Zora

10

3 0 Р А

II зашуми поноћ св'јетом И нове се зв'језде јаве; Кад утоне у даљини Жубор р'јеке, шумор грања, С мрачног двора на висини Што дубоким санком сања Разлију се,, к'о таласи, У долине тихе р'јеке Тајанствени неки гласи < II подмукле р'јечи неке; Тихи кикот, см'јех и шата И незнана пјесма стара, И ко гласи од гусала II ко звека од пехара... Кроз прозоре са висине Ко да плане и засвјетли... Ал све прође... ноћ кад мине И запоју први петли... III. И у моме срцу тако, Кад свјетило дана пане И свечано и полако Кроза пуста цоља стане Анђо-мира да шумори Успаванку изнад св'јета, И небОхМ се јави гори Пуна зв'језда поноћ света У дубини мојих груди И мој Демон, сред нејава, Изгубљену прошлост буди И помене васкршава... Из сна диже старе јаде Звук пјесама и пехара, Бурне снове, ведре наде, Силни занос старог жара... Све што лежи усред груди Ко рујине у самоћи, И што само каткад буди Дух јесење глухе ноћи... IV. Ал са гора и иољана Кад се. дигне наћни вео, И кад сијне зора рана И заплави данак бео •Стишава се пјесма стара

И губе се тихи гласи, И искрица давног жара И опет се мирно гаси. Бл'једа машта тражи пута Да суморне мисли скрене, И нејасно поглед лута Кроза магле и јесење Да се отме тајној тузи У заборав вргне мало, Да су мртви св'јетли лузи Да је цв'јеће доцвјетало; И та пјесма из далека, Што кроз душу тихо блуди, Да је пјесма — поноћ мека Са рујина што је буди... И ледено, тупо Вр'јеме Што демонским хити летом, Што пустоши диже н'јеме Гдје је живот цвјето цв'јетом, Гњевном руком што разори Древну Тебу, храме старе, И у бл'једи пеп'о створи Сјајне круне и скиптаре, Да је оно у прах дало Слатку срећу санка жива, Једно срце, тиче мало, Пуно сласти што је снива! А дух даде вјетровима Да га пустом крају носе, • Гдје бл'јеђано лисје пада И јесење хладне росе; Тренут сваки гдје у тами Над гомилом мртвог цв'јећа, Само тиху тугу мами, И на драгу прошлост сјећа. VI. Гдје, ко мисли злослутнице, Пролијећу с горе тавне, Црна јата, црне тице, У долине хитећ равне; И немилим гласом кличу Дижући се изнад мене, И потоци гдје се стичу