Borba, 07. 08. 1959., S. 4
Страна 4 :
„ЧВРСТЕ“ ЦЕНЕ
Килограм парадајза на пи јаци стаје 10—15 динара, = салату од парадајза на малом тањирићу многи угости тељи наплаћују по 30, 40 па и 50 динара. Купус, кромпир, краставци и остало поврће од кога се справљају салате толико је јефтино да се продајним ценама често покривају или једва покривају само транспортни трошкови, Поврће, које „доминира“ лети у кухињама ресторана, нарочито оних у којима се храни пијвећи број људи, све је јефтиније и све бољег квалитета. Воће је такође врло јефтино.
А цене у готово свим угоститељским радњама су постојане, као да је фебруар или март и као да смо у сушној години.
У ресторану средње категорије порција хране осред њег квалитета стаје 130 ли нара. За хлеб, салату и ча шу пива грађанин плати јоп: 100 динара. Уствари, комплетан ручак стаје га више него што на први поглед изгледа.
Угоститељи на већ врло учестале критике грађана и _ угоститељских комора због високих цена одговара ју да су цене поврћу заиста пале, али да опи „не могу стално да мењају кал кулапије и цене у јеловни ку“, да је „тржиште још не довољно стабилно“, а општински порез на промет свим пићима, сем вина, по већап у овој години од про сечно 7,5—10 отсто на 1520 отсто. Најзад, кажу 0. ни, пене месу су порасле „и то треба нечим палдокнадити“. Аргуменат о немогућности честих мењања и калкулисања врло је сумњив. „Касина“, познати београдски експрес ресторан, у овој го дини мењао је четири пута цене салатама. Како су пене поврћу палале, палале су цене и у „Касинином“ јеловнику. И то „Касини“, по речима пиректора, пије чинило никакве тешкоће.
Повећање општинског пореза, истина, није мало Али, зашто да се то надокнади на храни7 Било би нормално ла тај порез плаћају они који троше артикле за које је порез повећан. (Сва пића, сем пина),
Цене месу су порасле, али су поједина угоститељска предузећа у бољој организацији снабдевања и кувања нашла начина да цене храни, и поред јефтиних јела од поврћа и салатама, не дижу. Осим тога и да су цене салатама и хра ни од поврћа јефтиније, за. | раде би биле довољне дај покрију „губитке“ због поскупљења меса.
Очигледно је да многи угоститељи користе ниске це не на пијаци и високим це нама својих производа од поврћа „праве посао“. Негде се тако надокнађују губипи због лошег пословања, а најчешће се неоправдано зарађује.
Цене јелу од поврћа, а нарочито салати и воћу (две брескве стају у неким ресторанима 40 па и 50 динара као да су увозни специјалитет и као да не стаје 50 динара килограм) могу да буду доста ниже. Обична рачуница (килограм парадајза 15 динара; порција парадајза 40 линара; од ки лограма парадајза праве се четири салате па и више по врло „широким“ нормативима) показује да је то могуће. Било би зато добро да раднички савети угости тељских предузећа и Уго. ститељске коморе озбиљније поразговарају о неоправдано високим ценама храни од поврћа и салатама,
ж. живковић
7 ађгуст :
и
БОРБА __
Преко сто стипендиста за снопону нелезару
Паградња железаре стајаће 152 милијарде динара – Трећина наше производње спровог челика
Скопље, 6 августа
Предузеће у изградњи „Рудници и железара" У Скопљу прекјуче је објавило конкурс којим за наредну школску годину тра жи преко сто стипендиста. За студенте металуршких факултета предвиђено је двадесет _ стипендија, за студенте машинских, рудар ских и економских факултета по десет стипендија. за студенте електро-технич ких, технолошких, хемиских и правних факултета укупно петнаест стипен дија и за студенте грађевинских факултета две сти пендије.
Предвиђено је и тридесет стипендија за ученике сред њих техничких школа и пет стипендија за ученике рударско-индустриских шко ла.
