог Претседника Министарског савета, село Татрасница у Срезу заглавском, Моравске бановине, издвојено је из саогава Општине габровничке, с тим де св образује нова општине Татрасница, са седиштем у истом месту.

НОВИ КОМАНДАНТ ВРБАСКЕ ДИВИЗИСКЕ ОБЛАСТИ НА ДУЖНОСТИ Бања Ј1ука, 11 вовембра. Досадашњн командант Врбаске дивизиске области генерал г. Гавро Маринковић премештен је из Бање Луке у Мостар. За новог команданта Врбаске дивизиске области постављен је генерал г. Драгослав Мнлосављевић. Данас пре подне генерал г. Милосављевић посетио је вршиоца дужности бана г. Гојка Ружића.

КРАЋЕ У АУТОБУСУ БЕОГРАД — ПАНЧЕВО Панчево, 11 новембра, — Аутобуски саобраћај на прузи Београд — Панчево и сувише је преоптерећен због укидања локалних возоза. У последње време гужву у аутобусима нарочито нскоришћују џепарошн и поткрадају путнике. Тако је пре два дана непознато лице шефу железничке станице у Панчеву г. Стевану Наумовићу извукло нз џепа новчаник са три хнљаде динара, а земљорадннку Душану Станкову новчаник са пет хиљада динара. Полиција води нстрагу.

ВРШАЦ ДОБИЈА НОВУ ЕЛЕКТРИЧНУ ЦЕНТРАЛУ ВРпдвц, 11 новембра. — У Вршцу са подижв модерна електрнчна централа ивпац>«твта 8.000 нок,сннх снакоја ћв задовољавати потрвбе овога крај^.

и појурим на светлост. а тојмо сам на огледалцету нзтала шта да видим: низ образ текао је танвк млаз краи. Сутредан сам на исто место дошла по дану н видела да се над тротоаром направно читав свсд од грана, коЈе су се испружиле из дворишта једне КЈ -ће. Једнв од грана запарала ми је образ- Од тада обраћам па. жњу на ове гране, па сам констатовала да их је много у Б-аогреду. Како су оне за пролазнике врло опасне. то би могло да се удеси. па да се на њих обеси таблица: ..Пази. опвсно по живот", кад всћ не може да се нађв надлежан и дв нареди кућевла. сницима да гране отсеку. НАПАСТ БИ- У једном биТОЉСКЕ УЛИЦЕ Ф>У. "а почетку Битољске у лице, састаје се свакодневно једна дружина профвсионалних беспосличара који читав дан пију, а затим, кад им понестанв новаца, излазе у напитом стању на улицу и постају права напаст за пролазнике. Наметљивошћу која изненађује заустављају сваког пролазника, захтевајући да им да неколико динара. Они који их одбију изложени су погрдама и њиховим примедбама: »Шта? Немате два динара? Баш сте јадан! Жалим што ја немам, па да вам позајмим!« СтановниЦи Битољске улице познају их већ издалека и уклањају им се с путв. Али, то није увек могуће. А у непосредној близини налази се кварт.

ДВА ПАДЕЖА Био сам на путу — ДВЕ ЦЕНЕ па сам у Загребу ~~~~~~" на једној поштн предао телеграм ове садржине: »Садамнавсвтог долазим у једанаесет часова.с Чиновник на шал теру израчунао је да су то седам речи. На моју рекламацију он ми је објаснио, да је »седамнаесетис једна реч, а »седамнаесетог« две речи, јер је други падеж. Отишао сам код управннка поште и он је телефонски објаснио свом чиновнику да не може други падеж да кошта скупље од првога. Ипак ми је чиновник наплатио два динара за седамнаесетогс. Шта више, узво ми је два динара и за »једанаесетс, иако то није други падеж.

