Borba, 15. 08. 1963., S. 6

Страна 6. .

У предмацртима статута комуна налазе се одредбе

· које се односе на место и

улогу сабора, као најширег друштвено-политичког форума комуне. У тим одредбама преднацрта или пак дискусијама око њих, дошла су до изражаја различита мишљења и схватања, чије усклађивање захтева ширу дискусију и измену мишљења. у

Када се говори б сабору и када се у статуте комуна желе унети одредбе које би формулисале његово место и улогу, сматрам да се моту поставити следећа питања: састав сабора, садржај његовог рада, одлуке сабо-

"ра и спровођење у ' живот

тих одлука.

Сабор би требало да сачињавају: чланови општин ског одбора ССРН, одборници општинске скупштине, чланови општинског ко митета Савеза комуниста, чланови општинског синдикалног већа, општинског ко митета "Савеза омладине,

народни посланици и други |

јавни и политички радници “са територије комуне (а према конкретним питањима која се третирају могли би да на њему учествују представници органа радничког самоуправљања, и други органи друштвеног Управљања са подручја комуне). Састанци сабора би треба |

ло да се одржавају према указаним потребама У дужим временским размацима, то јест два до три пута у години па чак и ређе и то у случајевима кад се указује потреба за решава-

њем најважнијих питања из живота и делатности свих грађана комуне као

локалне самоуправне јединице. Обим питања која би се третирала зависио би од конкретне ситуације сваке комуне, а у првом реду ту би могли наћи места: пред-

ПОГЛЕДИ ИМ

ИШЉЕЊА

САБОР: НАЈШИРИ

_ ДРУШТВЕНО _

— ПОЛИТИЧКИ ФОРУМ

КОМУНЕ _

лог друштвеног плана комуне, доношење и измена статута комуне, питања месног самодоприноса, урбанизације насеља, просвете културе и здравства, развоја привреде и сл. и нека друга питања битна за становнике у тој комуни. Сматрам да сабор као најшири друштвено-политички __форум комуне, који се састаје "повремено, не би могао да "се одржава на нижим нивоима од нивоа комуне, као што су: месна заједница, | стамбена заједница и сли| чно. Сва питања од интере„са за грађане настањене у |њима, наћи ће своје место | на сабору комуне, где се мо гу свеобухватно и целови+ то сагледати. Улога ових заједница састојала би се у томе да са ставовима и

ју грађане настањене на њи ховеј територији и да их спроводе у живот. Ако би се прихватила мишљења о потреби одржавања сабора на нивоима месне заједни|це, стамбене заједнице и слично, у суштини би се изгубио смисао сабора као најширег друштвено-поли|тичког тела комуне, Иста |питања и исти проблеми би се различито сагледавали и решавали и стварали би се 'нови проблеми у вези са усклађивањем мишљења и |решавањем питања.

Поставља се питање: да ли одлуке сабора формули+-

закључцима сабора упозна~

сане У закључцима морају "бити спроведене од органа и фактора на које се односе или их треба третирати факултативног Сматрам да.се овде не може говорити 0 обавезивању — нормативним прописима, јер их сабор не може доносити, мада може да их предлаже, већ би обавеза произилазила из ауторитета сабора као најширег форума друштвено-политичког карактера за подручје комуне. Тако посматрани, закључци сабора имали би сврхе и оправдања.

У противном, сабор би се свео на једну врсту ширег

Ив

Пошто се закључци сабора не би могли обезбеђивати нормативним прописима, произилазио би задатак за све организације и форуме чији представници учествују на сабору да насто је на спровођењу донетих закључака. Тиме би се у првом реду, морале позабавити организације ССРН, на чију се иницијативу сабор и сазива, затим општин ска скупштина која би нор мативним одлукама обезбедила извршење неких од закључака, општинско синдикално веће и други, у зависности од конкретних питања. Овако постављено место м улога сабора као најширег друштвено-политичког форума комуне захтевали

! водњом од око 22.000 тона!

