Borba, 15. 08. 1963., S. 7
15;
цетвртав,
месец и по или нешто РИ дана остаје до израде падрта планова седмогодишњег развитка. Култура, ће акако у њима наћи своје (> то. почевши од савезног кР 19 општинских тпивоа., Постоји међутим, Једна 60н, заснована на ранијим куствима, да се у овој 06ласти поновно приликом тог посла не провуче једностра |осг које се огледа у томе планирају само ула-
| то се
у а: за нове објекте.
У | Како је досад изгледало У планирање у области кул-' (| „ре може се видети з про у рама развоја – од- 1961. до у; руба. године назпег главног х Ево извода из тог
града“ плана, узетог само као при
пер, без намере да се ламае, после три године, некоме до дира: „Изградња пет нових
|| комплетних биоскопских џ орана — 1110 милиона, | | изградња опере — две мима дијарде динара, изградња једне естрадне сцене — 600 уџлиона; природњачки мупеј 500 милиона, библиотека __ 400 милиона, објекти ма"| (овне културе 2 милијарде“ _ шд Дакле, основу планира ва сачињавала су само
(редства за зграде. Макне је се делатности, са каквим програмом развијали у њиу — 0 томе у плану разво-
нема помена.
Нормално _ је, _ међутим, претпоставити да планираве објеката културе долази ка крају, као завршна фау свестраних дискусија 0 томе какав развој у области. културе треба у одређеном
периоду предвидети, свака| ко на основу испитивања пварних потреба.
„ Несумњиво је да је плани јање инвестиција неопходно, Али, суштина култур= = ж
Суботица, августа
Због повећања | откупљње пећке млеку За 3 динара то једној масној јединилми, От штнска скутшитина, Стубопије затражиља је од Град пе лекаре _ калкулацију | _ мкоби се утврдила нова. цео Нешто касније · из Тике млекаре је стигао штев да се цена млеку по јеом латру товећа, са 54 74 динара. Представни(и Скутишитине жренули су тада у млљлекару да испиТтају оправданост 0502 3аатева. Ево: шта је о овој посети забележено у материјалу припремљеном за седницу Савета За трговињу, угости тељство и туризам;
„После трегљеда књиго водствених _ показатеља % разговора са руководиоцима предузећа, констатова"о је да је повећање цена жлеку“ оправдано. Међутим, желимо да натоменемо да ц торед настојања
ОВЕ ГОДИНЕ. ЗНАТНО
Шестомесечни проценат
Три милиона дана
Београђани су одсуство„вали са посла — због болести, повреда, професионалћих обољења и неге члана Породице — близу три милиона дана (тачно; 2,874.720)
Мало или многог Ни ма10 „ни много, али мање не10 што се обично сматра доЗвољеним за град који има 378.551 активних осигурани Ка, Тек кад се ова цифра упореди са бројкама из исТог периода претходних гоЛина — 1961: 2,913.724 дана: 1962: 3,632.914 дана — види се да овогодишњи шестоме-
Сечни биланс није нимало лош,
То постаје још јасније ~ се упореде постоци одУтности: 1961, — 5,18 одсто; 1962, — 6,18 одсто; 1963. Ма 4,87 одсто! Немогуће је Мене утврдити колике су # теде остварене ове годиба +. сигурно је само да се ми ТУ бројати стотинама
лиона динара.
Ипак — неизвесност
за бини радних ортанизвања = иако линија болоЗадо иде наниже — нису
вољни садашњим ста-
август 1963.
"НЕ САМО ЗГРАДЕ
„ве институције. Стога се по
ТУРАЊЕ СТАЛНО НА ДНЕВНОМ РЕДУ У ОР
БОРБА
· | Страна 7.
