Vreme, Nov 12, 1940, page 9

Уторак, 12 новембар 1940

ВРЕМЕ

Уторак, 12 новсмбар 1940

Чеааи

МИРО ДЕДОВИЂ И ШЕМСИПАШЛ Познати нахијски првак Ми ро Дедовић сретнв код Бврана једног сиромашног младића из Бихора, муслимана. Мпаднћ ч -с за Мнра и назвао му

Бога. Миро прихватио и упитао га: — Куда Турчине? — У војску, господине Миро! Зове ме цар! — Срећан ти пут младнћу Дабогда постао паша! Затим му даде наполеон за пут, в

Оц свега по мало - за сваког по нешго

* У целој Холандији залочелн су радовн око поднза.н>а у ратЈ- разорених градова и места. Нрнмећено је да се у Мнделбургу неће моћн рес-гауриратн многи исторнсЈсн сио. меиици које су рв«орили Енглезн н Французн. а ко>и су огатећенн услед пожа [К1. * У току '939 године су у Чешсој нзграћене 34 нове соколане н гнмЈшетнчке дво|>а. не. Годнне 1938 су чешк» сошиска друштка нмала 609 соколана и до 31 децембра 1939 је н.нхоп број иорастао на МЗ. * У Италнји је донесена необична одл>ка да осигурв. вајућа друштва исплаћуЈу- осигураницима пгтету која је настала ако је бродска посаДа н сама. у ратној зони. потопила брод. * Како је главна железннчка станица у Софнјн преонге. рећена то ће се у најскорнјем вре.мену градити једна нова пространа станнца за маневрисање- Ова нова станица треба да буде готова до 1942

Мађари кују новац од челнка Будимпешта, новембра — У цнл>у уштеде метала (бакра н никла) ма1)арска влада је донела одлуку да се нскује нов снтан новац од по 10, 2 п 1 фнлер од челнка. Ковани новац повећан је, укупно, на око 60 милиона пенга.

годнне. Недавно је закл>учен уговор са Немачком у набавцн шнна у вредности од трн. десет милнона лева. * У Вразилији је ове године кафа тако родила да је це. локупан род, од прилнке. преко двадесет милиона врећа. Од тога око десет милиона врећа неће моћи плвеирати, па ће се морати приступити уништавању. * Дуче је поклонио оргул,е новом светилишту Вирген де ла Кабеза у Андухасу.

Ж У УСКОЈ УЛИЦИ

наполеон је у оно време много вредео. Протехло много времена. Миро остарео. Народ га поштовао и ценио. Једног дана Миро сретне силног пашу и много турских великодостојннка с н>им. Паша се обрати Мнру: — Јесн ли ти господине Миро? — Јесам, мирно одговори Миро Дедовнћ. Ти си ми некада добро учи-

поћ

у војску ти /ле сретч I

даде ми путнн трошак. Твоја се жеља испунила! Ја сам Шемси-паша I — Богу хвала, ако не будеш тежак раји! Паша на силу дарива Мнра са прегрштом наполеона. Алн му Миро добаци: — Пашо, чувај рају и не буди тежак сиротињи!

Шлсиш тШ ш тпШ 5« (1

ВОДОРАВИО: 1 узвнк одушевљења — сугласннк — дубок женски глас, 2 аутентични, 3 намргођен, 4 чувенн богаташ старог века — свеза слнк у песмн, 5 нерешена партнја — сипам, 6 наредба властн — здрав (латински, из познате изреке), 7 недостатак — сугласник — казна, 8 страЧешна филмсна литег»атура Праг, новембра. — Упоредо са јачањем чешке фнлмске продукцнје расте и број чешких нњнж е вних дела, која су посвећена фнлму. Недавно је V Прагу изашла књнга А. М. Бруснла »Фнлм и народноста, затим брошура »Кратак фнлм« од Ј. Јеннчека, која претреса питање краткнх научннх н забавних филмова.

Ж (СТ> 15»

ннпшшипшшшшнннн

— Извннете, госпођо, алн хоћу да вам скренем пажау да је нза вас око триста људн, који би билн радн да прођу кроз улнцу-...

МОДЕРНА МАЈКА — Повела бих у шетњу једно од наше деце- Шта ии> лиш, које бн од њих најбоље »пасовалос уз овај мантил? ПРОМЕНЕ РАДИ

— Вн сте вегетарнјанац, а ето, једете данас месо... — Да. Алн данас је безмесан дан...