Миодраг ЈАНИЋ,

БЕЛЕШКА

Закључана ђраша нобижт стшаноба

У нови стамбена блок у Крању, који је подигло гра ђевинско предузеће „Новоградња“, ускоро ће се уселитц првих 20 станара, којима. су још пролетос — када је зграда била довршена — обећали усељење. Ме ђутим, онџ као да чекају узалуд...

Већ приликом градње у овом стамбеном блоку у северном делу Крања у Ули» ци ЈНА, приметили су на~

"„ трелине на темељима. Згра

котина у темељима станарима нису давали кључеве готови станова. Коначно, прошлог месеца започела, је „санација“ темеља, радови су сада завршени “ зграда, како кажу, способна је за усељење,

У Крању још није издато званично саотштење о узроцима, а ни о кривцима за. појављивање натрслине“ 9 темељима _ нове – стамбене зграде. Говори се да је томе узрок зима, јер су, на~

мећене на измаку зиме, ка| да су попустили јаки мразеви. Други опет кажу да није добро изабрана локација, јер је терен од иловаче у којој се налазе усам љене стене.

Било како било, остаје че њеница. да нови станари на су могли неколико месеци да се усеље у готове станове — због натрслина у темељтима. А то значи да нешто није у реду, да је неко

| Ра:

јавни тужидац — ње [

__БОРБА

У Косовено – Метохијеној Понрајини завршава се изградња "више индустријских

објената

Приштина, 14. августа

У Косовско-Метохијској Покрајини ускоро ће се пу стити у погон више индустријских објеката, који се траде из гарантованих инве стиција намењених за развој неразвијених крајева. Највећи међу њима је фабрика суперфосфата у Косовској Митровици,

Поред фабрике тафтингтепиха која је делимично већ почела са производњом, у Гњилану, једној од најзаосталијих општина Покрајини, ускоро ће прора дити и подрум за вино капа цитета 400 вагона, а у октобру и фабрика гуме, која ће производити транспортне траке и другу техничку гуму.

У призренској општини довршавају се подрум за ви но у Малој Круши, капацитета око 800 вагона, у селу Журу, код југословенскоалбанске границе ткачница са око 60 разбоја и истурени погон фабрике синтети- | чких тканина и трикотаже „Призренка“ у Призрену. Северна Метохија, која је богата шумом, ускоро ће добити још два предузећа: фабрику паркета и амбалаже у Дечанима, са годишњом производњом од око 100.000 квадратних _ метара паркета и фабрику иверплоча. У Истоку, недалеко од Пећи, доврштва се модерни индустријски погон за производњу позамантерије, индустријска кречана у Кача нику са годишњом произ-

креча и низ мањих погона У Урошевцу, Косову-Пољу и другим местима,

(Танјут)

Положен намен — темељац за Дом штампе у Љубљани

Љубљана, 14. августа Предсенник Главног одбора ССРН Словеније Франце. Кимовец положио је јуче камен-темељац за Дом штампе који ће бити подигнут на Титовој цести у Љубљани. Овој свечаности присуствовали су и савезни секретар за просве ту и културу Јанез: Випот= ник, члан републичког Извршног већа Руди Чачино= вич и други представници друштвених и политичких организација, д. Д.

(поменин палим борцима. у Радучи

Перушић, августа На иницијативу Савеза 6ораца, становници села Раду-= ча и Крушковца у Лици сакупили су 480 хиљада динара и подигли споменик палим борцима. који је ових дана свечано откривен, На споменику је исписано 88 имена палих бораца и 100 жртава фашистичког терора,

да. је довршена, али због туј ! водно, прве пукотине при~ Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ п.к. ; Е Из народноослободилачког рата, . Р | | Битка на гадан— планини (Наставак из јучерашњег | плицу и Штаб ЕТ ЈМПО оце-| заузели гребен _Расовачу“ијдант Косовског четничког

броја)

До сванућа, 83. августа, и партизанске снаге су запоселе своје положаје: ојачане јединице 1 и ШП ударног батаљона биле су распоређене према главној четничкој групацији на линији Павлов Под — Власово; Јабланички батаљон на десном крилу на положају Богујевачки Крш Китанова Бара; Гајтански ба таљон, састављен од људи из села Гајтан, Леце, Брашиор. према Јабланичком четничком' корпусу. на линији 'Соколов Вис — Петровац. За резерву одбране Уадана прикупљали су се и даље б6орци са терена. међу којима је било највише одборника и

других активиста и политичких радника.

