Vreme, 23. 04. 1929., S. 4

Страна 4

ЛЧи.чћ. 23. Е.чрп-Ч 1:124

После петнаест годпша...

Је ли жива иа)млађа

Суд у Осеку има коначно да пресуди окривљенима за смрт невино стрељаниж Срба у Бешки

Претрес је јуче почео

Осек, 22. априла. — Пред ј тресу су присустБовала само

сл"д6ешгм сгголом у Освку отпочела }е данас раоправа по крнвицама једне гртпе со .Ђака. Немаца, на члј>- су доставу аустрирке втасги. пре 15 годпна, у аточетку рата. стрељале (пеко•Тнко Ћалпгх људи у Срему. ИСТОРИЈАТ ПРОЦЕСА Кад је аустрнјска војска ттапустпла Бепшуу. сељацн Орбп л Н«гцп локуин.тп су се ћ догораратз пгта да раде. 1Сако је бп.! '■ вшпе предтога, апсу се маг .тл опоразумеггн. То је бнло 9. септембра 1914. годпне. У вече, кад ја сао првл мрак, неко је протрчао ј :;» оз сешку улицу л ловнкао да.св ваагале ладшо л нс тлну 6?Ле заставе, јер долазн срлска. војска. Српоке заставе нту лстпцатн само Србн, (него, .м:жда још влше, п Немцљ јер су се опл страховито бојали српсжр војске. Ме.ђлтим, услед опште сиг>*ације на бојишту, српска војска гаф ни ушла у Бешку. Сутраг длн, у јутру, аустријска војска в<ћ се била вратилаУ 9 часова пре подне дол1ао је у Бепж}- једагн аутомобил у коме Је био јсдан офпцир са двојицом детекшва- Они су отишли лраво у лросторлје ~ Немачке Шгедионлце и ту су с ла.јвпђенијнм бепгчажзким Немцима одржатн ј^даи дјт рааговор. 0 томе, пгга је <на ггоме саотааку релгено. постоје врло разлкчите верзије. У главном, несумљив је факат да су сутра дан из Петро варадана допиа три војна камиоиа н да је 1из Беашке одведено у Петроварадин око 50 највиђшијих Срба и да су шесторица међу аима убрзо била сггрељаиа, л то: Свегозар Дујановић, свеш^ теиик, Владимир Марг.окић. бе-' лежшиз« Милан Варићак, свршет ветеригнар, Светозар Бојић, |фојач, Рада Рац. релтијер. и Даавца Јоваиовић, с.тнкарка. 0стали Ср^би би.ти су изггернирани. Мопгв за доиошеље ове оштре одлуке био је тај што су у •Бешпи биле нстакнуте српске ааставе. јер су бепгчазслки Немци прш;а^атн аусгрпјским властнма ла су засгаве само Срби истицатн: несчи су чак тврдн.ти и то да су та мошњи Срби-цзиели ОИЛн сто ^Ав иа улицу и шремили јела за'-дочек српс^е војске. Међу тнм, СрЗи пз Бешке гврд^.ти су да су те денунпијацете биле ла-жне и одмах ло СТГЛоб*»у, још 1919. године поведена је бита нсграга. Оптулгено је било 15 Нем-аца и-з Б^пгке и то: Сгефан Таш^л, Јакоб Дернер. Флтнп Кнлсет, Јакоб Бечл, Франц Берлот, Роза Гринбергер, Еливабета Келер, Петар Ноненмахер, Јакоб Ноиенматер, Данијел Геберг, Јакоб Бек, Датлтд Глтвајн. Гвогр Евингер, Марија Евнкгер и Франциска Гринбах. У међувремену, од отварања ксграге до далас, умрла су тројпца оптужсних, Сте<Ј|ап Тапгл, Даннјел Геберг п Јакоб Бек, док је Филип Кннсел првог новембра на тајанствен начпн убпјен у свом стану. Његове убице до даиас још пису пронађене. Прошле годиие по овом случају одржан је прегрес пред суд бсинм столом у Сремској Митровпцп. Тамо је нзрочена пресуда којом су Роза Грпнбергер, Петар Ноненмахер и Јаксб Ноненмахер осуђени сваки на по 8 годшга, а Георг п Марија Евлнгер ва по 3 године тешке там нице. Осим тога. Петар п Јакоб Ноненмахер осуђени су били да плате Милеви Јовановнћ пз Бешке на име оштете за губптак кћери 50.000 динара, а Ани Варићак из Бешке, на пме оштете за губитак сина, 100.000 динара. Остали опгуженн билн су проглашени за невине. На ову пресуду жа-тплл су се и државнн тужплац и осуђенн Оголу Седморице у Загребу којп је пбнпштио пресуду у цело-' стн п пренео надле:кност аа суђење ла судбенп сто у Осеку. ПОМЕТАК ПРЕТРЕСА Данас, тачно у 9 часова пре подне, у велнкој сулској двора шг, пред котегпјумоЈ! којн су сачшвавалп г. г. Драгутин Игњи&, као председавајући п судије др. Фрања Орешко в ић и Зденко Новзк лточео је претрес опгуженим Немцпма. Пре-

