Vreme, Nov 12, 1940, page 12

СГРАНА 12

Уторак, 12 новембар 1940

г. молотов прешао синоћ границу Рајха код Малкиниа

Берлнн, 11 вовембра. — Вв-Ј стаће у сталном контакту ра-I да п°стојп између сваке од черас је издато званнчно саоп- дн консултовања, како бн се .трију уговорннца и Совјетске штење: обострано могле ннформнсаПреТседннк Савета народ- тн о пнтаљнма која се тнчу

ннх комесара С.С.С.Р. н народнн "омесар за спољне послове В. М. Молотов, којн је, како |е јављено, напустно Москву у недељу, пошавшн на познв владе Рајха у Берлнн, стнже у уторак пре подне у престоннцу Рајха. Кародног комесара ће на станнцн дочекат и миннстар спољннх послова Рајха г. фон Рнбентроп. Вечерас је комесар за спољне послове г. Молотов, са својом пратњом н немачкнм амбасадором у МоСнвн грофом фон дер Шуленбургом, ступно на немачко тло у Малкнннјн. Тамо је дочекан са почастнма. Г. Молотова су поздравнлн шеф протокола, посланнк г. фон Дернберг, начелннк шТаба за везу, заменик г. Хнтлера, врховнн вођ С.С. трупа н капетан г. Степснус. (Трансконтинент прес) Г. Молотов стиже у Верлин данас пре подне Берлин, 11 новембра — Агенција Стефанн јавља: Г. Молотов ће стићи у Берлин сутра у току преподнева. Берлински коментари посете г. Молотова Берпин, 1 новембра. — Агенција Стефанн јавља: Са немачке званнчне стране, поводом посете г. Молотова подвлачн се да она још једном показује сву стварност пријатељства н сарадње између Немачче и Совјетске Руст"е. Треба подвући три момента и то: прво потврда пријатељских односа измећу Немачке и Русије значи јасан одговор свима који су се надали да ће доћн до разкимоилажења између Берлина и Москве друго посета г. Молотова послужиће да се продубе односи измећу Немачке и Сов јетске Уније, па се на тај начин демвнтују сви они гласови на основу којих је тобож дошло до застоја у руско - немачкој сарадњн„ па чак н до прекида» треће, посета г. Молотова потврћује зна чај лнчног додира између државника две пријатељске силе као што је увек бивало приликом састанака држава сила осовине. Немачка гитампа о путу г. Молотова Берлнн, 11 новембра. — ДНБ јавља: Претстојећу посету г. Молотова Берлину немачка штампа означава као политичкн догађај највећег значаја. Листови износе том приликом развој тих односа и догађаја од потписивања немачко-совјетског пакта о ненападању у септембру 1939 године. Под насловом »Немачка и ; Совјетски Савезс, »Фелкншер Беобахтер« подвлачи у свом уводном чланку да су се потписивањем овог пакта обе силе вратилв традиционалној политици Бизмарка. Развој рата са свим његовим војним одлукама и политичким преокретима показао је да је та политика била најбоља н стално жива, а н>ена тачност доказује се сада поново у берлинској посети шефа совјетске владе. Посета г. Молотова доказује сем тога целом свету да су пропале све намере британске политике која је хтела да прошири рат- Усред самог разрачунавања са Енглеском, Немачка и Италија напредују у Европи, а Јапан на Далеком Истоку у правцу једног новог светског политичког реда и у правцу нових облика сарадње нација, што је у великој мери омогућено успехом Вође Рајха којн је отклонио опасност рата на два фронта. У том оквиру и Русија ће играти одлучујућу улогу, кадае на крају »Фелкишер Беобахтер«. Консултовање двеју влада Берлин, Ц новембра. Спољно - политичг.и уредник »Дојче Алгемајне Цајтунга« г. др. Макс Клаус бави се у сутрашњем издању коме.чтаром о посети г. Молотова Берлину и расматра немачко-совјетски пакт о ненападању, чији трећл члан гласи: »Владе обеју уговорннца о-

