Žena

628 ЕРОЉОЕА

"Нена генерала Ногија.

У Јапану постоји глупав обичај, кад умре цар, онда један од највећих државника у знак народне жалости распори себи трбух. Тај начин убијства 80ву они харакири.

У Јапану не цене много живот. У знак ошште жалости и свечаности они доста олако увеличавају жалост и свечаност што распоре себи трбух. Васпитавају себе и своје да гину, само што то бива п кад не би требало.

Када је недавно умро јапански цар Мучу-Хито, искупили ву се чланови јапанског државног савета и саветовали се, ко ће од њих да распори себи трбух у знак народне жалости. Нико није хтео да даде другоме првенство, те су извлачили коцку. „Срећа“ се навмешила генералу Ногију; њему је пала у део част, да у знак народне жалости умре за цара.

Генерал Ноги оде још једном да види мртва цара, затим оде кући, уредио је своје ствари и свршио молптву. Жена се молила 6 њим и изјавила му је, да хоће с њим заједно да умре. Он је на то пристао бев речи. 'ТГада су дошли његови пријатељи да се опросте в њим п његовом женом.

Кад их оставише саме, вратили су се после пола сата. Тада су били Ноги и његова жена мртви. Распорилп су свако себи утробу.

Руске новине које су најопширније донеле ову ствар, заборавиле су да спомену име те жене, која је држала, да јој је дужност да оде с м“жем у смрт, пл донекле прослави смрт свога цара. Жена Ногијева радила је у духу свога народа, у духу азијатских појмова. Али је скренула на се и пажњу европског света, јер је доказала готовост за пожртвовањем. Где

„ тога нема, не може бити великих људи п великих жена нп онда када се просвете. Да Јапанци, паи њихове жене нису научили тако лако да умиру, не би постигли опакве баснословне успехе какве су по-

стигли.