Као што је познато, ове године настављени су радови на изградњи скопске железаре, па је стога разумљиво настојање да се првенствено путем масовног стипендирања благовремемено _ обезбеди _ потребан стручни кадар. Није нимало _ необично што љће овом новом гиганту наше
| црне металургије, за чију
в се изградњу уложити преко 152 милијарде динара, бити потребно неколико стотина инжењера и техничара. Производња ће у овом предузећу бити до те мере аутоматизована и савремено организована, да ће радни колектив од свега око 6.500 људи, када буду изграђени сви предвиђени објекти, остваривати годишњу бруто производњу у вредности од 93 милијарде динара, односно. доходак у износу од око 40 милијарди динара годиш ње. Разуме се, тако високу продуктивност рада моћи
ће да остварује само колек тив високе стручне способ ности.
У 1965 години око 200.000 тона сировог челика
Овај наш нови металуршки комбинат, који ће се простирати на око триста хектара површине, требало би да буде потпуно завр-
тим, неки његови објекти прорадиће много раније, Скопска железара ће сукцесивно бити пуштана У рад, тако да ће, према садашњим предвиђањима, ње на производња сировог челика већ у 1965 години износити око 200.000 тона, а то је више од једне трећине садашње производње сировог челика у Зеници.
Од укупно предвиђених инвестиција, преко 20 милијарди динара биће утрошено само за грађевинске радове, За изградњу објеката који се неће налазити у кругу железаре, али ће у производњи бити директно повезани с њом, у“ ложиће се, према последњим прорачунима, 59 милијарди и 300 милиона динара. Ту је урачуната и сума од 15 милијарди динара која је предвиђена за отва рање и опрему рудника угља, затим, 7,8 милијарди за изградњу сушаре, четири и по милијарде за изградњу пруте нормалног колосека од Гостивара до Кичева, којом ће се рудни ци гвоздене руде Тајмиште, Демир Хисар и Пожаране повезати са железаром, и 29 милијарди динара за изградњу електро-енергетских објеката.
Када буде потпуно довр шена, железара у Скопљу производиће 940.000 тона сировот челика
шен до 1972 године. Међу- | |
Поглед из авиона на центар Скопља
чиме ће се подмиривати готово трећина укупних Југословенских потреба у сировом челику у том времену (зеничка Жељезара сада производи нешто преко 560.000 тона сировог челика годишње, а предвиђа се да и она до 1972 године повећа производњу на око један милион и сто хиљада тона), Скопска железара ће, осим тога, давати око 760.000 тона сировог гвожђа годишње, а то је нешто више од садашње укупне југословенске производње сировог гвожђа.
У погонима за финалне производе скопске железаре производиће се велике количине тракастог челика, грубог, танког и финог лима, белот лима, хладно ваљаног лима, лима за по-
годишње, ! требе електричне индустри
Спровођење у живот нових закона из станбене области
СЕДАМ СТАНБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА
Бања Лука, 6 августа
У Бањој Луци је почело спровођење у живот нових законских прописа из стан-
бене области. За обављање овог веома замаштног посла ангажовани су органи друштвенот управљања зградама. организације Соција-
–
| листичког савеза и други заинтересовани фактори. Општински народни одбор на својој последњој седни| ци, на основу Закона 0 стан | беним односима, усвојио је прву Одлуку о условима за "склапање утовора о коришћењу станова и о потстанарским уговорима.
__
Бања Лука
ТРЕЋЕ ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈ-а
Тачно на данашњи дан, пре 14 година, 7 августа 1945, у ослобођеном Београду, отво историско заседање АВНОЈ-а, н» коме је оно проглашено При: тременом натолном скупштином, која је настапила ред све до избора за Комнституанту.
Још на Другом заседању у Јајцу. друг Тито је, позлрављајући лелегате,
рено је још једне
свој говор речима: заседњњу у Београду!"
процену талашње ситузпије
фатистичког покрета у свету.
Ша свом Трећем заседању, АВНОЈ је само продужио рал започет у Бихаћу и Јајцу, где су били постављени темељи но вот устевног поретка у Југославији. Било је интересантно видети · дворану Мародне скупштине = 1945 године — када су сву њеј окупили члапови АВНОЈ-а, тек ститли
са разних фроптова. Вило
стотина, А ма Првом заседању у Бихаћу
„Ловиђења, на Трећем трајао у нашој земљи Ка Е
, . Али не после тога — историске речи друга #28 ' испуниле, јер су садржавале у себи реалну
делегата само завршио тада још
ву се и сната анти.
