Vreme, Nov 12, 1940, page 8

СТРАНА 6

ПОПНТНЧНН ДНЕВННН*

НОВ ПОКРЕТ У

Прнсталнце странне ју ЗЕМЈБС | произпо!*

ИНСП1КЦША * МИНИСТРА ПРАВДЕ ' Г. ДР. МАРКОВИЋА > У НЕГОТИНУ { И ЈАБУКОВЦУ Ј Неп>т«н 11 — Јуч» ф вс подне дооутовао > а>тохоби- ф доас са сзечакости гз Звјечара^ мшвст&р празле г. др Лазвра Мат«оан11 Ј аратљи ^адикалског^ пт^ака г- Адексв Жујовића в ф Нзчт.тнкг-л 3^нлигта.ротва прввде^ г. Чеде Јоцића- 5 V , _ ^вече Је у Гравд-хотелу при.Ј у простори^ама Звмљорс рдјч.. »»■.«» к» коЈој Је ј - з «>5»« стри... у В «ич »с«ој уиешћа велики број раджкалсхнх» одржана ј« јуче осниаачка сгрвака вз Крвјиие. На вечери Јв' штина Земљорадничкв пр< говорво кини.-тар г др- Мврко-Ј ђвчив задругв. Снупштин иић о вашсј соољаој и уи>трвш -Ј прнсуствоаао ввлнкн број д<" њој политицв - а нарочлто се до.ј га зашкорадннчиих задруг т&као сртгскохрватског сеторазу-Г у Н у Т рв Ш н»остт1. Мннистра Јприврвдв г. др. Чубрнпеви! а ступао је начелник Мин> о» I; л 5 стаа пољоприарвдв г Радис! др. МарковиИа "есто се клнцало # ^ влади народног сооразума н г-^ др. Марковнћу. # Скупштнну је отворио : Двнас Је каишствр г др Мвр.# ? *ст» Јврвмнћ и првдло»»воваћ ижршио ннспекииЈу О.#" " првтсвдинкв свупшти кружаог и Среског суда. а по-#«берв г. Мнлаи ПоповиН, и том }е отп>-говао у Јабуковад г ле ■ скупштина једногласно усв Јв такође извршио ниспекциЈу За свврвтара изабран јв Сресхог суда. По подне г. др.Ј Михаило Смиљанић. Г. По* Марковнћ вратно св у Неготннг , е П отом, прочитао поздравЈ одакле Је отпутовао у Беогрвд. г лв граме иоји су упућвни

жа истичући н»егову велику важност За време говорв миннстРа

Ј Краљу, Њ. Кр. Вис. Кнвзу Ј снику, претсвднику владв гI гиши Цветкоаићу, потпрвтс Ф ку владе г. др. Мвчеку, мин 1 пољсприврвде г. др. Бранк_-

МИНИСТАР Г. ДР. СМОЉАН У СПЛИТУ И ЗАГРЕБУ „ .. с _, п Ј бриловићу и дирвктору СпЛЈП, 11 вовембр . Д а *Јцнје за спољну трговину 1 нас )в допутовао у Сплит саЈ доп фу Бнћвнићу. Чита»в свог пута по Херцеговкнн ми-^ Г р ама пропраћено је од с нистар бвз портфвља г. др. ^ присутних поздравима. Барнша Смољан. Миннстар г. 4 у свом говору г. Попов др. Смољан имао јв у Херцв-^изнво побудв којв су Звмл говнни више састанака са по-#ничку странку руководнлв литнчвим прнјатвљима н одр-' с нУ) в Земљорадничку пр< жао неволиио ноиференција. Јђачку задругу. п, подие -ННИСГЈР , „ ~ »«;« др. Смољав настмао )е >уто-/ г Поп01нК . н.ш. п«6 У д., ■ мобнлом пут за Загрео. г тнв ^ 5 Нла | е пече&е наш» * љ другврствв. Ми у утакмн» . другарства ив видимо пА Мн »нднмо да задругарств акво су га до сада нвзнћвл^ Ф бодно задругарство, ннје ф слободно. Петриаа, 11 новембра. — У ф у даљем току свога говПетрин.и је изишао први број 4 Поповић је подвукао дв је листа »Наша браздас ноји из-#цијатива за ствараље ове з даје са својнм прнјатељима, {ге дошлв одоздо, од стра: дисидвнтима СДС, г. др. Раде ЈдРТ/.р. ».■ су — - к Па г другарство ни е руководи Прибићввић, адвокат нј "в-.РУ ^ (ј|||| >ој „ МЈ „ _____ ) Пошто јв пож»л«> ср.ћ.в ПЛЕНАРНИ САСТАНАК' спвшан рвд ..лруг.рим., ■ ЈУГОРАСА У НИШУ Јповић је дао реч изаспании \ нистра пољопривреде г. В' Ниш. 11 иовембра. У Ниш>'г нови Ј\у ВО ј н ј в поздравно Је одржан пленарни састанак* С у ТНв у кмв цннистра г. дј ф;.-нкционера Југораса. Дискгго-# брнловића . вано Је о стању оргвнизациЈе и^ г положвЈу радиика. На краЈу Је# Затим сд прешло иа ч гсворио г. ЈБубомир Митић. за-# прввнла. Прв примаља пр меиии претседника Ј>тораса. оф иктен.ер агрономије г. цилевима н задацимв Јутораса ф Костић дао јв изввсив обј. 4 н.а ,ч цЛВРЈвМУ, ПЈа^вила, кг #у неколнко разлинују од