Велики губици четника после првог напада

Рано у зору 3. августа чет ниши су покушали да изведу први продор на Радан-плани ну преко Соколовог виса и изненада су заузели висораван Павлов под, Ноћу између 3. и 4. августа противнападом 1 ударног батаљона четници су. уз велике губитке, одбачени на своје полазне положаје и сутрадан послали партизанима своје пред ставнике на преговоре. Изгледа да четничка главнина није била још спремна за на

пал на ову планину, па су се

У преговорима изјашњавали да они. наводно. нису зл меЂусобну борбу. већ за то да штите своју територију и да се одржи територијални статус између њихове и партизанске слободне територије, какав је био до 3. августа Хтели су да добију у времену а и да изненаде одлучним нападом који припремају. ОК КПЈ за Лесковац и То-

нили су, међутим. правилно намере четника, па су будно пратили њихово кретање и све више мобилисали народ за одбрану слободне територије, Дванаестог августа четници су поново послали делетацију која је саопштила да су они спремни за повлачење, али да ће одлука Ђурићева о томе бити достављена тек сутрадан до подне 13. авгу| ста. Сутрадан, међутим. рано |Уујутро, око 3,30 часова. четници су свом снагом ударили на партизанске положаје. Од овог мучког напада четника настрадали су партизани који су се налазили на стражи. Многи од њих су тада погинули, а други тешко рањени и унакажени. Професору Данилу Мрђеновићу Пан ти четнички рафал је однео пола лица,

По мраку који се У ово пла нинско јутро продужавао због кише а и магле у великим и густим шумама Радана, проламала се тутњава пу шчане. митраљеске, минобацачке ватра и бомби. помешана са дивљачким урликом "четника који су са свих стра на продирали у планину. Пар тизански батаљони упорно су бранили своје положаје, Сваки камен. свако дрво представљали су бункер за непри јатеља који је требало освајати. Па ипак, бројно надмоћ нија лавина четника успела је да по подне тога дана 38Узме већи део планине и стиг не на десном крилу партизан ског фронта у близину села | Добра Вода; на правцу Вла| сово — Бандера да потисне ' П ударни батаљон на- последњи гребен до линије Лиси' чји Лаз — Бандера, а на ле| вом крилу да поново заузме ' Павлов под. Са правца рудника Леце у залеђу главних партизанских онага били су

даље наступали ка планинском врху — Петровац.

Партизанска одбрана планине Радан постепено се при мицала критичној фази. Кол центрично надирање четника У унутрашњост планине све више је појачавало њихову бројну надмоћност, док су ослонци партизанске одбране постајали све плићи и плићи. Ову кризу осећао је не само Штаб Т јужноморавског одреда и штабови његових чета и батаљона већ и сваки борац и читав народ Пусте Реке и Гајтана. који је, и по ред велике вере у победу пар тизана, са зебњом упирао погледе ка планини.

Потпуно уништење непријатеља

Поподне истог лана дошло је до преокрета у бици на Ра дану. Јединице 11 ударног ба таљона прешле су У одлучни противнапад; на положају Ли сичји Лаз, измешали се у јУ ришу са четницима и борбом прса у прса, у којој је долазило до међусобног гушања, успеле су да разбију четнике Косовског корпуса и почеле да их гоне. Овај успех П батаљона искористиле су и остале снаге одреда и прешле у општи напад, који се наставио у току наредне ноћи и следећег дана. Четнике су гониле у правцу Власова. Куршумлије и Косаонице. Ле во четничко крило. које се и даље држало на Китановој Бари. ликвидирао је Јабланички батаљон борбама које су настављене и у којима је, поред осталих, храбро погинуо и првоборац Вукосав Јан кетић Милић, студент из Ту'лара, Сутрадан на Радану није било више четника, сем великог броја мртвих и рањених, међу којима м коман-

корпуса који је. поред енглеске унифрме и наоружања, имао и једну кесу енглеских фунти у злату.