ног развитка не налази се само у томе. То је чак и спо реднији део културне политике. Стога ово „материјално“ планирање може да, буде само резултат сагледавања програма појединих културних институција и, наравно, средстава за њихо во остваривање. Јер, колико год да је важно градити нова позоришта, биоскопе, библиотеке, концертне дворане, домове културе, још је неопходније предвидети шта они у одређеном периоду треба да постигну, какве резултате да дају. |
ђ М још нешто: културни напредак зависи пре свега од људи, од кадрова које треба припремити за те но-
готово људи не могу мимоићи у тим плановима,
Све ово наравно није непознато планерима и осталим који непосредно учествују на изради седмотоди шњег плана развоја културе. Али, то није само њихов посао. Реч је о томе да се о плану, о томе шта је поје диној комуни, па и: целој за једници потребно у овој 06ласти. изјасни што шири круг људи кроз разне демократске форме које пружа наш друштвени систем.
О свим питањима ге већ
веде разговори у појединим |
органима. Основне поставке су: да план треба да обухвати целокупну област културе у погледу материЈалног и програмског развитка и да ма његовој изради учествују не само. др жавни и друштвени органи и културне институдиЈе, већ и најшири круг грађана. М. ВУЧКОВИЋ
.
"
» . Калкулаци ја —одока
да дођемо до стварне цене коштања мљека, односно млечних производа (то зедном килограмј или литрци), нисмо била у могућности да то сазнамо, јер 7)
тредузећу немају стварну цену коштања тојединиг артикала, а ну Ккњиговодство пије било у могућности да пружи ове податке, с обзиром да ме воде тогоњ ско књиговодство. Зато смо се
риодичног обрачуна првог толујгодилита у 1962. м 1963. зодинља,..“
На основу овог налаза скутштинскис органа одрег ђена је нова цена млеку
од 64 динара. Градској мле «ари остала је тоука да се влаше калкулације „од ока“ чеће прихватати.
С. СТАНОЈЕВИЋ | другим сортама. (Танјуг)
тосљужилиа _ фитатсиј- | ским показатељима, из ће- |
| ђа. Први чокоти обрани су |у фрушкогорском виногор-
| љорадничка задруга у Пе| троварадину, која са сваког ' хектара очекује по
_„НОНРАУ И „ЕНЕРГО- | БУРАН САС
ИМВЕСТ“ УЧЕСТВОВАЋЕ У РЕНОНСТРУНЦИЈИ | __ЗЕМИЦЕ
Контрола ТВ пријемника у „Искри“
Љубљана, 14. авруста „Искра“ из Крања учествоваће са „Енергоинвестом“ у изради сигналноскигурносних мређаја у реконструкцији Зенице и изградњи пруге Сарајево Плоче. Група стручњака та кође припрема нови произ= водни програм за фабрику „Микрон“ из Прилепа, која ће ол садашње „Искрине“ фабрике у Железникима преузети израду микро-мотора., веома тражених на тржишту. Представници „Искре“ изнели су на јучерашњој конференцији за штампу у Љубљани да је такође остварена добра с8радња са предузећем „Ру-
ди Чајавец“ из Бањалуке. Такође је изнето да је „Искра“, поред 5 милиона динара из дводневне зараде чланова колектива, припре мила и радну бригаду која ће учествовати У обнови Скопја, а да ће група струч њака ове фабрике монтирати у Скопју аутоматску телефонску централу са 6.000
бројева. ·
| ТД
–——————
У ВОЈВОДИНИ ПОЧЕЛА БЕРБА ГРОМЂА
Нови „Сад, 14. августа |
У Војводини је ових дана почела берба стоног грож-
ју. које ће већ ове недеље испоручити тржишту знатне количине грожђа. 3Зем-,
вагон грожђа, већ је почела да снабдева новосадске пија-' це „краљицом винограда“ и
Полугодишњи биланс изостанака са посла у Беотраду ~ У ___ __________- = он
_ ПОНЕКИ ВЕЋ И ШТЕДЕ НА СОЦИЈАЛНОМ ДИНАРУ
ТАНАК' ПРЕДСТАВНИКА ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА 0 СУДБИНИ БРЗОРАСТУЋИХ ТОПОЛА ; !