њнховнх заје-дннчкнх ннтереса.« Ова консултациона клаузула имала је своју светско-политнчку примену, каже г. др. Клаус, још при припремању н формулисању пакта трнју снла, Немачке, Италије и Јапана. Овај Пакт, који је претпоставка једног трајног мира, где ће свака нација света имати онај простор којн јв се тиче, а чиме се означује прнзнање немачко - италијанског воћства при новом уређењу Европе и јапанског воћства

ЈРуенје". Г. др. Клаус потсећа

писање московске ..Правде", која је у форми једног званич ног саопштења јасно поставнла чињенпцу, насупрот тенденцнозним погрешним тумачењпма, да пакт није бно изненађење за Совјетску Унију, пошто је он оличење односа који већ постоје између Немачке, Италије и Јапана с једне стране и Енглеске и Сједињеннх Држава с друге Стране. Тако исто, совјетска влада била је обавештена од немачке владе о претстојећем закључењу тројног пакта, пре

Ирска штампа о изјађи г. де Валере Даблнн, ц новембра. — ДНБ јавља: Ирска штампа расправља у уводним чланцима о изјавн г. дв Валере да су ирске луке вазда биле један део суверене ирске области. Лнстови наглана ј шавају да је ирски народ чвр-

к • нкаквог другог облављивања. пон новом уређењу великоазк • . Ј ! Овако стоЈе ствари у тренут-

ског простора, садржи у своме '

петом члану следеће. ј к - у када "Ретседник Сааета народних комесара и први спољ„Не.мачка, Пта .тиЈа п Јапан , нополнтнчки сарадник г. Стаизјавл>ују да поменути спора- 1 ЉИ на долази у Берлин на позузш нн на који начнн не дн- ЗИ в владе Рајха.

ра»у полнтичкн статус који са

(Трансконтпнент прес;

ГЕНЕГДЛ ДНТОНЕСКУ упутно је лвсглас Румунима ловодом зшљогреса

су остали живи закопани V Карптсн блоку. (Трансконтинент прес) Хапшење инжењера у вези са рушењем Карлтона Бт к 7Р с ш т , 11 новембра. _ У везн са истрагом за утврђивак.е одговорности због рушења Карлтон блока, ухапшено је 4 инжеи>ера н архитекте. Они су осумњичени због великих недостатака прн конструкцнји ове зграде. (Трансконтинент прес) И у Данској је забе| лежен земљотрес Копенхаген, 11 новембра. , — ДНБ јавља: Апарати сеизмолошког ин! стнтута у Копенхагвну забелвћ а паша решеЈгост за радом. тн_ . . м, јача ипша во.м за победои. """< ^ земљотрвс ко|И ]е заМа ЛГП1 се још деснло, мн морамо гледати вапред, тако иао што ја то мишсм. а то нсто захтева н судбниа од васд. »Р>" мјтш ! Л1и не молнмо ш« од кога пнпгта, човек умире. када му је то блнзу. мн смо много нз. губнлн. Рад сваког поједпног међу нама, братски рад свнх од ју. тра до мрака. одвешће нас полагано али снгурпо до пашег цнКада нз темел>а почнемо да

Б>*кл'решт. 11 новембрз, — Астрономскн инстнтут у Букуре. шту свопштио је да је после јучерашњег јутарњег катастрофалног земллтреса. забележено још 7 лакпЈих земљотреса. Чињеннца да су се ови лакпги потресн догодили после велнхог потресе. ука. з>-је на то да сУ се кретања погођеннх слојева земље смирила и да је опасност прошлаУправл>ач државе генерал г. Антонеску упутио је земљи следећи проглас: »Румуш!! Сл дбииа нам је доделила тежак ударац. >1и погиње. мо главе пред вншом снлом, алн натраг се не може. Узднгаута чела почињемо мн опет да корачамо напред. Побеђен је сам 0 онај којн се предаје. Л1а пгта се још десило ја сам с вама н вп сте самном. до победе. Што су већи ударци судбнне. тим јс ве

десио Румуннју. ГЕНЕРАЛ АНТОНЕСКУ СТИЖЕ ПРЕКОСУТРА У РИМ Букурешт, 11 новембра. Према званичном саопштењу, управљач државе генерал г. Антонеску, на позив фашистичке владе, а у пратњи мнставл>амо камен на камен. у зио- кистра СПОЉНИХ ПОСЛОВа Г.