После предаха од неколико дана, прикупљене партизанске снаге ликвидирале су и последње четничко упориште на Соколовом вису иу Ђакама, а затим се оријентисале на протеривање окупатора из Пусте Реке ка Нишу и Лесковцу.

Битка на Радану није позната толико по губицима које су имали и четници и партизани, а који нису били мали, колико по њеном значају за даљи развој НОП у Србији. У овој бици међусобно су се биле суочиле две потпуно сумротне снаге: снага народне издаје. оличена У четницима Драже Михајловића, који су били на врхун | цу своје моћи у то време и снага народа. кеји се бори за своју слободу. Победа је. упркос бројности снага издајника и помоћи коју су они

у то време интензивно доби- |:

јали са стране, припала и овом приликом ономе на чијој је страни правда. Победом на Радану био је задат смртни ударац четничком покрету у југоисточном делу Србије и од тада па све до пролећа 1944. године, кад је ликвидација четничке организације потпуно довршена у овој области, четници никада нису могли ла се опораве нити да представљају онакву снагу каква су дотле били. Насупрот томе, НОП се даље снажно распламсавао, тако да је у јесен исте године и током зиме 1943—1944. тодине могло на томе терену да се ра неколико пар тизанских бригада а у пролеће 1944, године ипрвих пет дивизија у Србији.

Генерал-мајор __ Миле ЋАЛОВИЋ

'на.

изради статута "организација такође налази у почетној

Књажевац:

Костолац;

РАЗНОВРСНА ДЕЛАТНОСТ

СЕКЦИЈА

Костолац, августа

На територији месне организације Костоца веома успешно ради осам секција. Последњих месеци одржале су више састанака _ којима је присуствовало преко 14.000 грађана. Међу најактивније убраја се секција за комунално-стамбена питања и озелењавање и уређење насеља. На једном од састанака 0оллучено је да се, заједно са одбором Горана, уређују насеља. То је и веома брзо ос-

У | тварено. Већ на првој акцији

радило је преко 2.500 грађаНекадашња _ сметлишта претворена су у цветњаке, а уместо корова — никли су паркови. Сада готово сваку стамбену зграду окружују паркови и цветњаци који се и даље брижљиво негују. Секција је расправљала и о раду кућних савета. Један

' од резултата те акције је што

се сада станарина знатно уредније наплаћује. Сваки кућни савет добио је правилнике о својим обавезама и правима, а и кућни ред. Секција за трговину и снаб девање не заостаје за радом осталих. Чланови ове секције су на састанцима расправљали о односу продаваца према потрошачу, о хигијени, ценама. На састанку су позвани и руководиоци предузећа која се брину о снабдевању грађана. Резултати састанка се већ уочавају. Хигијена се у продавницама знатно попра=

"вила, а слично је и са опха-

ђењем продаваца. .

Сервис стамбене заједнице припрема месечно за раднике Костолца преко 28.000 оброка. На рад овог сервиса има доста примедби секцији за трго вину и снабдевање, углавном на закидање на ваги и лош квалитет хране... О томе је председник месне организације ССРН Душан Паклар рекјајо:

— Сваки случај неправилности _ посебно испитујемо. Нашг захтев да се радницима пакује храна у најлон-кесе