ЕНЕРГИЧНА ЖЕНА

но мушко име — самогласнив — кућа, 9 парче, 10 печат. УСПРАВНО: 1 једна посластица, 2 педантан, 3 раније лична заменица — иницијалн

— Ја те волин, разумеш пи? И нн једна друга жена иеће те нматн за мужа Је сн лн чуо?!

јдног спортског клуба, 4 нн« ска температура — иниција« ли великог српског добротво« ра — честица састављена од електрона. 5 попуст код куповине — страх (у падежу), 6 дефект — зоља — буботка, 7 свеза — шта (дијалекатскиЈ — предлог. 8 мраком, 9 бог љубави. РЕШЕЊЕ УКРШТЕИИХ РЕЧИ БРОЈ 512 ВОДОРАВНО: 1 М. П. — ст„ 2 рад — Ика, 3 крах — у ноа, 4 кружок, 5 кумица, 6 супу цена, 7 клас — Епир. 8 (м)ито — ада. УСПРАВНО: 1 мрк — ски, 2 парк — култ, 3 дар — V пао, Ј 4 хумус, 5 Ужице, 6 ино цепа, 7 скок — обрнуто. дкна, 8 тас — ара. Статистнна ст. нова у Немач; | Берлин, новембра Према последњем поггису, у Немачкој (у старим границама) има сад, у заокругљеној цшври, 18,325.000 ј станова, што претставл>а за !•- I годнну дана повећање од Г некнх 200.000 станова.

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНВ"

Октав Белиар

Златан прах

32 Одмах по нзласку сунца вратнше се извиђачн. Они су донели извештај којз је бно поражавајућн: село је разрушено, изгорело и празно. Последња бура која је владала у том крају, доврнгала је оно што нису могли разорити ни ватра ни Индијанци. Бујна тропска вегетацнја је захватила и стазе н леје. Све се враћало у дивљину, прашума је страховитом брзином заузимала терен који јој је била отела цивилизација. Испод внсоке траве лежали су покидана кабловн, разбијене сијалице, алат и поломљено покз'ћанство. Камиони н дизалице били су већ покривени дебелнм сло јем рђе, а пузавзце су се обавијале око зупчаннка и ланаца за трансмисију. Само је неколико недеља требало па да сунце, кише. бура, биље и термити доврше дело рушења. Само је још неколико кровова остало на голдм

стубовима. Кућа дирекцзје н машинска сала као да ни су претрпели никакву штету. Значи да село није потпуно напуштено. Када је прво сунце обасуло колони ју, чуло се певање петлова и некн људски гласови. Зна чз да је ипак остало неколику људи који су чували разорено село. — Нека се несрећа тамо доподила, узвикну Пјер. Што не пожуримо у помоћ тим несрећницима ?... Тамо је била и једна девојка! .. — Знам то, рече Куртен, службеним тоном. Прво ћемо почети зстрагу. Али сад треба да будемо још опрезннји. ★ Од одласка зликоваца на златни Вир, Вотри је био апсолутни господар на »Самоћи«. Живео је као н свака ленштина, јео и ггао. сваке недеље су долазила два нова чувара да смене раније и доносили по једну кесицу златнога праха, који је извађен из блата. Под његовом влашћу су биле и служавке, мулаткпње. Са

оволзко персонала могао је да одржава оно мало стоке и живине на концесији. Вотрију је био поверио чување блага, и он је весело очекивао дан поделе. док су други умирали у каљузи, и на тај начин повећавали добитак Вотрију, јер ће их бити мање на дан деобе. Он је чак очекивао, ако се рад још мало продужи да ће остати он, Крапел и још можда два тр^ бандита у животу. Такаа перспектзва чинила је живот још веселијим овом окорелом зликовцу. Како у његовој крчми, после индијанског напада није било више ничега, а ни муштерија. Вотри се преселио у велику зграду дирекције. Злато које су му доносилн он је чувао будним оком, као она аждаја из бајке, али је иначе проводио дане као какав богаташ који се повукао од по слова у миран живот. Надзор над Ноаријем, био му је у почетку велика брига. Он је познавао енергију и храброст свога ранијег шефа и бојао се да једнога дана не побегне. Несрећник није ни помишљао на бекство, јер су га пратили на сваком кораку, а п кад би покушао, знао