ју нашега лица. тада ћемо доћн до Оног стандарда. до опе внси. не, због које су се многе геперапије пре нас жртвовале. Внша во.т>а. којој се чсвек не моисе С Упротставнтн хтела је препрекама. које су се нашле 6 септембра на момо путу, додати још једну нову. али ја се не повлачнм, за вас само с вама! Помоћу вас ћу по. бетн! Румугш. будпте срчани!« У једном другом саоппггењу се каже: »Свуда у землш, Немцн сј * са ваипга вођама на челу. са легнотрииа, в.тстнма н многнм честнтим л»уднма. показалн чуда од храбрости. Захвал>ујућн н.и- . >га. спасе™ су многи жнвстн. у. | ман.рин многи болови н ублажене многе катастрофе. Нека нм ј<' част! Генерал Антопеску из« захвал>ујс« Италијански послашгк у Букурешту г. Пелегрнно Внгн нзра. зио је генералу г. Аптонеску. на сташгци, г.ала се враћао нз Сиб10"а. саучешће нталнјанске владе. Вођ легионара г. Хериа Сима издао је нарећење да се у цепој земљи организују легионарске групе за спасавање и помоћ. Озе групе, као и легнонарски листови, повелн су акцију за скупљање поилога за помагање пострздалих од земљотреса. Неколико мнннстарстава морало 1е да обустави рад због штета које је земљотрес нанео појединим зградама. Палата генералне днрекцнје железнице морала је да се евакуише. Панас у подне из рушевина Карлтон блока појавили су се пламени језиии и облаци дима Из тога се закључује да је дошло до експлозије. Неколико чланова сдељења за спасавање погинула су при радовима на спасавању. Постоји бојазан да свакога тренутка може да дође до експлозн• е петролејског резервоара. Радови на спасавању изводе се са највећом пажњом. Предузете су мепе да се евакуишу све зградв из суседства Карлтон блока. Лнстсгн објављу!у. воло опшир но, појединостн о нзналажењу жртава под рушевинама Каолтон блока. После нзбијања пожз оа, нзгубљена је свака нада да ћ* моћн бнти спасени ачч којн

Стурдзе, стиже у Рим 14 вембра. Он ће нмати разгпворе са Дучеом и грофом Ћаном. (Траисконтинент прес)

сто решен да се свом снагом одупре сваком наснлном мешању. »Тнперери Старс пише измвђу осталог: »Када ћв Брнтанци већ једном ову земљу сматратц као сувервну земљу? Ако британскв бродове потапају на шпансг.ој обали, да ли ће Велика Британија тражити и од Шпанијв употребу шпанских лука? Чнњеннца јв да народ ове земље иде са својом владом и да је спреман да чврсто иде за политиком своје владе. Приче о томе да неке подморнице долазе у јужне и западне луке, спадају у област бајки.с ИТАЛИЈАНИ ДЕМАНТУЈУ ДА СУ ОШТЕЋЕНЕ ФАБРИКЕ „МАРЕЛИ" И „ПИРЕЛИ" Мнлано, 11 новембра. — Д. Н. Б. јавља: Поводом вести које је лондонски радио објавио а према којима су братански авиони бомбардовалн Милано и том приликом бацили бомбе на индустриски део града порушивши фабрике »Марели«

Помен изгинулим

ратницима у светском рату

Јуче пре подне у Саборној цркви Удружење резервних официра и ратника прнредило је помен ратнзцима, изгинулим и умрлим у току светског рата, као и својим члановима умрлим после рата. Помену је прнсуствовао изасланик Н>. В. Краља ваздухопловни пуковник г. Миодраг Томић, мшпстар грађевина г. Данило Вуловић, ко-

мандант Београда армиски генерал г. Милорад Петровић, потпретседник Београдске оппггине г. Божидар Недић, комесар Удружења резервних официра и ратника касациони судија г. Пурић. члановн сзих ратничких и патриотских организација на челу са својим управама и претседницима, генералитет, официрски кор и велики број ученика и