Дом културе

Бу два: Касни преднацрт статута комуне

Ђудва, августа На проширеном састанку

Извршног одбора Општинског

одбора Социјалистичког савеза Будве констатовано је да се касни са израдом преднацрта комуне. Рок до кога преднацрт статута општине треба да се изнесе на јавну дискусију је врло кратак посао треба да буде завршен до 15 октобра. Због тога је закључено да се мора убрзано радити како би се надокнадило оно што је изгубљено. Закључено је да се изврше промене у Комисији за израду преднацрта и да се у оквиру комисије оснују поткомисије које ће обрађивати по једине поглавља. :

Извршни одбор је такође констатовао да се и рад на привредних

фази. . Д; НОВАКОВИЋ

Колико месних заједница Књажевац, августа Колико месних заједница основати и где треба да се налазе2 То је питање о коме се свих дана веома широко дискутује у организацијама Социјалисвичког савеза у Кња~

сжевцу. Тежи се ка томе да

будуће заједнице представ-. љају целину, да се у њима нађу грађани који имају заједничке потребе и интересе. Очекује се да ће оне, у том случају, лакше испунити очекивања: доприносити развоју самоуправљања, бринути сео помоћи запосленом — човеку, организовати грађане у ре-

'"шавању заједничких пробле-

ма у насељу.

На недавном станку Извршног одбора О оког. одбора Социјалистичког савеза основана.је и посебна комисија која ће припремити предлоге са којима ће се изићи пред грађане,

Д. ПЕТРОВИЋ |!

сервис стамбене заједнице је прихватио и већ се сада стање знатно побољшало. ,

'" На недавном састанку секције за социјално-здравствена питања припремљена је анкета о незапосленим жена ма. Циљ анкете је да утврди колико у Костолцу има запослених жена и колика су месечна примања сваке посебно, колико има незапослених жена и да ли би нека желела да се запосли, затим да ли им ко у породици ради и колика су му месечна примања.

скупштине у Пожаревцу и дирекција Индустријско-енер тетског комбината у Костолцу. 1

Јошт. раније је подружница

рештавање питања незапослених жена. У том циљу је у Костолцу била припремљена једна зграда за отварање погона текстилне фабрике „Моравка“ из Пожаревца, а 90 жена је завршило курсеве и оспособљено за рад у овом погону. Међутим, у последње време је престало да се гонори о отварању оваквог :потона. Сада се у овој секцији разрађује идеја о изради заш титних одела · која су неопходна Индустријско-енертетском комбинату у Костолцу.

нат жупује преко 2.000 пари заштитних одела за своје раднике, а ако би се број затослених жена у кројачком сер вису повећао, онда би се та одела могла израђивати у самом Костолцу.

столицу, које су у саставу месне организације ' такође су активне. Оне су на састанцима расправљале 09 кооперацији, фонду, изград= њи паркова у насељима, Овакав рад је дао и веома запажене резултате, посебно у ко операцији и уређењу насеља.

_ Д. БОГДАНОВИЋ

у Костолцу

Задар:

Са резултатима анкете биће упознати органи Општинске

ССРН предузимала мере за,

Заправо, сваке године Комби-

Секције за пољопривреду и комуналну делатност у селмма Кленовнику и Старом Ко-

Костошца,

Живко Василевски

Битола, августа

— Организације Социјалистичког савеза, заједно а представничким органи ма, приступиле су сређива њу постављених питања, тримедби, сугестија и кри тика које су изнете на пре дизборним скуповима, иста као је председник Среског одбора Социјалистичког са веза битолског среза, Жив ко Василевски, у разговору са дописником „Борбе“.

— По оцени, Извршног од бора и политичког актива, интересовање грађана за изборе било је велико. Гра ђани су непосредно учествовали у кандидовању и бирању људи који ће најуспешније испунити задатке који сада стоје пред представничким телима. За иста је значајан податак да је 250.000 лица учествовало у изборима за општин

ке за Савезну и Републичку скупштину.