је да ће то испаштати његова кћи, која је била у рукама разбојника. Њему су одредили једну колибу, која је још остала после оне ноћи рушења и покоља, где је спавао између два чувара. Преко дана су му стављали окове на ноге и пуштали га да мало прошета по пустом селу, као спутану животињу. Његови чувари су га терали да ради земљу под врелим сунцем и уживали су што су се на таЈ' начин светили за све оно што су на робији трпели. Њима је правило велико задовољство што су могли сад онн да буду нечији чувари, они зликовци да чувају поштенога човека! Хранили су га рђаво и још горе поступали са њим. Убрзо је Поарије почео да слаби и губи снагу. Здравље му је било врло рђаво. Вукао се као сенка кроз рушевине села у коме је некада он био господар. Добијао је нападе маларије. Био је блед и потпуно исцрпен, само су му још очи светлеле и показивале његову чврсту вољу, да све поднесе и сачека дан одмазде. Он би радо свој живот жртвовао. Колико пута се решавао да преко радиа довикне онима у Дирекцији,

шта се све на концесији дешава, и да за то добије нож у леђа. Он бн врло радо пао као жртва свога поштења и дужности. Није то учинио, јер је знао да би тиме осудио н своју кћер на муке и смрт. Ноарије је био човек. који је у своме животу умео увек да просуди сваки свој акт и сваку своју реч. Он је веровао да његове речн. које су биле увек исте, морају изазвати сумњу код господина Фламана. Ипак је свакога дана, када су га његови мучитељи водили пред апарат, његов револт бивао све већи. Он није могао ца подноси сталне преваре а лажи, које је морао да изговара свакога дана у мнкрофон. Решио је да покуша да симулира лудило^ или нешто томе слично. Тога дана, када су га поново одвели пред апарат, господин Ноарије ниј<? хтео да проговори ниједну реч. Треба замислити ту нему сцену, која се одигравала пред апаратом. Веза је била успостављена, а Вотрн са својим дрЈтовима није могао да заспе грдњама и п :тњама своју жртву и да је натера да говори. (Наставиће се)

ЕЈИ И »КЉУКАЊЕ« <о су ухапшена два џокешто су, према оптужби »а, ,Ј<љукала'' нека грла, дошла прва. Суд је, међу'еје пустио, јер није могао ји њихову кривицу. То ме а се многи бсоградски џогнери и власници грла не >им средством, како би до•раду и већу суму на клаСамо начин на који они лукан>е'< није тако прост се мисли. Кад надлежни шају како се врши ,,кљуито у с*вари зкачи пљачIX оних који се на тркама наношсње штете исправШоницима тркачких коња, еба упутити неког стручиностранство, у Пеш т у ; да тамо проучв све врсте како би се у идућој во велико вло нашег трка•пречило. А ,,кљукачи>' де' јко онемогућили, пошто ре" баца срамну мрљу на ^ хипички спорт. М. СР.

и појурим на светлост, а твмо са-ч на огледалцету кмала пгга да видим: низ образ текао је танак млаз крви. Сутрвдан сам на исто место дошла по дану и видела да сг над тротоаром направио читав свод од грана, коЈе су се испружиле из дворишта једне куће. Једна од грана запарала ми је образ. Од тада обраћам па. жн.у на ове гране, па сам констатовала да их је много у Бгограду. Како су оне за пролазнике врло опасне. то би могло да се удеси. па да се на њкх обесн таблица: ..Пазн. опвсно по жи. зот", кад већ не може да се нађв надлежан и де нареди кућевла. сницкма да грале отсеку.

НАПАСТ БИ-

Једном

би-

НО Идем прексиноћ 1ВОТ" улицом Корнели. јв Станковнћа на * >у. Био је мр&к и нипгга зидела пред собом. Одјед.

^етим да ми је нешто о. ^апарало лице. Инстиктив.оним Са лица једну грану

I откупила је аре Симића ће сама хлеб овембра. Ове пекаре ће прорачуну, моћи да исоко 30.000 килограма наг хлеба дневно. Остало о се неће пећи у њима

ОБРАЗОВАЊЕ ЛОВЕ ОПШТИНЕ РЕЗУ ЗАГЛАВСКОМ ме Н>. В. Краља, указом »вских Намесника, не предГретседника Министарског 1, село Татрасннца у Срезу 1ском, Моразске бековине јено је из саотааа Општи бровннчке, с тим да се оје нова олштинв Татрасни1 седиштем у истом месту.