г. РАДЕ ПРИБИЋЕВИЋ ИЗДАЈЕ ЛИСТ У ПЕТРИЊИ

ВИСОКО ВУГАРСКО ОДЛИКОВАЊЕ ШЕФА КАБИИЕТА Н>. СВ. ПАТРИЈАРХА

ф лв другнх задруга. Гов 4 уопштв о задругарству, г ^стнћ је нагласио дв задругв 1ни>в створено за неколицин гдн, него оно мора биги од сти искључиво задругаримр љорадницима. Пошто јв изложио циљ г вођачког задругарства и на који трвба извршити 0{. зацију овог задо^гарства, .• стић )в нагласио да ћв св зј □ рвлво )в југе о»о »ис«„ оали.*»ДРУ— I"«« НО..И.. г Дожићу Јпо,.днни» »ветимв 1 .0]. ћ. \ свој одређени делокруг р&

. Буга рски Крал> Борис изволео Је. олликовати г. Душанв Дожнћа. шефа кабинета Њ. Св ПвтриЈарха орденом III степена командерског реда за грађвнске заслзте. Б%тарски послвник г. Стоилов

НОВА ИНДУСТРНСКА ПРЕДУЗЕЋА

ЈКостић сматра да ћв новоо' * на земљорвдничка пооизвс а задругв до краја овв годин >ти највећа звдруга у нашо; Т«*ст*л ; Инлустркја рубља »Соко« ^љи. И лј И ш ЧеировЛ — Горли Мипаио- ф После опширног излаган. вац, Срвз тмовски, Дуиааск« баио- ^Костића прешло св на ч Ш1. 4правила ко'в јв грајало виг >Дрта< завруга с.о Ј. роб вате — {Јвдиога сата, а затим |в » Зему*., Крала Алвксаидра 4. Ј Даииони одбор поднво К*Рамж*а : Ижко Теофллоаић, ш,- {чланова за управни и над гпаиа и цра-ана - Вг.итри, Срм {°лбор, која 1в јвдногласно грочвио«« Луиааска баиоаииа #л-*иа. За чланвв упрввног ц|]1 ., , # ра изабрани су г. г. Косан мтапург^.: Ааро-ауто н апакгро. 1 псвнћ . Брђв( , скн , земљорадн . " . 1р4. М а м- Јст.ло^в.ц., др. Рието Јвр ..п, - кпш К Р ™ ».?="■««. > Б.огр.дЈ, М.ксим с:.мовић, земљорадиик из

бр

" Арсв Копри.ип., >■ Љ™.. к«п ~( ннг Мииист.рст.. пољопри^, ^из Београда, Милутин ТокЈИ*, | Иидустриј, хартжј*: »Твласпашго« ф млинар из АлексиИца, Драгиша а. д ]« тралу и прераду таласагтог # Здравковић, дртавни саввгник картои* к хартија — Београд, Ђури- Ф из Беогрвда, Бујица Милојевић, ^земљорадник из Слатинв, Часлав —— ^Спасић, учитвљ из Бвоградв, { АНКЕТА ПО ПИТАЊУ I >