тако масовном учешћу бирача7 — Грађани су увидели да својим радом могу знатно допринети побољшању услова живота у свом насе| љу и граду. Они су, такође, настојали да укажу на сла бости у раду, на застрањи вања и неправилности, и давали су сугестије како да се најуспешније решавају поједина питања из живота комуне, како да се подстакне развитак привреде и пољопривреде. Они су, наравно, тежили да се у скутштине изаберу људи који ће моћи највише допринети остварењу многобројних задатака који се

ставничке органе. . = О чему је највише би

РИБАРИ СВОМЕ МЕСТУ

Задар, авпуста

Организације Социјалистичког еввеза у општини Задар биле у иницијатор многих комуналних радова. У томе је предњачила месна органи зација у Калима на острву Угљану. 5

Каљани су познати рибари, и данима тратају за рибом од Неретве до Истре, Али, нађу они слободног времена и за сређивање заједничких послова у свом месту. Тако су спровели акцију изградње спо меника познатом предратном револуционару с·Блажу Ваљину, добровољним радом у= чествовали су на бетонирању улица, колективно су радили на обради задружних винограда.. Ових дана уредиће и месни биоскоп. '

ј Кали нису једино место где је организација Социјалистичког савеза окупила. људе. на "заједничком послу. У Луци, на Дугом отоку, мештани су

„| дали 84.000 радних часова за

изградњу ресторана и уређење места. Истичу се и НоБитрађани који су радили на. по шумљавању голети уз море.

Радна активност, међутим, не одвраћа пажњу организа ција и руководстава Социјо“ листичког савеза од других питања. У, месту Угљан, [рсмшили су многе комуналне проблеме. Сада ће почети да граде цесту уздуж острва Угљана, заједно с другима, уз помоћ републичких средстава. Одбор месне организације у Угљану брине се и о сиромашнијим породицама. Тако је Одбор за електрификацију места усвојио предлог Одбора месне организације ССРН да неколико породица ослободе трошкова прикључка на електричну мрежу.

А 5 т. С.

Крагујевац:

Заборављени чланови

Крагујевац, августа

Једна констатација изречена на састанку Извршног од„бора Среског одбора Социјалистичког савеза у Крапујев-

цу заслужује посебну пажњу:

као ретко кад активност ор-|тве и вршидбе — раб Социјалистичког | се о предлогу плана за Ј66" савеза у прошлој и овој годи |њу сетву.

ганизација

сада постављају пред пред |

| нички

Четвртак, 15 Че,

ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНСТИЧКоГ САВЕЗА

_ ОСТВАРИВАЊЕ ЗАХТЕВА. ТРАЂАНА

Разговор са председником Среског одбо стичког савеза Битоле

ра Со ци јали

ло говора на скуповима7 — Највише се ло о комуналниц „Ра ма: електрификацију, то | равци путева и об обе њу воде. У МмНног грађани су захт пали љу организацију Здр Мон

не службе, Нађа занемарена ни по“ Вису

питања. Посебно Зв4 к

таћи да су пољоп ци сагледали улоту пали М

пре ДИ Збор |

примедби на рад подно — Да ли је неко пит посебно доминирало на д дизборним скуповима >“ | — Битолски срез је ] од највећих, ако не и већи произвођач Хуни и земљи (7 до 12 хиљада то ма). Ту успевају нај УМ | врсте дувана, које се угла | ном извозе. У селима Е М | лненске општине, иу ду гим општинама, произвођа | чи су ставили приговор | начин формирања откупа | цене. Земљорадници су не такли да на њихов ра откупна предузећа зарађу. Ју велика средства, Само је једно предузеће за за две године успело да у двоји око 650 милиона динара. Од тих средстава ма ло се улаже у ун производње. Дуван се ђује као што се радило и пре сто и више година уха ко се то чини у најзаосталијим земљама. Прошлогодишње повећа. ње цена дувана стимулативно је утицало на произ вођаче. Јесенас су и сама откупна предузећа повећ ла цену за 10 до 12 оде, Међутим, повећањем поре за на промет за 7 одсоу корист фабрика тај ефекат