у лрватски/ Загреб, 11 новембра. — Бан Хрватсхе Банотинв г. др. Иван Шубашић потписао је допуну Правилника о полагању мајсторских испита из занатских струха лојим ое баве жене. Према то1 допуни бан може одредити места у Хрватсној Бановнни у којима жене не могу да оснивају радље, иако су стеиле мајсторску спрему по прописима § 30 Закона о радњама

I—.и. с/ _■ свом првобитном саставу. Смрзавање мора да се спушта 18—20°С испод нуле и на тај начин могу да се одрже непромењени кроз неограничено дуго време и најосетљивије животне намирнице, као што су бутер, јаја, пилеће месо, јагоде, грожђе, кељ па чак и салата. Вуненечарапе са пошчаном петом

ЖФ

начнн пета ће бити јача и адо-1 го теже ће се цепата. озу врст}- цета т^сба радита

Када плетете вунене чарапе за своју децу или мужеве треба нарочито појачати пету.По. - готову данас када Је вуна толи. ко скупа и када , се мора мислити на сваку паРУ- Ако већ радите ову врсту пете.. коЈа се код нас зове .,фран. цуском петом". , а која се ради , на дае игле, још % у почетку упле" тите памучан ко I нац, и радите пету у висини од 6 см. На тај шару: 1 петља наопако, 1 право изн>тра (швајцер) и тако у току 14 реда.

«-0О)Нх ЧЈШПУВО п да /о т «<1 тнм и организовало и ово предавање. — Г. Сергије Смирнов, и г. Петар Поповић профасор про»ели су низ година на проучавању црквених и манастирских споменика. Познато је да су у ^средњем веку манастири српски играли врло велику улогу у културном животу српскога народа. Исту улогу играле су цркве и манастири у животу јерменског народа. Тако су иа пр. у најстаријој јерменској вароши Ани престоници Краља Какика научници истраживачи нашли у рушевинама манастира на дела велике уметничек вредности, која говоре о древној високој јерменској култури. - Затим је г. Смирнов објаснио, ' како је дошло до тога да се ла* ти овог подухвата. У манасти» ру Витовици код Петровца на ' Млави нашао је једну камену Ј плочу, на којој су били урезанн Ј један за другим старословенски * и јерменски текстови. Ова пло* ча датира из године 1218 и пре\ ма томе говори о Јерменима још \ у оно доба. Ј Идући даље у својим истраЈ живан,има, г. г. Попотић и } Смирнов наишли су на читав ^ низ разних споменика, који го^ воре о великој јерменској кул^ тури и о разннм претставнициј| ма јерменских народа, који су ј успели да дођу до највиших пој) ложаја. Тако исторнски подаци ј говоре о томе, да су Јерменн на ^Балканском Полуострву одиграјли видну културну улогу, да су (дали велики број лекара, науч( ника, а да су и у самој државуаави заузим&ли висока ие

Штимп пи НК јг«; Главног савеза српских земљорадничких задруга

У жељи да да потстрека за упознавање нашег села и живота на њему и да популарише задружну мисао у најшнрим слојевима народа, Главни савез српских земљорадничких задруга овим расписује књижевни кон курс у укупној вредности од 30.000 динара за романе или позоришне комаде, којн ће обрадити живот на селу у везн са задругарством, а који до данас нису објављенн. Награде ће бити пет и оне износе: дин. за прво награђено дело 12.000 > друго » » 8.000 » треће » » 5.000 » четврто » » 3.000 » пето » » 2.000 Рок за првдају дела је 15 апрнл 1941 год. Првенствено право издавања награђених дела има Издавачко - просветна задруга с.о.ј. — »Ипрозс. Ако »Ипроз« изда дело, оно ће битн посебно хонорисано, под условима како је то до сада уобичајено (60% од чисте добити пнсцу). У намерн да се имена учесника у конкурсу одрже у тајности до објављивања одлуке о награђивању, аутори ће своја дела достављати Секретаријату Главног савеза с.з.з. пре ко поште. Дело не сме бити потпнсано нменом писца, већ шифром. Решење шифре мора бити оредаио у одвојвној запечаћеној

коверти, која ће бити здружена самим делом при предаји пошти. Оцењивачкн одбор, жоји ће прегледати дела, одређен је одлуком Управног одбора Главног савеза с.з.з. и сачињавају га господа: Владимир Вујић, професор/ Момир Вељковић, управник Народног позоришта; Велибор Јонић, професор, Раша Плаовић, редитељ Народног позорнштв| Светозар Јовановић, професор» Воја Ђорђевић, претседник Главног с;авеза с.з.з.

УСПОСТАВЉАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА ПРЕКО ЋЕВЂЕЛИЈЕ СА ГРЧКОМ Почев од 12 новембра успоставља се веза железницом са Грчком и то: Наш воз 122 који долази у Ђввђелију у 14.8 час. имаће везу за Солун у 16 часово, а воз из Солуна који приспе у Ђевђелију у 1130 час. имаће везу у Ђевђелији на нвш воз 121, који полази у 15.30 час. Путници за Грчку треба да буду снабдевени спецнјалним дозволама од Грчког посланства у Београду.

}ВИ КОМАНДАНТ ЗАСКЕ ДИВИЗИСКЕ ОБЛАСТИ НА ДУЖНОСТИ Бања Ј1ука, 11 новембра. Досадашњи командант Врбаске дивнзиске области генерал г. Гавро Маринковић премештеи је из Бање Луке у Мостар. За новог команданта Врбаске дивизиске области постављен је генерал г. Драгослав Милосављевић. Данас пре подне генерал Милосављевић посетио је вршиоца дужности бана г. Гојка Ружића.

КРАЂЕ У АУТОБУСУ БЕОГРАД — ПАНЧЕВО Панчеао, п новембра. — Аутобуски саобраћај на прузи Београд — Панчево и сувише је преоптерећен због укидања локалних возоза. У последње време гужву у аутобуснма нарочнто нскоришћују џепароши и поткрадају путнЈте. Тако 1*е пре два дана непознато лице шефу железничке станице у Панчеву г. Стевану Наумовнћу из вукло из џепа новчаник са трн хиљаде динара, а земљорадннку Душану Станкову новчаник са пет хиљада динара Полицнја води истрагу.

ВРШАЦ ДОБНЈА НОВУ ЕЛЕКТРИЧНУ ЦЕНТРАЛУ ВРш*ц, 11 новембра. — У Врпгау ев поднже молврна влектрнчна цвН' трала квпацнтета 2.000 ко №Скнх снакоја ће задовол>аватн потрвбв ово ,га крајц.

ТОЉСКЕ УЛИЦЕ Фву, иа почетку Бнтољске у лице, састаје се свакодневно једна дружина професионалних беспосличара који читав дан пију, а затим, кад им понестане новаца, излазе у напитом стању на улицу и постају права напаст за пролазнике. Наметљивошћу која изненађује заустављају сваког пролазника, захтевајући да да неколико динара. Они коих одбију изложени су погрдама и њиховим примедбама: »Шта? Немате два динара? Баш сте јадан! Жалим што ја немам, па да вам позајмим!« Становници Битољске улице познају их већ издалека и уклањају им се с путв. Али, то није увек могуће. А у непосредној близини налази се кварт.

ДВА ПАДЕЖА Био сам на путу ДВЕ ЦЕНЕ па сам у Загребу на једној пошти предао телеграм ове садржине: »Садамнаесетог долазим у једанаесет часова.с Чиновник на шал теру нзрачунао је да су то седам речи. На моју рекламацију он ми је објаснио, да је »седамнаесети« једна реч, а »седамнаесетог« две речи, јер је други падеж. Отишао сам код управника поште и он је телефонски објаснио свом чиновнику да не може други падеж да кошта скупље од првога. Ипак ми је чиновник наплатио два динара за седамнаесетог«. Шта више, узео ми је два динара и за »једанаесет«, иако то није други падеж.