Помен краљу Милутину у Софији

ученица београдских средњих школа, као з мноштво грађана. Чинодејствовао је викарни епископ г. Арсеније са једанаест протојереја и два ђакона. На јектенија је одгозарао хор Првог београдског друштва. По завршеном помену епископ г. Арсеннје одржао је пригодан говор, у коме је истакао да је српски народ често имао у своме животу великих вскушења и бор>би за своју слободу н независност, али да је у свима тим борбама истрајао. — Вапги другови, резервни официри, погинули су у борби за испуњење заветне мисли српског народа. Наш народ је увек славио такве људе, који су ,се жртвовали. Епископ г. Арсеније говорио је затим о потреби здравог националног васпитања наше омладине, како би могла да одговори великим задацзма, .<ао што су то могле да учин! старије генерације.

Црква Свете Недеље у Софнјн

Данас ће се у софиско] цр-Пирели«. у италијанским зва| кви »Света Недељас одржати « . .. и,

нлчним кр\ховима са категорички тврди да нпкада британски авиони нису бацили у назначено време бомбе не само на Милано него ни у околини града. Знак за узбуну у Мнлану и у градовима северне Италије дат је само из предострожности. Према извештајима који су касније примљени које су објавилн и италнјански листови, видн се да британске бомбе ни су убиле нн једног италијанског војника већ је погинуло неколико стараца, жена а деце. Сеизмолошки завоц моли Београђане да јаве како су осетили потрес Моле се све особе на подруч* ју Управе града Београда, да писмом нлн картом нзвесте овај завод: по чему су н како осетили земљотрес 10 о. м. у 2 с. 40 м., у којој улици (и број станз) су се тада десили н на коме спрату. Ови ће подапн врло корисио послужнти, да се израдн сензмнчка топографија самога Београда н љегове охолине.

помен Светом Краљу. На помену ће чннодејствовати софиски митрополит г. Стефан. Светнм Краљем је назван српски краљ Мнлутин, који је умро 1321 године. Краљ Милутин је сахрањен прво у његовој задужбини у Бањској драј Косова, а 1389 године његовв су мошти пренете у Трепчу. Ту, међутим, нису дуго остале, пошто су овај крај заузели Турци. Да би се мошти Краља Милутина, којн је због својнх дела проглашен за свеца, сачувале, калуђери су их пренели у Софију, сматрајући да је тамо много снгурније | старнцв Милке Вујовић, пензнI него у Трепчн.. онеркв. Она је закључана у соУ Бугарској су мопгги Кра- бнци лежала три дана. ј ља Милутнна остале до сада, гдв се поштују онако каг.о се

Недељас, износи се ћивот са моштима и верннци долазе на поклоњење.

УНСКА ПРУГА БИЋЕ ДОВРШЕНА ДО ЈЕСЕНИ 1941 Г. Книн, ц иовембра. — Железннчка пруга Бихаћ—Книн, која је започета 1936 годнне. биће дозршена до јесени 1941 гсдине. Пругу гради дрзтптво ..Батињол". Трошкови ће изнети око 451),000.000 динара. Кад пруга буде довршенв, возно време од Загреба до Сплита ће се скратити за 1 сат. а ол Беогрвда до Сп.тн. та за 4 сата.

Загонетна смрт јсдне старнце која је три дана лежала мптва у своме ст-ну у Гетеовој улици Под врло чудним околности-1 цн напастн. У такзим часовима ма нађена је у свом стану, на I долазила би код настојника зграпрвом сгтрату простране зграде де Жарка Томића н његове жеГетеово} 4, леш 84-годишње Ј не и говорнла: — Молнм ззс. немојте да пустите ннкога пред мој стан. Ако

Суд је обустабио сбаки поступак тто „слано' афери ' у Сремској Митпровици

Сремска МгггрОвнца. 11 новем бра. — Пре два месеца нзазвала је у Мнтровици велику сензаци. ју >слана аферв« 0 којој је >Времес писало у свом броју од 8 септембра ове годнне. Био је оптужен г- Радосав Перовнћ. шеф Главног 0 дел>ка финанснјске кон троле. % закупац великопродаје дувана и соли Александар Атевић и Љуба Јанковић н овдашњј . трговац Владимнр Мнханло-

ликвидирена. у колико се односи на окривл.ене. а протнв лица која су ову кампању инсценирала и подносила ненстнните извепггаје. како смо обавепггенн, поднета је тужба. Г. Перовнћ. који је као исправан чиновник добио сатисфвкцију на суду. премештев је у Београд н отоутовао на нову дужност овнх дана. ппч> за њега претстављв још једно задово-

љи претрпелн пораз. У Сремској Митровнци овакво решење примљено је у гРвђанству св задовол. ством.