ПЛАНТАЖЕ СУ ПОДНГНУТЕ, | _ А КРЕДИТИ ПРЕСАХНУЛН
ОДГАЈИВАЧИ ТОПОЛА УПУТИЛИ ПИСМО САВЕЗНИМ ОРГАНИМА СА ЗА-
ХТЕВОМ ДА СЕ ИСПИТА КО У БУДУЋЕ ТРЕБА ДА ФИНАНСИРА ПРОИЗ-
ВОДЊУ ОСНОВНЕ СИРОВИНЕ ЗА ЦЕЛУЛОЗУ И ПАПИР. — ЗАСАД; НИКО НИЈЕ „НАДЛЕЖАН“. — НЕЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ ФАБРИКА
ЗА СИРОВИНСКУ БАЗУ
У Спачви крај Винковаца, месту мирном и удаљеном од градске буке, прекјуче је у наелектрисаној атмосфери одржан прилично бучан састанак. Представници шум ских газдинстава. из Србије и Хрватске, која одгајају брзорастућу тополу, једну од најважнијих сировина папира и целулозе, одлучили су, после четворочасовног договора да одмах упуте писмо и делегацију у Савезно извршно веће и да са садашњим стањем упознају и ос-
тале органе власти
У образложењу се каже да произвођачи топола нису у стању да наставе већ започети посао уколико им се не одобре кредити од 0ко две и по милијарде динара. Истиче се да су људи Н» послу постали деморали сани и неповерљиви.
— За овакву ситуацију У којој смо се нашли ми нисмо криви, — каже се на крају. Са овом тврдњом сло жисб се и представник Савезне привредне коморе ко ји је присуствовао састанку | :
Да би се обезбедила дома ћа сировина за индустрију папира и целулозе, почетком 1960. године направље ни су замашни пленови и одгајивању брзорастуће тополе, као најважније сировине. Сугестија о одгајивању ове врсте дрвета дата је од савезних органа, истичу представници шумских газдинстава. План је предвидео да се подигну плантаже топола
Плантажа топола у Славонији
МАЊЕ БОЛОВАЊА НЕГО РАНИЈЕ. — ИЗДАЦИ ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИ-
КАРСКИ ПРЕГЛЕДИ
„У првих шест месеци 1963. године запослени житељи главног града боловали су знатно мање него у истом периоду „нормалне“ 1961. године, а изразито мање од по 'азлу чувене“ 1962. године — чак за 758.194 дана!
одсуства с посла од 4,87 од-
сто налази се испод критичне границе и показује да напори који се чине већ годину дана за смањење непотребних изостанака нису били узалудни.
тњем: мораће да дреше ке-
· Предузећа нису најчешће у могућности да исплате 60 ловања до тридесет дана новцем који им за то уступа социјално осигурање. У већини колектива чине зато напоре да успоставе равнотежу оног што добијају са овим што исплаћују; а понегде успевају и да уштеде неки социјални динар.
Тек крајем године моћи
"ће поузданије да се каже у
којој мери је нови начин исплате боловања био ствар но стимулативан. Сада су познати само неки подаци који о томе не дају јаснију слику: у првих шест месеци надокнаде за боловања У својим колективима примило је 192.838 лица, а у ко-
муналним заводима 29.174.
Међутим, на рачун радних организација боловало се у просеку знатно мање (седам дана), него на рачун завода (близу педесет дана). Али, новац који је исплаћен за боловања до три десет и преко тридесет дана креће се у оба случаја |око две и па, милијарде динара, И ПРЕВЕНТИВА
Сталка тачка
Није ни мало чудно што су већ годину дана изостан ци са посла због болести стална тачка дневних редова готово свих састанака у многим колективима.
Кампања је била прилично жестока. Све друштвено политичке организације ра справљале су о могућности ма за смањење боловања. Доношени су закључци, пре поруке, спровођена лаичка контрола — на све могуће начине утицало се на смањење изостанака.
Органи управљања у већини радних организација главног града су већ одржали о томе посебне састан ке. Тражена су и налажена решења, Акције су усмераване ка превентиви — побољшању животних и радних услова, обезбеђивању топлих оброка за време рада, систематским лекарским прегледима. 1
Ићи још ниже са процентима, свести боловања на меру која се сматра задовољавајућом — ка томе су усмерена сва настојања оних који се брину за здрав ље запослених.
