Borba, 29. 07. 1994., S. 8
VELIKE SILE, GRČKA | BALKAN
Prekookeanski frougao
Slobodan Marković specijalno za „Borbu“ iz Aiine
U Atini nema zvanične potvrde, ali ni demantija, domaćih novinskih izveštaja iz Moskve o tome da je posetom ministra odbrane Gerasimosa Arsenisa Rusiji „gatvoren“ trougao Atina Vašington — Moskva koji, kako je objavljeno, „može da odigra značajnu ulogu u vezi sa razvojem situacije na Balkanu“.
O tome šta su prošle nedelje u Atini konkretno o Bosni razgovarali Arsenis i američki sekretar za odbranu Vilijam Peri zna se malo, isto kao i o dve runde Arsenisovih razgovora sa ruskim kolegom — od kojih je jedna, neplanirana, održana uoči odlaska Pavela Gračova u Be-_ ograq. Cn2 što je „pušteno u
javnost” je da su sve iri strano
завјазве и пизђепјипа 1 ргосеnama, zatim da i Moskva i Vašington traže od Atine da „održi aktivnim“ komunikacioni kanal sa „srpskom stranom“, kao i to da će grčko vojno-političko rukovodstvo sa drugim dvema stranama trougla uskoro povezati „crveni telefon“. Da li je to
sad direktno nije zauzela definitivan stav.
Uloga Turske
Lako izvodljiv zaključak je da za masovniju akciju NATO, bila ona sprovođenje ili nametanje plana, nisu dovoljni brodovlje na Jadranu i baze u Italiji. NATO-u bi trebala uporišta u Grčkoj — koja Atina za sad nije stavila na raspolaganje (sa izuzetkom jedne vazduhoplovne baze iz koje su do februara ove godine leteli neki od Avaksa, a govori se i o značaju albanskih pozadinskih usluga.
Dok se u Atini i ne sumnja u to da bi turske trupe imale važnu ulogu u bosanskoj intervenciji NATO, procene govore da Perijeva obećanja pomoći i saradnie Sofiji, Bukureštu, Skoplju
зе 5 мена. А: i Tirani ukazuju na Zciju 03 Se 1
najmanju ruku obezbedi njihova saglasnost za bosanska vojna scenarija napisana u Briselu i Vašingtonu i pomoć pri eventualnom stezanju sankcija UN.
Poslednji izveštaji кој; дорти _
до Atine ukazuju da bi svim „međunarodnim faktorima“ bi-
Medicinska oprema SAD za bugarsku armiju
Zaječar. — Ovih dana su u bugarski grad Vidin, udaljen 60 kilometara od jugoslovensko-bugarske granice, u četiri šlepera dovezeni medicinska oprema i lekovi, vredni 130.000 dolara. Po nalogu ministra odbrane SAD Perija, sve ovo je američka vojska poklonila Bugarskoj. -
Dopremijena je kompletna vojna bolnica: hirurški instrumenti, mešoviti medicinski kompleti, operacioni, ortopedski i laboratorij-. ski stolovi, medicinska kolica, kreveti, posteljina i medicinska odeća. - -
Vojno-pomorski ataše američke ambasade u Sofiji kapetan Dejvid Hast — koji je dopratio izjavio je da je to deo humanitarne pomoći, koju kontroliše sekretar za odbranu SAD. Program pornoći _ rekao je Hast — uključuje sve što je deklarisano u Generalštabu SAD kao suvišna medicinska oprema koja se nalazi u zemljama Za-
padne Evrope, a pripadala je američkoj armiji.
D. Vitomirović
odgovor na procene o tome da- Ло lakše kada bi bio prihvaćen
· — kako se i u grčkoj štampi salo — Srbi ciljaju da taktički „podele velike“ i time strateški osiguraju i bosanske i krajinske dobitke? A ___Perijeva poseta za grčke ana _litičare nije bila velika enigma _ Šef Pentagona je balkanskom turnejom „opisao krug“ oko Sr"ба — pisali su oni prošle nedelje = — 1 izjavama o pripremama Za "raspoređivanje trupa NATO “u.
-Bosni najavio šta sprema, bio -
mirovni plan prihvaćen ili ne. Типе је Рем ргедодгефо оуопеdeljni kontroverzni predlog generalnog sekretara UN Butrosa Galija Savetu bezbednosti O. eventualnom povlačenju „plavih šlemova“ i prepuštanja celine vojnog upravljanja jugoslovenskom krizom NATO paktu. Ali, uprkos tvrdnjama o saglasnosti u novom „bosanskom trouglu“, Vašington i Moskva su smesta stali na različita stanovištva i o srpskom odgovori: i a razmišljanjima Butrosa Galija, a Atina za-
[~ E «> | ОБ ХН
Pariz (Rojter). — Gradonačelnik Pariza, Žak: Širak, podigao je optužnicu protiv „Nuvel opservatera“ zbog fotografije na naslovnoj strani kouje kako preskače automat na ulazu u gradski metro, kao da želi da izbegne plaćanje
ja ga prikaz
karte.
