Žena

ЋЕ НА 181

Школе за сеоске домаћице. | Јаша Јанић. Београд.

Наше сеоско женскиње изгледа као пасторчад у погледу свог образовања; управ оно своје стручно образовање добија искључиво у кући својих родитеља, које је и сувише недовољно за доба у које живимо. |

Економски је значај сеоске жене много већи но што нам на први поглед изгледа, нарочито на имањима малим тч средњим, где се извесне гране пољске привреде налазе искључиво у рукама жена, као: мужа млека и његова прерада, гајење живине, свилених буба, поврћа, цвећа и т.д. као и њихова продаја. Поред овог, сеоско женскиње ради и друге пољске радове, те тим њин значај у време оскудице у радној снази постаје још већи. На већим имањима пак, жена може веома добро да послужи за надвор и контролу као и за вођење књига, што сам на више већих имања имао прилике да видим.

Сеоска жена сем ових својих дужности, води домаћност и подиже децу; управ има поред побројаних све оне дужности, које има и жена у вароши.

За стручно образовање женског варошког подмладка, постојали су и из раније с времена на време курсеви, у којима су се девојке обучавале у кувању као и у ручним и осталим потребним им радовима. Такође и многи заводи за женско образовање ставили су у свој програм све оно што је домаћици потребно и што треба да зна с погледом на варошке потребе и живот.

Тек у најновије време, код напредних народа појавио се јак покрет за образовање сеоског женскиња, у нарочито за то основаним школама, које имају за задатак да својим ученицама пруже сва потребна знања, како би као добре домаћице са успехом могле да одговарају својим свестраним и многобројним дужностима.

Покушаји у горњем правцу вршени су последњих година и у Србији, но не с највећим успехом, пошто је одређено време за целокупан успех тих