И у Заводу за социјално осигурање града помно пра те кретање боловања. Где год се појаве високи процен
ГАНИМА УПРАВЉАЊА. — СИСТЕМАТСКИ ЛЕ-
ти специјална комисија од- |
лази да утврди узроке.
У јуну су лекари завода обишли више београдских колектива и проконтролиса ли стање здравља око 1.000 осигураника који су се налазили на боловању. За рад је оспособљено око половина — неки су сами закључили боловање пред долазак комисије, а други су на посао кренули када су их прегледали лекари социјал ног осигурања. |
Акција се с Е
, на површини од 80.000 хек тара. За почетне радове одобрена су средства из Општег инвестиционог фонда У износу од два и по мили јарде динара. Из ових и соп ствених средстава шумска газдинства су засадила сад нице у расадницима, чија површина данас износи 1500 хектара. Извршени су мели рациони и агротехнички ра дови и пзипремљено 24.000 хектара земљишта за план таже. Површине већ посто јећих плантажа износе 14 хиљада хектара. За овај по сао набављено је 750 трактора. 3.500 пратећих машина. 350 запраштивача. Оспо собљено је преко 200 инжењера и техничара.
Сезона на прагу
До пуне сезоне радова пре остао је нНепун месец дана, Треба пресадити већ дозреле саднице, а пара нема. Газдинства су. како кажу, у ове сврхе уложила преко
65
| 300 милиона динара из обр-
тних средстава. — Немамо одакле да обез бедимо паре,,кажу произво
| Ђачи. Не можемо ни да поч ' немо са радом, а ако садни
це прерасту пропашће нам на јесен већ пола милијарде. И газдинства и надлежни у Савезној привредној хомо ри истичу да произвођачи нису толико заинтересовани за ову производњу, јер до сече топола треба чекати преко десет година, а за то време само улагати. Заједница је била та која је покренула акцију коју су произвођачи и прихватили, кажу у Комори.
Наведени су примери: да се само ове године мора у“ вести 150.000 кубика четинарског дрвета за фабрике целулозе и папира; да сеускоро. отвара фабрика У Сремској Митровици, која као основну сировину троши тополово дрво; да у 0вом дрвету оскудевају фабрике у Белишћу,, Пријед
' СИВ газдинства траже да
| / два одсто камате, 25 одсто ' учешћа м 12 година отпла-
“
ру. Бањалуци и другим местима и да се планира подизање још једне фабрике у Осијеку. а да за њих нема сировина. ;
| чење било
Одакле средства2
'Ове године газдинствима је речено да не могу рачу-' нати на кредите из ОИФ, већ само из децентрализова них средстава република, комуна и банака. Пролазили су месеци, кажу произвођачи, а од свих на које смо били упућени само СУ банке биле спремне да дају кредите, па и то под непри хватљивим условима. (Пољопривредна банка је нуди ла кредит са каматом од шест одсто, учешћем оп 50 одсто и роком исплате од три године).
— Да би се топола могла експлоатисати треба 10 до 15 година, а одакле нам У међувремену спедства да вратимо кредите. истичу представници газдинстава. Да бисмо повећали колико толико укупан приход имо гли да плаћамо запослене људе на плантажама, мора ли смо да уместо топола са димо кромпир. парадајз, и друго поврће, као што је то радило шумско газдинство из Панчева,
У захтеву који је упућен
им се за настављање започетих радова одобре креди ти од око две милијарде са
У ЋЕ И О НА НЕ И ВИ И но Ова = клина
| те, како је то урађено 1960, | када се повела акција за по
| фабрика
дизање топола. Уколико не
' ма средстава. онда да се о-
слободе плаћања обавеза'из већ добијених кредита,
— У противном. не преостаје нам ништа друго него да обуставимо већ започето, да вратимо набављене машине и да се прихватимо неког другог посла, каже се на крају закључака са овог бучног састанка у Спачви.