U Sirako kabinetu je saopšteno da je ovaj potez gradonačelnika nai -posle УДенјА koje je u nedeljniku „Nuvel opservarc, 47 ljeno u četvrtak. Ovaj časopis je na svojoj naslovnoj strani objavio fotografiju mladog Širaka kako preskače pokretnu rampu u metrou, kao da želi da izbegne plaćanje, Naslov „Varalice u
"bosanski mirovni plan, i da bi а toga i Moskva i Vašington direktne i međunarodne i
nitrašnjepolitičke koristi. Pita-
turneju u čijem je „epicentru reavanje krize u regionu“ — :na-
= „ЕДећегопрца“.
“Ukoliko je to tačno, indikativ- no-je da, jedni za drugim, najpre “Vašington, a za njim Moskva i - Atina, kao da težište posrednič-
ke akcije prebacuju sa klasično
- diplomatskog na vojno-politički
teren što može ukazati i na novo shvatanje i na nove pravce rešavanja i jugoslovenske krize i nestabilnosti Balkana uopšte. Verovatno je da bi pritom druga sredstva mogla zameniti dosa·dašnje obilje političko-diplomatske priče sa i bez rukavica i brze promene pregovaračke taktike. Prethodnica na regionalnom
— planu, usmerena rušenjem Ber-
Naslovna s.._
· skom
e kako bi im u tome mogla” noći Grčka, ali se nezvanično. ijavljuje da će ministar odbra"ne Arsenis krenuti na balkansku
pisao je visokotiražni atinski list.
орзегстег“ Francuskoj“, ispisan je velikim slovima јагко žute boje, odmah pored Širakove slike.
Iz Širakovog kabineta saopštavaju, međutim, da je ova fotografija snimljena pre 18 godina, „kao šala“. Ona je načinjena u prisustvu službenika metroa i predstavnika gradskih vlasti nakon što je došlo do kvara opreme, kaže se u saopštenju iz kabineta.
“trana je reklamirala članak o rezul-
tatima istraživanja O p._ veo magazin. ·
„Priljag” šefa Pentagon: Pija Peri
linskog zida je inicijativa NATO „Partnerstvo za mir“ sa zemljama bivšeg istočnog bloka, što je i bila osnova Perijeve balkanske turneje. ) tim okvirima Vašington je javno obećao staroj saveznici Grčkoj vodeću regionalnu ulogu.
Ваупоћеха зада
Na drugoj strani, Atina je još prošle godine potpisala Sporazum O prijateljstvu i saradnji sa Rusijom koji je upravo ove nedelje ratifikovan u Moskvi. U isto vreme famo je bio ministar odbrane da bi potpisao prvi u istoriji grčko-ruski sporazum o odbrambenoj saradnji koji, po izjavi Gračova — „obuhvata sve aspekte: od vojne do saradnje u kulturi i sportu“ među armijama i vojno-tehničkim ustanovama dveju zemalja.
S jedne strane Grčka nastoji da ne izostane iz „trke za Istok“ u kojoj na trgovinskom, finansij-
učestvuje od početka istočnog „otvaranja“, a s druge nastoji da
stekne komparalivnu prednost nad regionalnim “ rivalom . Turskom. Ruska vojna industri' ja, za koju seinteresuje i Turska, nije prilika koju bi Grčka želela -da propusti. Ministar Arsenis je "izjavio u Moskvi:da „mi nećemo ·dopustiti promenu таупоге%е -
пара. Носето да tu poruku uputimo u svim pravcima“. On Je, takođe, rekao da su razgovori „pokazali da postoji zaista-ogroman prostor za saradnju između Grčke i Rusije, ne samo u uskoj oblasti odbrane i vojne saradnje...“ у
Kako piše provladina „Ta nea“, dve delegacije su razgovarale i o proizvodnji „odbrambenog materijala“, koju „Elefterotipija“ otvoreno naziva „zajedničkom proizvodnjom oružja i oružanih sistema“, čime Grčka — Čija je vojna industrija u krizi — „cilja i da pošalje poruku svojim glavnim snabdevačima oružjem o alternativnim rešenjima”
"семагата, Које је зрго-
МА PROBIJANJE NA INOSTRANA TRŽIŠTA
ве оси juni”
"9 i video
Bleksandeniz Novačić dopisnik „Borbe“ iz Pekinga
Da li su svi Kinezi u Americi špijuni ili bar potencijalni špijuni? Sudeći po kineskom reagovanju ovih dana, tako misli američka TV mreža CBS koja je svoj milionski auditorijum upozorila da ne bude suviše „naivan“ jer „etnička grupa Kineza u SAD prosto vrvi od špijuna“.