ске скупштине и послани- |је сведен на нулу. Прут

вођачи _ дузана, истичу ла се тешкоће фабрика ншу

— Који је главни разлог, смеле решавати преко њи

хових леђа, већ на нех други начин. = — Какве су могућа. за решавање питања ме су покренули трађанћ — Све се неће моћи ђе штити одједном. Најпре ће се приступити ономе што је најхитније. Структура

| изабраних скупштина обе“

ц„Ћава да ће нови представоргани . извршити | многобројне задатке које Р су истакли грађани произ вођачи. Исто тако, оне ће бити у могућности да (са | ледају и друга важна пи | тања 3за живот комуне. Многе захтеве грађани ће || решити сопственим снага“ ма. | ђ

Т. ЧАКУЛЕСКИ _

у неколико редоћа

На састанку секција за 1'" љеопривреду месних органе | ција ССРН у Губеревцу И ликој Грабовици — поред

Предлог је п

ни била је богата и садржај- | мила стручна служба земље“ јр на, али у срезу није забеле- радничке задруге. Ово је дрУ

жен прилив

нових чланова. | та година како се о про

Знатан број чланова је напро | задруге расправља на саставе

сто — заборављен,

У протеклих шест месеци примљено је око 5.400 чланова, тако да у срезу сада има

217.000 чланова Сопијалистич одбора ССРН У ког савеза. Извршни одбор се бран је Ар критички осврнуо на питање |оадашњи секретар.

председник

омасовљења, пошто је од укупног броја бирача учлањено у Социјалистички око 64 одсто, док је у општинама Кнић, Рача, Страгари и још неким испод 50 одсто. Ни један нови члан за протеклих шест месеци није при мљен у организације Социјалистичког савеза у Крапујевцу. Дванаест месних организа

ција у Тополи, 14 организаци | организ осто, Е ја у Рековцу, 18 овенннча рис су и дол и стоји пезужие 7 ја у Параћину за ово време |стигла веома д такође нису уписале ни јед- |те-

ног новог члана. У Бунару от штина Светозарево сада има

189 чланова мање него крајем |стичког савеза прошле године, а у Слатини | Петровцу 110 чланова мање, Уместо да | формациј тивности ји се организације | | праве и ције у Светлићу теннучо 36 ди 1 правданих притуж ла, као и у Војски. Седлару и | на рад управе, на Трпољу. селима општине Сви|те поступке ду. (М. Л)

се омасовљавају, умањиле су

и Жабарима у комуни Топо-

лајнац. Где су узроци7 Одговор је

У констатацији да је евиден- | листичког савеза ција чланства несређена, да | врдио „само на подручју бившег сре

за Светозарево преко веза још нема чланске књи-

да од 256 месних организација У срезу 124, или близу по-

ловина, немају своје просто- | ског одбора савеза У Милица

Високе п Београду,

Р. ВАНКОВИЋ | лош Затезало.

Ба већ користе сале у шкоама. задругама, или се напро сто не састају.

Куршумлији пр месним организац у свим селима фо ровнга већа. У.

ча не чланова подру 20.000 | чено је да чланова Социјалистичког са- |низациона ња пружи

сре жице, Можда и у околности бури У

цима секција, (С. И.) ж Ж . Општинског За председника кој “-

селије гајовић 2

„Милентије Ма стић изарбан је 38 МИ

савез |ника Општинске ок. ИЗ

к » %

ски одбор ССРН

Општински => учи

ијама К

рају УМ“ | сеоских реј по“

неким

ацијама мировна

ли Соција! 0 ос анскох

је ме

го предизборној " и о раду 9р Ма се них служби. 7. има до ди би 1р87 незакони“ и спорост у»

Општински од разматрао

БРОД 23 ЕУ 57 БР __

а ција“ со рећи т"

000 бира“ ма списку.

оре комисија 38 пите“ и кадро дружи“ помо у свидевии“

А (Б. К)

е чланства. 5 ; ли ; 3а председник У

Општински од

ДР ДР РРА" УРГ И

је да се налази