ПРИЧА ВРЕМЕНА

ВРЕМЕ заЉНшии Мдц-лах- Ш-. ЛлијашА

Хаџи Бегови дукати

I | а)лепше кућв у граду, ' ' знратнв зеил>в, њнве, аде, коснпце, воћњацн н шљивици; магазе у чаршнјн и бвзброј кмета и знјамета, све је то бнло Хаџи Бвгв Спахића, најбогатијег спахије наше касабе. А Хаџн Бего сам, без ку* чета н мачета штоно кажу. Н>егова кућа, нова знданица, обзндана са свнх страна зилинама, а на прозорнма густе жељезне решетке. Никог нема Хаџн Бего Спахнћ осим жене, с којом годинама живн сам нза ових затворених зиднна. О н>еговом богатству причале су се бајке, а Хаџи Бего био цнција каквог није упамТио нитко. Правн лик Кир Јање н још гори... С

запушилн врући сомунн н када би вкмејчије на дугнм лопатама почепи вадитн зготовљене тагарв н масно овнујско месо, Хаџи Бего би стојао, гледао и удисао мирис врућег јепа. Понеки еснафлија позвао би га: — Бујрум! Умоћн пар пута Хаџнја! — Ма знаш и срамота је... Алн када гледам, где овако слатко јвдетв, отвори ми се лезет, а ннје да ми је жао од себе самога! . Правда се Хаџи Бвго, а еснафлнје намигују оком један на дру* гога:

влакућа првнм у месецу обилазно Хаџија своје многобројне кирајџнје н купио кнрију, а тада би, једанпут месечно, навраћао на Агину касапницу, да купи пола киле меса и дрхтавом руком плаћао то месо и говорио: — Имам свега у кућн, али да купнм онако успут.... Од родбине ннје трпио нн кога, јер се бојао, да му ко не затражи нешто, а када му је жена умрла, постао још чуднији, још бојажљивијн н шкртнјн. Од времена до времена одлазио Хаџн Бего у магазу стгарога Јеврејина Арона пред сам акшам и седајући на ћефенку шаптао: — Газда, да ми промениш нешто новаца у дукате.... А затим бн Хаџи Бего и Арон улазнли у полумрач* ну магазу и он би вадно из замазаног џепа својих похабаних атлазлн чакшира папирнати новац, истресао сребро, а Арон је бројао дукате. Комшије су причале, да је после сваког овог Хаџијиног састанка са Ароном, када би се уноћало, Хаџи Бего истресао на сред собе помашинавило злато и сам у закључаној кући збрајао по целу ноћ злато над којим је стрепео. Свакога јутра када бн се на пекарским ћефенцима

— Ма знамо ми то, Хаџија, да није теби жао. Године су пролазиле, а Хаџи Бего је наставио да живи истим оваковнм животом: купио је кирију, на јесен продавао снешени хак, а у пролеће истресао кошеве и обијао жито, а затим би све то уновчно и одлазио када акшам падне у Аронову магазу и говорио шапатом: — Газда Ароне, да ми промениш нешто пара у дукате, па одбиј колико је право. А затим би ишао кући и из старинске касе сатресао на сред собе момашинавило злато, брнсао крпо1л дукате и тако остајао дуго у ноћи крај огромног богатства за које је живео, а од којега није имао никакове користи. — На Хаџи Бегином злату сједи шејтан, говорили су стари људи по кафанама, али шејтан нити оре, нитн копа. Хаџин мал отићи ће врагу и џидији... Једнога дана касабом се пронео шапат: — Нестало Хаџи Беге Спахића! Већ три дана нитко га није видво. Кућа и онако пу ста изгледала још пустија, а врата замандаљена и закључана, а када се је поче-