Prema reportaži ove američke televizijske kompanije, Kinezi imaju „najveću Ššpijunsku mrežu u Americi“. Svakoga dana — kaže s: u ovoj emisiji — u Ameriku legalno iz Kine stižu navodno „obični građani” a reč ie, u stvari, o špijunima Кој: бе izvesno vrciic Hi zamrznuti”
sve dok se ne ukaže potreba a
svojoj zemlji otkriju važne VOIRCi tehnološke tajne Sjedinjenih Država.
Priča o „budućim špijunima“ toliko je razbesnela Kineze da su optužili Arnerikance da raspiruju mržnju prema kineskoj etničkoj grupaciji u SAD, što je na granici rasizma. Time se — piše ogorčena kineska štampa kvari imidž kineskih Amerika-
BORBA PETAK 29. JUL 1994.
каке
plasiraju na domaćem tržištu, a još više da izvoze u svet.
Pre izvesnog vremena američka vlada je zatrašila od Kineza da zatvori 26 fabrika u kojima se proizvode kompakt diskovi. Godišnja proizvodnja je 75 miliona komada od kojih se 5 miliona proda na kineskom· tržištu, a sve ostalo se izvozi u Evropu, Kanadu, Jugoistočnu Aziju pa čak i u samu Ameriku. Sve ove fabrike bave se tzv. piratskom proizvodnjom, jcr Dravim autorima ne plaćaju ni jednog dolara. Amerikanci su izračunali da ih samo proizvodnja piratskih kompakt diskova oštećuie za naimanje milijardu dola-
~ Ta, ali još više od toga 5 Zahri-
nuti što gube potencijalna tržišta u Jugoistočnoj Aziji i Zapadnoj Evropi. -
те епцеге
Ovih 26 fabrika su pod kontrolom provincijskih vlada ili su za'jednička svojina sa inostranim partnerima, tako da vlada u Pe-
naca, podstiče se sumnja prema _ kingu nema previše raogućnosti njima i narušavaju njihove kari- _ da direktno utiče na njih. Ono:
jere, porodičan život i buduć- što Centralna vlada radi jeste da
nost dece. Gde su tu ljudska pra- _ je veoma pooštrila kontrolu nad va o kojima tako mnogo govore Amerikanci? — pita se „Čajna dejli“. j = 5
lažnim etiketama. Više organi~ zatora masovne prodaje „pirat-
Pekina obećava prosperite? Tibetu |
Peking, Rojter — Kina za prosperitet Tibeta i obnovila
onima koji prodaju robu pod ~
i ekonomskom - nivou ~
tikovanja ljudskih. prava sada prešle na konkretniji, nomski teren. Povod je zahtev za prijem u GATT i p
sak na Kinu da ispuni SV nužne =
uslove. 5 и Jedan od uslova je stroga zaštita tzv. intelektualnih prava koja se u Kini krše, a vlada tek poslednjih meseci mastoji да uvede red u ovu oblast. Kao iJapan u vremie svog naglog ekonomskog buđenja, tako i mnoge kineske firms do sada nisu vodi- . le računa o zaštiti autorskih prava inostranih autora. Dok je to bilo svedeno samo na prevođenje literarure ili, tačnije rečeno, sve dok Kina nija bila ekonomski tako značajna sila, .a njeno tržište manje primamljivo za ceo svet, Amerikanci nisu naro-. Čito insistirali na poštovanju konvencija o zaštiti intelektual-
'nih prava.
Slika se izmenila ongg trenutka kada su Kinezi, sami ili u zajednici sa partnerima iz Hong Konga ili Tajvana, počeli masovno da proizvode video trake, kompakt diskove, da prisvajaju kompjuterske programe;,.:presnia aiu filmove itd. | sve:to da
РЕЦИ
гећи Пајај1 „ami da зе уган па Нитаја
ji su na vlastite teKsi proizvode stavljali nalepnice sa
— Amerikanci, naravno, s tim
nisu zadvoljoni. Oni smatraju.
· da aza neko zaista želi da se obтабипа sa piratsku: Broizvod-
njom onda treba da ide „na nje-
ne izvore“ do fabrika koje se takvim poslovima bave. Nisu međutim u pitanju samo Amerikanci. I poslovni krugovi u Zapadnoj Evropi zahtevaju da se zabrani ili veoma ograniči uvoz kineskih video kaseta koje u masovnim količinama i po vrlo jeftinim cenama stižu na zapadna tržišta.
I Jedni i drugi priznaju da su Kınezi, u poslednje vreme, zaista dosta uradili na zaštiti intelektualnih prava i ispunjavanju mnogih uslova za prijem и GATT. Ali — još uvek je to nedovoljno. Pritisak se nastavlja, ali je mnogima pred očima slika Japana od pre dve decenije: Japanci uvezu jednu mašinu, zatim je rastave i prouče, pa je usavrše i izvoze sa velikom zaradom po čitavom svetu. Izgleda da:Kinezi idu istim stopama.
{O TO S La
— “stranim firmama i takvu robu ili - izvozili ili prodavali na doma~ ~Gem tržištu. :