на на највеће И на крају
их је ту више Јутославије".
једва су стигла М делегата, и то уз натчо“ вечанске напоре, пробијајући се кроз фронтове и позадину непријатеља. МИ Друго заседање одржано је под тешким условима тата: у Јајце је тада стигло од 250 позваних
њих 142, Делегациј; Санџеки
и Македоније се нису могле пробити, 2
После усвајања Закона о Уставотворној скупштини и других закона тек ослобођене земље, друг Тито је на Трећем заседању АВНОЈ-а у Београду рекао: ба.
„Наша земља иако је из овога рата изаштла разорена и есиромгшена, она је у исто. вријеме изашла духовно препорођена, спрем
стваралачке напоре. Изалилз
је уједињена и у братству смирена нова Пемонратска Федерстивна Југославија, ..
„Створено је неразориво јединство народа Југославије. која је тарапција за праведни социјални поредак ми демократију, Створена је снажна држава, заједница равноправних народа
створена је народна власт
|
У БАЊОЈ ЛУЦИ
Народни одбор општине донео одлуку о склапању уговора о коришћењу станова и о потстанарским утоворима
Слободне станове, којима располаже Општина у згра дама под друштвеним управљањем, даје на коришћење станбени орган Општинског народног одбора. Првенство за добијање станова имају грађани који остану без стана услед елементарних непогода или због тога што се зграда мора рушити, затим ратни војни ин валиди и инвалиди рада ко ји нису у радном односу, лични и породични пензионери и материјално необезбеђени грађани.
Одлуком су посебно регулисани потстанарски односи. На основу дозволе станбеног органа Општинског народнот одбора, носилац станарскот права може се у виду занимања бавити давањем станбених просто рија на коришћење – потстанарима. Али ако, например, носилац станарског права држи три потстанара у виду занимања, пла Ћаће повишену станарину за 100 отсто,
Ова прва Одлука из обла сти станбених односа биће достављена кућним саветима да с њеним одредбама упознају кориснике станова.
У Бањој Луци се ових да на нарочито живо дискутује о формирању нових стан бених заједница. У овом граду сада делује само једна станбена заједница која обједињује рад преко 600 кућних савета. Она, разуме се, није могла да пружи потребну помоћ органима друштвеног управљања станбеним зградама. Према предлогу Секретаријата за комуналне послове Општин скот народног одбора, у Бањој Луци ће се формирати седам нових станбених заједница. Њихова територијална подела усклађена је са урбанистичким решењем трада. Оне би просечно 0бухватале по 7.000 становника. Приликом територијалне поделе водило се рачуна да свака станбена заједница на свом подручју има по неки индустриски објекат, Нове станбене заједнице претстављају и посебне урбанистичке целине, Тако ће, например, Горњи Шехер имати једну станбену заједниду, друга ће обухватити ·„Хисета", трећа „Борик", че тврта „Росуље", пета, „Мајдан", шеста „Буџак" и седма такозвани „Центар". О предлоту ове поделе града на станбене заједнице расправљаће ускоро иницијативни одбори, који су већ формирани и организације Социјалистичког савеза.
А. ХУСАРИЋ
је итд. Колики ће бити обим те производње, може се за илустрацију узети по датак да ће железара у Скопљу давати три и по пута више танког лима и три пута више хладно ваљаних трака него што се сада производи у нашој земљи.
" Сировине на домаку железаре
За скопску железару биће потребне велике количине сировина, Када буде почела да ради пуним капацитетом, скопска железара ће трошити око два милиона тона железне рус де годишње. Досадашња истраживања показала су да те руде има довољно у непосредној близини же-
лезаре. Рачуна се да се ви|
ше од једне трећине укупно утврђених резерви гвоз дене руде у нашој земљи налази на подручју Народ не Републике Македоније. Скопска "железара ће се добрим делом снабдевати и осталим материјалом у самој Македонији. Већ је из. грађено неколико фабрика за производњу ватросталног материјала, феролегу-
|ра и других производа које
ће железара трошити,
За производњу челика скопска железара неће употребљавати кокс, већ полукоксирани утаљ у комбинацији са електричном енергијом. То ће нашу заједницу ослободити вели ких издатака за увоз кокса. Али ће зато железара у Скопљу трошити око две милијгрде киловат часова електричне енергије годиш ње. Електроенергетски извори, међутим, неће претстављати проблем, јер потенцијалне могућности су у самој Македонији четири пута веће од онога што ће бити потребно за железару.