Састанку су присуствовали и представници неких целулозе и папира. Било је речи да би се један део њихових средста- | ва могао обезбедити и кроз! порез на промет. |
Чудно је ипак да се ове! фабрике тако мало брину! за судбину своје сировин- | ске базе. Оне ни по пропи- | сима нису обавезне да изд- | вајају један пео својих сред |
става за подизање планта- |
жа топола. Како сазнајемо, предвиђа се доношење ова- | квих прописа, тако да ће ин веститор најпре морати да обезбеди сировине, па тек онда да подигне фабрику. Али, природно би било да и без обзира на то испоље више тнтересовања за оваква улагања. Н. ПАПИЋ.
Тринаестог августа ове године одржан је на аеродрому у Дубровнику саставак између представника | Предузећа за аеродромске услуге аеродрома „Дубров-
ник“ и Југословенског аеро транспорта, уз учешће пред 'ставника Општинске скуп-
о- штине, Општинског комите
ТАЈ. ЋЕ ИЗВЕСТИ У НОЛУМБИЈУ 100. КАМИОНА
Марибор, августа Фабрика аутомобила и мо тора у Марибору произвеш ће за Колумбију 100 теретних возила типа ТАМ-4.500. У возила ће бити уграђени мотори са ваздужним хлађењем. Ову поруџбину фабрика је добила на лицитацији у Колумбији, на којој је учествовало и више предузећа из западне Европе. Ових дана заступници ТАМ. преговарају са совјет ским привредницима о про даји 50 аутобуса типа „јанзе-П“. За ова возила пока зали су велико интересовање у Совјетском Савезу, на овогодишњој југословенској изложби у Кијеву. у | (Танјуг)
_ ПРОПИСИ У ПРИПРЕМИ
,
ПЕНЗИЈЕ. _ ЗАПОСЛЕНИХ ЖЕНА
Кад се почетком године у скупштинским одборима водила дебата о начелним питањима и принципима новог пензијскот система, народни посланици су, поред примедби и сугестија које ће законодавцу послужити при састављању коначне верзије пропи са, истакли да са доношењем закона не треба жу-. рити. Разлога за одуговла је више, Пре свега, указала се потреба за темељнијим проучавањем врло осетљивог мате ријала. а у исто време ва љало је саслушати и миш љење разних друштвенополитичких фактора.
Обрада првих материјала, вероватно окоснице но вог закона о пензијском. осигурању, улази ових да на у завршну фазу. Саста вни део будућег преднацр та, који ће после детаљног разматрања у надлежним органима и представничким телима негде до краја године поново доћи у Саве зну скупштину, сачињава“, ју и примедбе посланика п разних друштвено-полити чких организација.
У досадашњим дискусијама било је и доста различитих ставова о граници стажа запослене жене. Ин тересовање за осо питање је потпуно разумљиво кад се узме у обзир да само У друштвеном сектору има око милион запослених же на. Говорећи језиком процента, то је преко 28 одсто свих запослених у Југославији. У појединим репуб ликама ова бројка је и већа. У Словенији, на пример. од укупно запослених — 37 одсто су жене,
Међу питањима посебно је постављано: кад би же на — произвођач требало да стекне право на стар сну пензијуг ,
Према садашњим пропи сима, потребно је 30 година радног стажа и 50 година . старости. Да ли ће
та граница и даље остати%
Преко својих организација жене су се још пролетос изјасниле. Нове гене рације обично ступају у ра дни однос касније од својих претходница. Разлога за то, наравно, има: Углав ном, запошљавају се у 25. години по завршеном шко ловању. Да би испуниле са дашњи законски императив потребно је да раде 30 година, а кад стекну право на пуну старосну пензију имаће, значи, 55 година. Пракса је показала да близу 40 одсто запослених жена ступају у пензију са 55 и више година и поред тога што постојећи прописи траже само 50.
У таквој ситуацији, наравно, треба нешто мењати. Очекује се да ће то би ти прецизирано и новим законом. Варијанти има ви ше: најмање 20 година ста жа и 55 година живота; 20 година стажа и 60 година живота или 30 година стажа и 55 година старости.