внћ По некој аноннмној доста- љење јер су његовн непријатеви послала је Финансијска ди- ^ рекцнја у Новом Саду свог чинозника Лазара Царићв Дв нзвршн потребне извиђаје. Он је повео нстрагу и поднео Дирекцијн извештај на основу којег је Дирехција донела решење о удаљењу Перовића оД дј-жности. По жалбн Перовнћа Виши дисциплински суд је одмах поништио решење. којнм је Перовић био удаљен од дужностнНо Дирекција је поново послала Царића да ислеђење настави. и он је опет поднео Днрекцијн извепггај. а она донела н др>то решење о удаљењу Перовића од дужностн. По изјављеној жал би Перовића Виши дисшшлински суд је и ово решење одмех поништиоАли. како је Финанисјска дирекција на основу извепггаја поменутог Царића једновремено била поднела пријаву против именованггх н Државном тужноцу у Сремској Митровици, трага је н двље настављена. али је одлгах >тврђено да до опт>-жених иема никакве кривице. па је суд обуставно сваки даљн пост>ттак против њнх. Тако је ова надувана аферв

поштују н мошти бугарских светаца и владара, који се чувају по разним другим црквама и манастирима. Сваке годинв о дану Светога Краља, чији св гроб налази пред олтаром софнске цркве »Света

• Милка Вујовић родом 1« Рисна. У Београду станујв врло дуго. Примала је велику пензију, која јој је омогућила да поред скромног живота оставља и лепу пару на страну. Године су пролазиле, а старица је све више причала како има новаца. Неки пут је била уверена да ће је непознати разбојни-

Млада Рускиња ло метврти пут покушала ла нзврши самоубистоо

У врло тешком стању. без свести. пренета је у Друго унутрашње одељење Рускиња гЈ)а Нвна Мартиновска. сЈтгруга чиновника осиг>*равајЈ-ћиг друшгва >Југославнја« г. Андреје Мартиновског. Млада жена нспила је некн прешак за спазање. Поред то. га прогутала је већу охпгума. Нана Мартиновска поклтпала

стељи. бледа као смрт н тешко дншући. Убрзо је изгубнла свестНа столу је стојала једна боца из које је прогутела опиум. Поред тога узела је и већу колнчину неког прашка за успављнва. ње. У Другом унутрашњем одељењу несрећна Руекнња још није дошла свести. И овог плта. као н раннје лекари улаж>- сав труд !

је да нзврши самоубиство у сво- ■ ј°ј спас>' живот- Само сада са

ме стан>*. у улици Бана Јелачића број 31- Досед се тровал а већ трн пута. Благодарећи хитној лекаргкој интервенцији. остала је у жнвоту. Озог п\Та поКЈ -шала је Да од>'зме себи живот због свекрве. св којом се у последње време често свађала. — Ако ме ико отера у огрт. отераће ме моја свекрвв. говорнла је Нана Мартиновска. Решена да одузме себи живот. Нана Мартиновскв повукла се јуч« У своју собу. Унутра није никога плтптала. Пола сата доц. није нз собе су се чл-ли ја\-циМлада Рускнња лежала је у по-

много мање наде у успех.

