Značaj kulturne borbe u Francuskoj

80

Но и ако тај закон не могаше да уђе у важност, ипак се је настојало, да се стане на пут злоупотребамаконгрегационистичке наставе. Године 1880. забратује се бискупима да буду бирани у Виши Просвјетни Савјет (наредба од 27. фебруара). А мало послије излази наредба (18. марта), којом се испитна комисија претвара у чисту свјетовну комисију, искључујући апсолутно духовна лица. Тако исто би поништен закон од 1875., по коме су католички универзитети имали право колације.

Исте годипе (16. јуна) се прогласише, да су без икакве вриједности све врсте свједомаба, осим оних, које потврђују прописане стручне студије.

Годину дана касније, 28. марта 1882., уведе се обавезно похађање основне наставе, коме је претходила наредба о бесплатном школовању. А као допуна ових реформи, народна се школа претвара у чисту свјетовну школу (1 есоје Татуџе), остављајући црквама да испуњавају вјерске дужности. Сваки надвор, од стране еклезиастика, ма коме култу они припадали, би забрањен у државним народним школама.

Ове реформе, које се испољише у облику трилогије бесплатног и обавезног школовања, као и лаицизирања јавне наставе, зададоше смртни ударац Фалуовом закону. Но само на папиру, али неип у самој ствари.

Римска Црква, и онако обилна многобројним ·средствима, упрегну све своје силе. да стане на пут народној школи, расадници демократских и напредних идеја. Удвостручивши своју активност, истодобно изавва и јачу активност од стране Треће Републике.

Година 1886. даде први закон, искључиво о јавној настави. Чланком 17. и 18. тог закона настава се повјерава у свима јавним школама, без разлике, само свјетовним лицима. Осим тога би прописано, да ни у једном департману неће моћи бити наименован нико за учитеља-ицу, ако није свршио свјетовну учитељску школу,