илиешо<9п

ИНДУСТРИЈА ЈУТОСЛАВИЈВ 1918—1938 ГОДИНА". Аутор озе књнге Је г. Стеван Кухолеча, чнновннк Мнннстарства трговннв л пндустрије. Ово дело, једннствено у нашој привредној лнтературн, решнла Је.да нзда и ..Балканска штампа", нмаЈуПц у внду да ћв ова књнга претстав.љатн занс-га један добитак за нашу прнвредну лнтературу н да ће противтшнма нндустрн-ЈализациЈе ЈугославнЈе до казатн колико Је њнхов пјт погрешан. Као што Је познато „Балканска шта.мпа" већ пет годЈша свакодневно објазљ.>-Је ннформативну привреднл- кореспонденццЈу ,, Југослов енски курнр". Књнга ће нматн преко 400 страна. С обзиром на велцку режнЈу око нздавања ове књнге као н њену вредност, одлучено Је да књнга нма Један огласнн део. Цена књнзн бнће 250 динара. Књнга нзлазн нз штампе половнном новембра. ГЛАСНИК ИСЛАМСКЕ ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Год. 8, 6р. 11. Сарајево, новембра 1940. — У садр. жаЈу: Хемцн Спахо, А>тономн]а фетаре; М. Басулаџнћ, Јадан хасидн шернф; А. ЈНкаљић, ШернЈатско наследно право: X. М. Хан џнћ, „Мираџнја" Сабнћа Ужнча! нпна; Отварање новнх џамнЈа; Но ве књнге; Службени део. — Годиш н>а претплата 60 динара. Уредннштво: СараЈево, Мусала бр. 2. НОВИ СВЕТ. Год. 1, вр. 17. Бео град, 6 повембра 15М0. — У садржају: Г Феранте, Паралеле; Још Једна значајна свечаност нашег Једрнлнчарства; Г.лумцн — драмски аЈТорн; М. Зотченко, Невер. ство н љубав; Р. Гарнс, Шесто чу ло; И. Ил>ф п Е. Петрев, Новнаар ОшеЈннков; М. Радоњнћ. 10.000 мн лнонара — пука снротнња; Н. Алекснћ, Жута опасност; Сиорт (СјаЈан успех нашнх футбалера; Спортскн клубовн у унутрашњостн); Мода; ЈулиЈа Лазаревпћ, По сета онима којнх нема; Е. Месннћ Улога пионнра у модерном ратл-; Г. Келеман.У тунелу; Е. Се, Шта. Је разумео...; Женске приче; У но вембру наЈвише звезда пада; Нашн људн, велнкн н малн; М Двнк, Близанцн (роман); Новн свет ЈлтославиЈа; Х>-мор. — ПолугоднИ1ња претплата 56 дгтн Уреднн. штво: Београд, Палмотнћева ул3/1У. 3 ДАНИЦА. Год. 1„ бр. 3. Бе-о. град, 1 новембра 1940. Цец а з дпп. — У садржаЈу: X Ннколсон, Впнстон Черчнл; Л. Смодлака, Енглеска и НнкаааЈ; М. Жнвановнћ, Слобода пловндбе морима н океаннма; А. Макдонел, Шкот и Брнтанско царство; Е. Баркер Релнгија у ВеликоЈ Британији; Л. Кад бери. Златно пр>шорЈе; Ц. Бакан, Трндесет н девет степеница (роман); Н. С. Јовановнћ, ЗначаЈ нн глнског Језнка за српску на>-ку н практнку; Н. Макензн, Наука у службн Брнтанског царсТЕа; X. Невнноон, Енглезн п уметност; X. Смнт, Радннчкн омладннскн клубозн; Б. Стаси, Ђавољн посао (прн ча>; Др. Ерић, Гуд бај, Џонн! Годшпња претплата 50 дннара. Уредннштво: Београд, ВлаЈКовнћева ул. 28. • ЂОРЂЕ ДАВИДОВИЋ: Идеолошке основе нашег задоугарства. Београд, 1940. Стр. 132. * Цен а а0 днн. — У нздању , Еконсмско.финанснЈског жнвота" нзашла је књн га, у коЈоЈ се на врло методнчан •• Јасан начин нзносе вдсолошке основе н смерннце наш-гг задругар ства нз пера г. Ђорђа Давндовнсекретара Глааног задружног савеза н уреднпка „Економско фн нансиЈског жнвота". Поред општег ндеааошког смера нашег задругар ства у кн.изн се износе раалшттн >тнцајн на ндеолошко нзграђнвање задружног покрета. СвоЈнм замахом н орнгнна^ношћу књнга претставља врто значаЈон прнлог вкапомско-социјадпоЈ науцп.