ло говоритн о свему, сти наредиле, да се снлом отворн. Врата су поцопана, јер поред брава изнутра су били навучени тешки мандали. У једној соби нашли су Хаџи Бегу Спахнћа мртвог. Умро је седећи крај хрпе дуката сатресеннх на сред собе, а његове* нсколачене очн остале су приноване за злато, на којему је седео шејтан, како су стари људи говорили и који га је чувао Ни сиротин>ска, ии родбинска суза ннје се пролила за њиме. Власти су кућу запечатилв и поставнле чувара, док се не нађе наследник међу многобројном род бином Хаџииом... Још и пре него што су на Хаџином телу, које је лежало под земљом, почели да црне нокти, његов братић Мујо преузео огром но имање и почео немнлице да троши Хаџин мал. У Хаџијиној кући отпочела пијанчења и теревенке, а по хотелима и гостионицама пуцали шам* пањски чепови и трештала музика. Око Мује се слетело једно огромно друштво прнјатеља знаних и незнаних и сви се натецали, да се што пре похарчи иметак, крај којега је Хаџи Бего скапавао и жедан и гладан. Почесто када се поноћ спуштала над касабом, кроз замрле махале оћутела би се глазба и песма, топот коњских копита н зврка фнјакера. А некад у пола бела дана кроз чаршију би се помолили по три фијакера, у првом фес, у другом пијан Мујо Спахић, а у трећем свирачи, који га прате кући након неколико протеревенчених ноћи. — Пролазе Хаџини дукати| — говоре људи излазећи на улицу и доносећи ибрет. — Пролазе Хаџн Бегини дукати.... Дукати Хаџи Беге Спахића прошли су давно и давно их је нестало. Сада Мујо Спахић пролази погурен и оронуо махалом и није ни пуста сена некадањег обесног јангина, који се је возио у три фијакера кући. Наследство му није донело срећу, већ проклетство. Алкохол, прорајтане ноћи са сумњивим женама уништили су му здравље и он, оболео од делирија, дршћући пролази махалом, а деца иза њега узвикују: — Где су дукати, Мујо, где су Хаџи Бегини дукатн?.... Пецесет нових тролибуса у Барселони Барселона, новембра. — Овнх дана биће у Барсепонн стављено у промет педесет тролибуса. Градска општина цала је прерадитн раније аутобусе н снабдела нх је елек трнчннм моторнма.

ПРИРОДА И

Уторак, 12 новембар 1940 НАУКА

Регистоовање акии'а Прве хрватске штегиониие

ОБУСТАВЕ РАДА #У ФАБРИЦИ ПРЕДОВИЋ А. Д. У ЗЕМУНУ

V ашп<

1* а «ислу реше»а Баиа баномне ф На даН 9 НОВвмбра 0- Г. Одр. Храатсиа, иимл! >« Прта »рмтска ф жана Је У Мнннст&рству соцнјал. штав»о**па сва нмаоав »аних акии- ф Не ПСЛИТНКе Н народног ЗДРвВља ул. баа обакра са » сие глаоа п шп- ф а под претседништво«« г. Стојахово жп туђ* иив, в» поливсу Ваи- ф новл&к. помоћникв Мианстра вој вчастш сл«:«ћ« псгатх«■ ф соцнЈалне по.цгтик«. анкста по ... а питању обустм« рада у фабрицн в| г.ич и преигк« мскокара (аоо ? а „ пт п,л,гг»и., п > п_ проква« пр«1км«иа

10С а Предовнћ а. д н отпуштања радрачи • г ника ^ послв. Анкети сУ прису. аавлаК- * ^гплоз-ти плг,»ч пгг*_.илилћРН И1

праакм«), 61 аакнмаке, ц) аржављак- * ствовали порвД опуномоћених етво, д) варотгоет,

•1 варокопоаатт ф претставника радника г г. инж ввроисгтовв-ттк. вврои- ф Савков. шеф Инспекције рада војој су веркспомств ро ф Министарства социјалне полити*ао ■ -ио»у кароак ЈСТ, *) ф ке. икж. Јокнћ. инспектор ралв број аипкч. ко|а су власжнштво ао- ф и Ј. Жумер. деловоћв Радничке тичког акпкокара с отиаиои такућих ф КОМОре у ВвОГраду. бро вва а ^ак .а. ф После днскусије решено Је. да Прнлкво« СРТПШТКИ. моћ- К. «р- # се «" вима Радинпнма прод>-жн от. плгти пр... •.о.он.р. свмо ви „ > *** Д«"«. аав« друго пи... ф тен>е због коЈег првдузеће намепиок.рк, чк1« оу аициј. ка првпни т .. „ т+лгч, т-,,-у ф равв да ооустави рад, у току тих А 14 дана покуша да поволло ре. " а ши. Истога дана изишла Је нв а липе меств у предузећу комисиа Ја коЈу су сачвхммла: г- ОтоЈа. Ј новнћ. помоћвик министра социЈ јалие политике. инж. г. Савков * шеф инспекциЈе рада и инж г Јокић. ниспектор рада и г- Жумер, деловођа Радничке коморе