илиеша&и

ИНДУСТРИЈА ЈЗТ*ОС ЛАВ ИЈ В 1918^—1938 ГОДИНА". Аутор ове књиге је г. Стеван Куколеча, чнновник Мнннстарства трговине л индустрнје. Ово дело, јединствено у нашој прнвредној лнтерат>-рн, решила је.да изда и ..Балканска штампа", имаЈући у виду да ће ова књига претставллтн занста један добнтак за нашу прнвредну литературу н да ће протнвницнма индустрнјализацнЈе Ј\-гославије до казатн колнко Је њнхов пут погрешан. Као што је познато „Балканска штампа" већ пет годнна свакодневно објављује ннфорага■пгвну прнвредну кореспонденццју „Југостовенскн кЈ-рнр". Књига ће нматн преко 400 страна. С обзиром на велику режиЈу око издавања ове књиге као п њену вредност, одлучено Је да књига нма Један огласнн део. Цена књнзи бнће 250 динара. Кљига нзлази из штампе половином

ГЛАСНИК ИСЛАМСКЕ ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. Год. 8. 6р. 11. Сарајево, иовембра 1940. — У садр. жаЈу: Хемнн Спахо, АутономнЈа фетаре; М. Басулаџнћ, Један хасндн шернф; А. Шкаљнћ, ШериЈатско наследно право; X. М. Хан џић, „Мнраџнја" Сабнћа Ужича! ннна; Отварање нових џамнЈа; Но ве књнге; Службени део. — Годиш н.а претплата 60 динара. Уредннштво: СараЈево, Мусала бр. 2. НОВИ СВЕТ. Год. 1, бр. 17. Бео грид, 6 иовембра 1940. — У садржају: Г Феранте, Паралеле; Још Једна значајна свечаност нашег Једрнлнчарства; Глумци — драмскц аутори; М. Зошченко, Невер. ство н љубав; Р. Гарис, Шесто чу ло; И. Ил»ф и Е. Петров, Новннар Ошејннков; М. Радоњић, 10.000 ми лионара — пука сиротиња; Н. Алекснћ, Жута опасност; Сиорт (Сјајан успех нашнх футбалера; Спортскн клубовн у унутрашњости); Мода; Јулија Лазаревић, По сета онима којих нема; Е. Месннћ Улога пионнра у модерном рату; Г. Келеман.У тунелу; Е. Се, Шта Је разумео...; Женске приче; У но вембру највише звезда пада; Наши л»удн, велики н малн; М. Двик, Близанцн (роман); Нозн свет Ј>тославија; Хумор. — Полугодншаа претплата 56 дин. Уредннштво: Београд, Палмотнћеза ул. 3/1У. ДАН1ОДА. Год. 1„ вр. 3. Бео. град, 1 иовембра 1940. Ц,ен а 3 днн. — У садржаЈу: X Николсон, Вннстон Чврчил; Л. Смодлака, Енглеока н Ннко-таЈ; М. Ж^шановнћ, Слобода пловидбе морнма и океаннма; А. Макдонел, Шкот н Британско царство; Е. Баркер РелнгиЈа у Велнкој Брнтанши; Л. Кад берн, Златно приморЈе; Ц. Бакан, Трндесет и девет стеленцца (роман>; Н. С. Јоваиовнћ, ЗначаЈ ин глиског Језика за орпску на >-ку н практику; Н. Макензн, Наука у служби Брнтанског царстЕа; X. Невннсон. Енглезн и уметност; х. Смит, Раднички омладинскн клубовн; Б. Стаси, Ђавољн посао (при ча); Др. Ерић, Гл-д баЈ, Џони! ГодншЈБа прстплата 50 динара. Уредништво: Београд, ВлаЈковићева ул. 28. ЂОРЗЕ ДАВИДОБИЋ: Идеолошке основе пашег задоугарства. Београд, 1940. Стр. 132. " Цена а0 д 1111. — У нздању , Еконемско-финансцЈсжог жнвота" нзашла је кљи га, у коЈоЈ се на врло методнчаи н Јасан начин нзносе идеолошке основе и смерннце нашег задругар ства из пера г. Ђорђа Давидовнћа, секретара Глалког задружног савеза н уредника „Економско фн нанснЈског :кпвота". Поред оппггег идеолошког смера нашег задругар ства у књизи се износе различптп утицаЈн на идеолошко нзграђнвање задружног покрета. СвоЈнм замахом н орнгнналношћу књнга претставља врло значајан прнлог : екоиомско-социјадпоЈ науцп.

ГИСТ11['11|У|)П7|1ПТ>|Ј1| гагц7'-ДГГТј-ПП ТПТ|1Г<ГГ1-Д||-ТЈТШСТТ;<| 141II аи |М 41 ||Г.ТПУТИИТШ1|| > 1*1 |||М|У1 шчтаДШ