Сматра се да би стартни пензијски проценат требало да буде 60 одсто од пен зијске основице за 20 година радног стажа, жене би за сваку даљу наврше ну годину стажа имале стартни проценат повећан за 3,33 одсто; Пуна пензија припадала би радницима и службеницима које на послу проведу 35 година За утврђивање пензијског основа узимао би се проценат основипе осигура ња у коју би будућа пензионерка била разврстана за последњих пет година пре прекида раљнот односа. Није искључено да се оситураниџима дозволи да узму за основ и било који период од 10 година конти нуиранот осигурања пре пензионисања.
Сви ови предлози су још алтернативни и о њима ће до коначног усвајања бити доста речи.
Д. ЧУКИЋ
ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ: "МИЛИОНА ДОЛАРА | ОД ТУРИЗМА
Према коначним подацима Народне банке, девизни приход наше земље, од туристичких услуга износио је у првих шест месеци ове године 10,799.700 долапа (преко 8.099 милиона динара). То је за 82 одсто више него у исто време прошле године, односно за 186 одсто више него у првом полугођу 1961. године. Процењује се да је са саобраћајним услугама овај приход износио преко 14.039.009 долара.
Југославију је у првих шест месеци ове тодине посетило преко 484.000 страних туриста, или: 40 одсто више нето за исто време прошле године. Регистрова но је укупно 1,905.000 ноћи-
вања иностраних гостију што представља пораст од 51 одсто. (Танјуг)
та СК и Дирекције за цивилну ваздушну пловидбу СФРЈ.
Предмет састанка било је питање пословних односа
|између аеродромског преду
зећа и ЈАТ-а у погледу коришћења нове пристанишне зграде на зеродрому. На састанку је решено да се целокупан саобраћај, до маћи и међународни, редов ни и ванредни, има обавља ти у новој пристанишној згради од 14. августа ове године, како би се путницима пружиле све удобно|сти које обезбеђује нова са времена пристанишна зграда са својим уређајима и
тигнут уз пуно разумевања заинтересованих имајући у виду првенствено интерес ваздушног саобраћаја и ње
Специјално Тамово возило за шумарство
гових корисника.
Између Предузећа за 8еродромске услуге и ЈАТ-а закључен је уговор о регулисању пословних односа у коришћењу просторија.у но Бој згради, с тим да важ-
| | ност уговора траје до краја
летње саобраћајне сезоне — 31. октобра. До тога вре-
мена треба да се реше отво-
опремом. Споразум је пос-
Две милијарде штедних улога у Осијеку
Осијек, 14. августа
Улози осјечких штедиша премашили су суму од 2 милијарде динара. Тако је Осијек по броју штедиша и висини штедних улога стао у ред водећих у земљи. Око 23 хиљаде улагача, већином радника и службеника, има на штедним књижицама просечно по 72 хиљаде динара. Штедни улози нарочито су расли последњих година.
Занимљиво је да су укупни штедни улози у осје« чкој Комуналној банци зна
тно већи од износа потро-
шачких кредита које је банка дала грађанима. (Танјуг)
САОПШТЕЊЕ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ЦИВИЛНУ ВАЗДУШНУ ПЛОВИДБУ
ПРИХВАТ И ОТОРЕМА- ПУТНИКА ОБАВЉА ЋЕ (Е У НОВОЈ ПРИСТАНИШНОЈ ЗГРАДИ
ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ЈАТ-А И АЕРОДРОМСКОГ ПРЕДУЗЕЋА У ДУБРОВНИКУ
рена питања у погледу слу-
жбе прихвата и отпреме, на ·
једној трајнијој основи.
Прено 700 хентара под вештачким ливадама у Димитровграду
Димитровград, августа. Последњих година пољопривреда више није водећа привредна грана У димитровградској комуни,
Прошле године, само из области сточарства остварено је 550 милиона динара. Исхрана стоке није најквалитетнија а такође не задовољава ни састав расе код индивидуалних произвођача. Због велике суше и недостатка сточне хране многи произвођачи продавали су своју стопу, тако да је сточни прилично опао.
Да би се гешило питање сточне хране, на задружном сектору повећаће се површине · под вештачким ливадама за 60 хектара а на приватном сектору за око 700 хектара.
ј К. ТОДОРОВ