Žena

626 ЋЕ НА

играју. Њихова господа имају дивно црвено одело са златним ширитом. Да видиш лепоте! То су прави официри. Сваке године долази нов пук у Калугу, која је тридесет врста удаљена одавде. И онда они који одлазе, доводе им другу господу из новог пука. Тако се оне увек забављају и никад им није дуго време. Но што се тиче удаје, то је већ друга ствар. Госпођица мора да донесе паре своме мужу. И зар такве госпођице умеју да штогод раде Зар су то руке за радо Оне знају само да певају, свирају, да се забављају и смеју. А откуд би наше госпођице имале пара2 Ево их, баћушко, ево их где долазе. Немој више да разговарамо. Оне су врло строге. Не воле да жене из њихова села ћаскају са непознатим. Света Богородице, хвалим те, што сад баш находче дојим. Оне ће то одмах да запазе.

У том тренутку видех четири силуете, где се појавише на друму. Обучене у лаком оделу, око врата црвена трака, у руци велики сунцобран, који је давао њиховом лицу ружичаст одсјај. Ишле су полако две по две скакутајући усиљено као младе девојке, које хоће да одрже равнотежу својих осакаћених удова, упропашћених мидерима, тесним ципелама и свим будаластим захтевима, који одговарају модерној тоалети.

Биле су високе, румене, коса сјајна од помаде,

на рукама беле рукавице са кратким прстима, које

још више одбијају црвенило њихових прстију.

старијих сестара биле су обрве састављене и имале су науснице. Само је најмлађа била бледа и мршава, сушта противност њених сестара. Она је корачала тромо, а широко одело рђаво је скривало њену трудноћу. Очи су јој биле велике граорасте, сјајне и испупчене и изражавале су јасно досаду помешану са одвратношћу.

Најстарија приђе колевци, погледа жену која је находче дојила, па рече промуклим и мушким гласом:

— Добра Матрено, видите драге сестре, она доји дете Господа Бога. Познајем га по пеленама

које смо му везле. Матрена је права мати сирочади.