ПРНЛОГ школи У СЛАТННИ КОД РЕКОВЦА

Рековац, |1 н"пеибра. — По. . — г , - —, а • . а Ј в велико ск%-поцечоЈу Веопрвду. После прегледа по. ввоно школн у селу Слвтнни гћа'строЈељ« предузећа. г Јокић Је Живка Стсеић. супруга оок- Жи-'саопштио радницн*а решење ан. го)иич Слоеићв ил Слатине. Зво- Ф кете. после чега су наставл^ни но Џ покл-иила за успомену ва# разговори са првтставницимв слога м^жа. #п*едузећ* и св радницииа.

ДОЧ.ОЈ сокоповици 25 вов*мбра оартаК. са у Срвском чачелотву офертапка тниитациа за паван.в у и;ралу водовода у сапу Цолој Совоповнии. Предрачунсва сума ј« 150.000 дккара. НАКАВКЛ 1ЈГСНТРАЛА ЗА МРГЖНУ ГРУПУ ПЕТРОВГРАП, 14 ковембра одржаКв са у Минитгаротв попгга, телаграфа и *епефоиа оферталиа лииктапка за набавву аутоматски* в полуаутоматсиих твлвфоисвив неитрвла аа мрвжиу групу Пвтровград. ИЗПАВАН.Е ПОД ЗАКУП ЛОВИШТА 85 воввмбра одршаКе св у Срвевом квч .лстау у Руми лкпитааи-а аа изпј ■ам у »аиуп ловиштв у Грабовпнма к то иа 19 годииа. ПОДИЗАН.Е МОСТА ПРЕКО Р1КЕ РАСАВЈ!>РВИЦЕ 5 дацвмбра олртаКв се у Технич *ом одеаву у Крагујеапу писмеиа лицвтапијв аа грађвкв аасведвиог б.тоисвог моста са 10 метара отвора првио р.ив Расаагмвидв иа баиовиисиом путу Араиђвловац — Руднии. Првдрвчуисив сумв ј« 311 000 пииара ПОСТАВЛ>АН>Е СИТИЕ КОЦКЕ НА ДРЖАВНОМ ПУТУ КРОЗ ВАЉЕВО 25 воввмбра одра»аКв св у Миии-тарггву грађваииа офврталиа лиои твшгјв >а поотавгаам сити« воцвв на пртаввом путу врм Вагмво. Првдрчуисва сумв |в 1,450.000 динара. НЗДАВАПЕ ПОД ЗАКУП ПРАВА ВА1ЕН.А БАРИТА У ПРАЧИ 13 дацамбра иадаК« с* у заиуп оутам оф.ртали« лицитациј« у Дираи шума у Сара аву праао иа вађе-

у ТурскоЈ постоЈи велики интерес за нашу кудел.у и кучину. Преговори су V току. С обзиром на велику оскудицу 1>те у нашоЈ земљи, привредни круговн прате са великим интересом ове пре. говоре-

Грађев>е снлоса у Смедеревској Паланци Смедвреосиа Папанка, 11 новомбра. — Једа-н од многобројних силоса, војв вПризад« подижв по целој земљи, у већим пољолрнврвдним центрима, гради се већ више месеци у Смедеревсној Паланци. Силос се подижв одмгх до железничке ствницв. Овв годннв ће сви спољни радови бити готови. До априла идућв године бићв силос првдат »Призеду«. Калацитет силоса Јв 200 ватоиа. Згрвла ћв имати швст слратова, што претставље н&јвишу зграду у околини.