КОНТРОЛА НВАЛИТЕТА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОДА ЗА. ИЗВОЗ
· Саопштење Савезног тржишног инспектората и Савезне спољнотрго-
винске коморе извозницима пољопривредних производа
Савезни тржишни инспек торат заједно са Савезном спољнотрговинском _ комором организовао је у утоварним и излазним станицама перманентну контролу квалитета живе стоке, меса, конзерви, бекона, грожђа, шљива и других пољопривредних производа на мењених извозу. .
Упозоравају се привредве организације које учествују у припреми пољопривредних производа за извоз и извозници тих производа да ће им органи Савезнот тржишног инспектората на основу чл, 80 Уредбе о трговинској делатности и трговинским предузеЋима и радњама забранити извоз оних испорука тих производа за хоје се утврди да не одговарају прописаном стандарду или да су декларисани под именом и ознаком који тим производима по саставу или квалитету не припадају.
Поред тога, против таквих привредних организација и одговорних лица ортани Савезнот тржишног инспектората поднеће за привредни преступ пријаву јавном тужиоштву за примену одредаба чл. 92 Уредбе о трговинској делатности. Почела изградња релејне теливизиске станице на Великом
Јастрепцу |
Ниш, 6 августа
На планини Велики Јастребац У Топлици почела је изградња релејне телеви зиске станице, Релеј који треба да „покрије“ “ добар део територије југоисточне,
Изградњом нових елек» тро-централа на Црном Дри му, Вардару и Црној Реци, те могућности ће добрим делом бити искоришћене, Само неколико хидроелектрана, чија се изградња мо же очекивати у блиској бу дућности, даваће око две милијарде киловат часова електричне енергије годиш ње, Ј. ПЕШИЋ
" Пожар у кикинденој индустрији грађевинске нерамине „Тоза Марковић“
ИЗГОРЕО ЈЕДАН ДЕО СУШАРЕ — ШТЕТА СЕ ЦЕНИ НА ОКО 4,5 МИЛИОНА ДИНАРА
Кикинда, 6 августа
у индустрији грађевинске керамике „Тоза Марковић" у Кикинди јутрос је избио пожар који је захватио један део крова са сушаром над погоном пећи. Изгорела је отприлике једна шестина крова и сушаре у којој се иначе суши сирови цреп и цигла., Штета је
"процењена на око 4,5 мили-
М
она динара.
Пожар су јутрос око 4.30 |
часова приметили ноћни чувар фабрике и један рад ник који су одмах алармирали најпре фабричке ва-
трогасце, а затим и ватро- | гасну чету у граду. Убрзо |
су стигли ватрогасци из Зрењанина тако да је. уз помоћ јоп» и чланова колек тива, спречено даље ширење ватре. Дежурни службе ник у фабрици рекао нам је у телефонском разговору данас око 16,30 часова да гашење пожара још није завршено, али да више нема никакве бојазни од ње-
јужне и средишње Србије налазиће се недалеко од Партизанских Вода, највећег врха Великог Јастрепца, Грађевинске објекте, чи
ја изградња стаје 43 милиСА ГОРЕЊСКОГ САЈМА или
У КРАЊУ ЗАВРШЕНА ПРВА ТИЧКА БЕ
Зајечар, 6 августа Прослава Дана рудара У рудницима источне Србије почела је синоћ академијама, логорским ватрама и ба кљадама. Данас су одржане свечане седнице радничких савета, положени венци на споменике и споменплоче, а затим приређени пријеми за децу изтинулих Рудара. Са рударима Подвиса данашњи дан су провеле породице њихових настрадалих другова у недав-
| ној несрећи, У знак сећа-
ња на погинуле рударе, рад нички савет рудника Подвис донео је одлуку о подизању спомен-дома за културно-забавни живот. Поводом Дана рудара и 40-тодишњице КПЈ рудари Добре Среће открили су спомен-плочу у знак сећања на штрајк у овоме руднику 1920 године.