Пред склапање колективног уговора обалских радника

Тркнаестог овог месеца встнче колектнвки уговор који су обалски радницв потпнсали прошле годкне 11 новембра св својнм послодавцнма. V|ра»а Сенцнје обалсжнх раднпда Југораса«, у жељп да нов уговор буле снлопљен под повопннјнм условнма према данашњнм прнлинама нојн бн нм пружно већу заштнту, сазвала је све обалсие раднкхе, чланзве |Југораса1 на састанак. Тако се синоћ у ввлнкој салн Радннчке коморе сакупнло 2.000 об&лскпх радннкв, Овај састанак је отворно ». воднз претседннк секцнје г. Петар АиНелковнК. Међу овнм радннчима 5нпн су п онн којн су са својнм послодавцнма већ склопнтн продужење колектнвног уговора као што су гвожђарскн, погкопркврдни н магазаџнско обалс&н радкшцн. Г. Анђедновић |е

подвукао жел»у Секцнје да, н оив обалскн радннцн којн већ нмају уго вор ступе, у анак солндарностн, са ост&лнмв у штрајк. Затнм је узео реч г. Рака Мнлутовац, генералнн секретар »Југораса« кој«Ј је у нме >Југораса« рекао да Ке обалскн радннцн у својој праведној борбн бнтн потпогнутн н од страно Радннчке коморее. Г. АнКепковкК саопштно је да је Секцнја обалскнх радннка »Јутораса« послала 1000 дннара пострада п нма у Бнтољу н предложнла је да у границама могуКностн свакн прксутан радннк да свој прнлог пострадалнма. Овај предлог наишао је на срдачаи одапв п тако се одмах прнступнло прнкупљању прк л ога које Ко Секцнја ( послаги Битољској опшпши.

МАЛА ХРОНИКА Пожар у ГосподарЈовановој улнцн У Господар - Јовановој улици, на другом спрату зграде број 2, У стану трговачког заступника Исака Абинуна, јуче по поцне изненада нзбио је пожар. Пожар су проузруковале варннце нз пећн које су запалиле картон око чунка, а одавде н некц сомот н Друге ствари ка орману. Благодарећи брзој ннтервечцнјн пожарне чете, даље шнрење ватре благовремено је спречено. Према изјавн оштећеног. штета износи осам хиљада дннара. Још једна напрасна смрт У своме стану, у Вепбушкој улицн број 6, умро је напрасно чнновник Миннстарства саобраћаја Александар Фјурер, стар 70 године. Његов леш је пренет у просектуру болнице. Судар аутомобнла На углу улнце Кнегиње Зори Његошеве дошло је до судара између аутомобнла број 1884, којнм је управљао шофер Александар Микић н аутомобит број 1653, који 1в терао шофер Јосип Краснопољскн. Оба аутомобнла су знатно оштећена. Никз кнје повређен. До судара је дзшло, како нзгледа. крнвицом једног н другог шофера.

Мнлка Вујовнћ треба да разговарам, јавићу вам унапред. Плашим се непозиатнх Својој сусетки тђи Сточанкн Грујић нн1е заборавида да успут напомене: — Погледате неки пут на мо ја врата. Имам новаца, па би неко могао да се увуче.... Настојннк куће видео 1 "е несрећну жену последњи пут у четзртак увече. Дошла је да тражи неку хитну оправку. Како настојннк не волн да разговара, направно се да спаза. Алн старнца је ушла у стан н натерала настојннка да устане. Рекда му је да сутрадан дође и оправи прозор. На растанку пољубнла је у образ настојннкову жену. Сутрадан нзјутра старнца се више није појавила ^ У првн мах нико није приметно њено отсуство. Насто ник куће бно је први, којн се сетно да упита где је стара Милка *Бу. јозић. Тада се скупно комшнлук. Некн су веровалн да :у : в неко убио н опљачкао. Решено је да се силом уће у стан. Врата су брзо пробијвна. На поду је лежала мртва старнца, огрезла у крви. Вндело се да леш лежн већ неколнко дана. Позвана је одмах попицнја, јер се није знало порекло крвавих мрља. Некн су мислили да јв старнца убнјена. други да е то крв коју је дучило само тело. Дежурнн писар Шестог квар. та иззршно је увићај и пописао стварн. Свн су били нзненаћенн да код старнце ннје пронађвн ннкакав новац. Тако се и посумн>ало да по среди може бнтн злочин. Крај леша, у сандуку за стварн, нађен је н нов пасош, којим је старица хтела да путу! је за Г>чку. На лешу нису наОвни никакви трагови нас*тља Да бн се расветлно цео случај. полиција је нареднла да с« нзврши обдукцнја деша.