Избор већника у Тешњу за Пољопривредну комору Врбаске бановнне Баља Лука, 11 новембра. — Јучв јв у Твигн>у изаршви накнадни избор веКника за Пол^птриврвдну комору ВрбЈскв бановиие Биле јв постављена само јвдна листа г. Оомелв Хрибића, звмљорадиива из свла Букова, ^ _ ко!И је добио 26 глееова. Ову ли<и сировог барнтв у одштам Доам | сгу истакао јв Саввз земљорадДрачвр 1 шам.

радн,в као и индустриЈв месиати* проиавова којв ио«зервира<ју иожу, обавезна су да пркјавв сво^е затт** кожа I 2) Заиатлпје првра^нвачн сирових иожа ке>1и снабдввају индустрНу, трговЈлгу или друтв занвтлн^в. а радв са иа-јматм швст помоКких лица, обавеаии су да пријаве своје аалихв кожа, 5) Сви трговци иоти сиабаепв1у в арутв трговпв кожа иао и илдустрију, оеаавионо од тога да ли н>нхова протсжолацнја глаои на трговину на велико или иа мало, обавваии су па пријавв гаојв залихв иожв ЈТипа којв су обааваиа да прмјааг^ују залнхв иожа у смнслу овог објаплеаа, држаКв св у свему, кво пгго јв в.К случај з. фабрииантв, увозниив, трговдв на ве.лнхв, првкупцв, иомиснсжзре и туварв кожа, прописа изда-гих од странв Урвда *а ионтролу пвна у Баограду 5 овог мвсвца. Поијвв. Кв св пооиоснтн квпосрвдно Урвду зв ионтролу цеи. у Беогрвду свалог 5 у мвсвцу >■ ста»в авлмхв кра-ем првтхопиог мвсепа. Липа обгхваКвна овнм објаппквквм попнеКв гтпву прнјаву о стаљу залиха 51 окгобрв НЈпиа-лгејв 15 овог месецв, уколнно то Јота нису урадили Запнхе иожа иод занатлнја У смнслу решена микистра трговиве и индустрнј. оо 5 онтобрв ов. годнне и Уредбв о контроли аалиха робе оа 15 јуна сжв гоакив, а као допуиа саоппггвлу о прнјаалитаау залвхв иожа, надатом оп стр.и. Уредв зв контролу цена, Урвд пдаје сл«п.К. објашње»е за пријаву залиха иожа: 1) Поп занатлијом првраћиввчем, у смис.ту обавезе о пријввииважу залиха кожа, псдрезумена св свакк окв) занатлнја пр.рађивач иојк рвдв л вв сшабдиаи. ■ндустраЈв, тргоав-

Уље од скакаваца

н

аш јв аек у основн изк свих могућиости. У томв освајан.у новкх и ивпознатнх стварн, у примени материја за које св сматрало да не спужв ничвму и о стварању митернја каивих, у основи, нема у природи, прву реч водохвмичари. Нова сннтетнчка јвдињења показала су У пуној мери шта јв у стању да стаори модерна лабораторија, и ту, у ствари човек, заиста увелико конкурнше природн. Алн тешко је нко могао да претпостави да се огромни облацн скакаваца који уништа вају све нашта се спусте, и изазивају глад у читавнм покрајинама, могу заиста корнсно употребити, и да једна таква најезда н поред све катастрофе коју је нзазвала, мо?ке донекле да се »нсппати«. Довитљиви хемичарн пронашли су да се од скакаваца може добити одлнчно уље које, иако не може да се употреби као људска храна, служи за подмазивање многобројних машина и мотора, па чак и прецизних авионских мотора. То се уље не згушњава и на нискнм температурема које владају у велнкнм висинама, тако да у неку руку служи као идеално мазиао за моторе субстратосферскчх авиона или влаоста који летз на већим висинама за време зимс. После једне велике најезде скакакваца у Мароку, земљн чувеној по страшним пустошима иоје нзазивају скакавци, скупљено је скоро 20.0°0 килограма скакаваца, спаковано у нарочите бале и експедовано у Холандију, где је, у једној лабораторнји, од њнх добијена већа количина уља. Уље од скакакваца познато је одавно. Оно је први пут до бијено у Америци 1887 године и продавано је под мазивом калоптин, а једно време

употребљавано јо за подмазиввње финих машинн. У Орану, у Мароку, после једнв страшне највздв скакаваиа скоро сва поља н њивв бнпн су првкриввни јајима скакаваца. Ако би се из њих излегле новв животињв, сигур но је да бн идућа жетва потпуно пропвла и глад се неби