Прослава Дана рудара у Бору увеличана је симболичним пуштањем у саобра. Ћћај новосагрђене пруге нор малнот колосека Вражотрнац — Бор, којом је данас прошао први воз, Ова прута дуга 31 километар, са четири тунела и четири армирано-бетонска моста, биће дефинитивно предата те ретном саобраћају тек после неколико месеци, а у ок
говог даљег ширења. Он ће
| до вечери бити потпуно ло-
кализован.
Како је дошло до пожара још није познато. То ће утврдити истрага која је У току. Јутрошњи пожар неће. међутим, омести зор-
Антнохнеки патријарх сутра ставе у посету Српској правдславној пик
На позив патријарха Срп
ске православне цркве г. Германа у Београд ће 8 августа допутовати патријарх антиохиски т. Теодосије, у пратњи четири архијереја и других свештених лица.
Патријарх антиохиски г, "Теодосије боравиће у нашој земљи око недељу дана и за то време посетиће неке значајније манастире и установе православне цркве. За време боравка у Београду патријарх антиохиски г. Теодосије, заједно са патри
ТУРИС
јархом т, Германом, прили-
она динара, подиже прокупачко предузеће „Бериље". Зтраде треба да буду готове до јуна идуће године, када ће почети инсталирање телевизиских уређаја.
Један део Горењског сајма у Жрању
Крањ, 6 августа | претставника из преко 100
У Крању је ва туристичка приредба ове в
берза,
одржана пр- |туристичких удружења, са. прва | веза, рете у нашој |и угоститељско-туристич-
путничких агенција
земљи, Она је организована | ких предузећа. Међу ино-
У оквиру Го На берзи су
рењскот сајма, | страним учествовала 44 | било је и претставника ту-
СВЕЧАНА ПРОСЛАВА ДАНА. РУДАРА У СРБИ)
ПРУГОМ ВРАЖОГРНАЦ—Бор ПРОШАО ПРВИ воз
прететавницима | на динар“.
тобру њоме ће поче
пристиже тешка Х нову топионицу и ла јекте у изградњи, %
Прослава Дана р у Врднику
Нови (С за у рат ба шта Врднику данас је њи прослављен Дан ру Прослави је присусте“ више од 600 радника, У
удаја.
5 Прослава у руднику | „Косово"
Њ Шанси 6. оводом Дана бије и 26-тодишњице Џ штрајка рудара Руди лигнита „Косово", давао “ У Обилићу одржана на прослава
У оквиру прославе, па гону рудника у Цркве Водици одржан је мита рудара и становника з > колних села, на коме у ворили Смајо Јусуфи и ђа, вид Нимави.
После митинга, на ној згради рудничког порна у Црквеној Водици, (љ кривена је спомен-плоча пр свећена учесницима седуј, дневног штрајка рудара Ку сова, одржаног 1988 године,
малну производњу у инду“ стрији „Тоза Марковић“ јер ће се већ у току сутра» тшњег дана поправити трака којом се из пресионипе преносе цреп и цигла до сулларе чији је један део такође изгорео, _ ДМ.
14 ком службе у бсограви Саборној цркви, хироте“ саће архимандрита | на Боцу, професора 601: вије у Београду, за епиз“ па далматинског,
Деветог августа откре вање споменика на Пјеновцу код
Хан Пијеска
Деветог августа на Пјевт цу, у општини Хан Пијес биће на свечан начин с" кривен споменик и споме» костурница палим наро“ ним херојима Славиши ВИ неру-Чичи, команданту маниског одреда, Милау Илићу-Чичи, _ командант“ ХМ шумадиског батаљона Лу ве пролетерске бритаде, Де ганчету Павловићу, 102" тичком комесару У ШУМУ диског батаљона, Светозару Косорићу и ше" десеторитић, пролетера мадискот батаљона, П на овом месту 21 јан 1942, као и многим друб борцима партизанских 7 реда и Народноослободил ке војске погинулим у 67 бама на подручју Хан Пијесак,
РЗА
ве Х агенција У у
62
к У
ристички лина, Цириха" купно је скловљећ рау вредности од