могла ни на кош начин да спречн. Мароканцн су, међутим, стојички подносили све ово и нису предузималн иикакве мере за одбрану од скаиаваца. Због тога је француски генералнн резидент раописао специјалне наградв онима који донесу јаја од скакеваца. На тај начин за кратко време скупљено је неколнко хнљеда кнлограма јаја која су стављана у јаме, појипана петролеумом н паљена. Али је некоме лало на ум да се ова јаја могу корисно употребити, и један паквт је послан у једну војну апотеку. После извесног низа експерчмената из њих је добијено специално уље, слнчно свежем жуманцету кокошјег јајета, алн горског и опорог укуса. Даљим прерађивањеи из овог уља је добијено одлично мазиво за моторе.

Са&рглгене -ама-з-анке.

Немнце, младе девојке, учлањенс у разиа удружен уче јахаае

5) Од обавеае прнјављнван>а аалиха иожа оспобађају св: в) звнатлвје ио)и конзврвншу свровв иожв нсиључиао >а својв властитв потребв в за аамену са првраКаним кожама ( б) занатли)в опанчари, уиолнио нв продвју воже другим протоколнсвннм опаичаркма и фнрмамв. Заиатлијв иоји су обавезнн дв пријавл,ују својв млихв жожв у смвслу овог об} в шњвп в држвКе св прописа нздатнх ои страке Уреда за контролу цвна, 5 овог месеца. ПРИЈАВЉИВАЊЕ УГЉА У смнслу Уредбе о ирнтролн *влиха робе оп 15 јуиа 1940 године, свв рудннци, увозницн и трговци угљв обавеанн су дв прнјаве Уреду за контролу цеиа у Београлу, н.јдале до сваког 5 у месецу, својв залихе уг/м ирајвм претходног мвсвца. Залихе углв Ке св прнјавл.иаати у тонама, в то збнрно за слвдвКв ралр*пв: .) Шлвски утшл, 2) каменв угал домаКет порвипе, 5) квмени угвл стрвног порвкла« 4) иоис домаКвг порвилв) 5) кокс страиот порекла, в) брииет домаКвг порвилв, 7) брииет стрвног пореила, 8) мрин угал. домаКђг пореилв/ 9) урки угвљ стрвног порвклас 10) лмгиитI II) дрвени Кумур. Руднипи Кв тНедно прнјавгкивати и своју мвсечиу произвопњу к продају, у тонвма збирно за свакн горе псмеиутн разред Увозници и трговпи пријваљиваКв порвд својих залихв н копкчине ко{в ту иуш ли н продалн у току месеца, збнрно, у томама, за сваин горе помвнутк разред посебно. Трговци ио<и ив купуЈу угал на вагонв оспобађвју се об.в.з. приЈввливања. Обавезв прнјвагинвања о горњвј ипаеификвци^и етупа иа снагу ваК за прнјавв ста»а ва дан 50 аоввмбрв овв

обреновачкој пнјацн Обреновац. 11 новембра. — На обреноввчкоЈ пиЈаци су знатно пале цене угојеним свињама. РаниЈе су се свнн.р продавале по 15 до 16 дннаиа по килограму. док се садо бол.е угоЈене свињв продаЈу по 13 динара в лахше по 12 динара кнлограм.

Виноградарска задруга у Тетову подиже свој дом Тетово, 11 новвмбра. — Виноградарска задругв у Тетову основана гтрошлв годинв, ускоро ћв подићи своЈ дом са звдружним попрумом, кгнцвларијом и другим потрвбним просторијама на земљишту код бнвшвг парка, којв јој је у ту сврху бвсплатио уступипа Твтовска о^штнне. Министарство пољоприарвдв додвлило јв Задрузи н« име новча-нв помоћи 170.000 динара.

Парцелацнја властелннства „Шупл>а лнпа" Извршвна је парцвлацида вла•ствпинства Шупља липа, које ћв бити раздвљвио колонистима.

Отварање Дуванске станнце у Требнњу Тррвип.е. 11 ноп^мбрл. кас Је отворен магацнн дуввнске станице у Требињу, н одмах Је отцочео откуп ДЈшана.

шл,