седморипд оптужених, пошто Роза Грннберг н Франциска Гринбах ннсу примн.те позиве, док су Франц Бертол п Марија Евенгир поднели лвкарско уверење ошптпшског лекара г. др. Лочког, да им је немогуће прпсуствовати стђењу. Државни тужнлац је г. др. Шуберт. ПрнУитне тужиоце заступа г. Петзр Прерадовић. Све оптужене браии г. Вагнер. •Послв претходннх форма-тарстн, предсвдавајућа даје реч судпј# г. Срећковпћу којн чпта оптужбу дргкавног тужноца. Попгго је то овршено. свн опту;кенн нап>тптају салу; остаје само Јакоб Дернер. Председавајућн му постав.га прво пнтање; да лн зна гадгго је оптужсн н да ли се осећа крнвпм. — Ннсам ја крнв... •Затнм Дернер објашњава шта је све радно. Прнзнаје да јо рекао нследној комнснјн да га је Влала Лупуровпћ нагозарао да запалп свећу н нстакне бел>* заставу, алн каже да то ннје урадно због тога, да учннн зло Лупуровићу, већ једнно радн тога, да бн себе спасао. С-ада настаје један мала забуна. Дррнер у свом псказу спомнље н Јакоба Бечла. Како се н међу оптуженн;ла налазн Јаков Бочл, председавајућн пнта: — Је ли то тај нсти? — Не, није; то је његов брат од стрнпа. Има нх с тнм именом још двојнца у селу. Улазн Јаноб Бечл. II он нзјав.гује да се но осећа крпвкм. Прпзнаје такође да је рекао комнснји да је вндео свеће п беле заставе, али не прпзнаје да је он говорно како су се тужпопп договаралн пред прквомда предаду село српској војсцн. Ја само могу да говорнм нстнпу, хлже он. Пуеаседавајућн га пнта, је лн истнна да је оп рекао своме суседу, Поповићу, да је запнсан у црну књнгу зато што јс гласао за раднкале. — 0, ннје истипа, ооговара Бечл; ја сам му само рекла; Компгаја, пазнте; Србима пазиду сванн корак... Долавн до суочења н.змеђу њега и Дернера,' алн ози обојпца остају прн својпм нсказима. Дернер тврди да је невстпннт иоказ Бечла. Он хоће сада да се очпстп н сада то меииФргнц Берлот је болеетал; чнта се његов нсказ. Он каже да је 9. септембра. враћајући се кућп, видсо освет.гене прозоре Владимкра Божнћа н пнтао га откуда то. Овај му је одговорпо да је такО наредила ошптина. Онда је н он сам отишао кућн ц наредио да се и његови прозорн с.ветле.Сутра дан. он је са Бечлом и Давпдом Гутвајном позват у Штедионицу, 1*1е је заседавала комнснја. Он тврди да је компснја, кад је дошао, већ имала готов с-писак људи које је требао похапситп н ла су само још неколнка имопа додвта. Он тврди да је у Штедиопицу дошла сама Елпзабета Келер и да је она оптужпла Стевана Бојнћа нз своје сопстзене иницијативе. И он тврдн да Владимира Бојпћа он ннје хтео да туче. већ само да се сам оправда. Не прнзнаје да је што говорно протнв Раца. Саолушава се затнм Елизабета Келер. Опа такођер тзрди да

Драгојевића да у дворншту има скрнвене бомбе. Евннгер то не прнзнаје н каже да су члановн комнснје самн свратнлн у његову радњу, да су прекопавалн дворнпгге н пре ного што су дошлп код њега и да. према томе, он зато не може битп крнв. Пошто је ввћ бпло прошло 12 часова, председаваЈући тгракнда преподзевнн претрео н заказује ваставак за з часа по подне. ПОТКАЗИВАЧИ По подне. у 3 часа, претрео је настав.ген. Док је пре подне публлке бнло врло мато, по подне је ннтересовање порасло и сала је била пуна. Претрес је настављен саслушавањем сведока. Читао се најпре исказ сведока Еми ла Огонавског, којн је умро. Огонавскн је тврдио да је зачетак целог су коба у томе, што су Србн нз Бешке за време Балканског Рата прикупита 7.000 круна за српскн Црвенн Крст. Када су се аустрнјоке трупс повукле према Летровараднну, одржан је један збор Срба пред црквом. Стонавски је тада приметно да се Бек н Бечл шетају око тога места. Када су се аустрнјске трупе вратиле у Бепгку, у штедионнцн је одржа на конференцнЈа којој су присуство вата Бечл, Бек, Ноненмахер, Книсел н др. Сведок зна да је Роза Грпнбергер окривнла свештеннка Дујано внћа, оптужујући га да код себе нма скрнвене бомбе. Јакоб Бек, којн је такпђе умро, пра чао је лнчно сведоку и прнзнао му да је он прнјавио све Србе који еу прнсуствовали збору пред прквом. Сведок Владимир Божић, којн је прнсуствовао стре.гању Раде Раиа. чуо је гако је овај рекао: >Убн ме Е тазабета Кслер^. 0 стро.гању Варићака н Даннпе Јовановић он прнча: — Љубнлн су чизме офнцирнма н команднру одреда; клечалн су пред њнма и када су виделн да немају мнлости, реклн су: »Убише иас Ноненмахери. аато што су нас видели да се шетамо.« С-вештент: Дујановнћ. пре стрел»а ња, рекао је: —>Уби ме Грннберговпца...' •ВАШ ЈЕ СИН ЈУЧЕ СТРЕЉАН...« У с-алу улази један бОтодптпњн ^тарап. сед и нзиурен. Аленса Бојик. Он прнча: — Јодие вечери. зоне мвне Кчзоел. Ватт! да ;е ибшто вв?ео. Ппта ме да :ш зиам пгга нма ново. Ја му оапоа&р:1.м дл не знагм. ^Ја бтех вам рекао, а*та г-о б^ам да ће те се уп.-шпитн=. Номам тта да се пча-

шам, кажем ја. сВаш је сан јуче спрељаа.* Несрвћзга старац почлње да се грвсе; глас му дрхта. — Зашто је он морао да дође к.ући н да мн јав.1>а? ЗасггаЈе Јвдан трвнутак, наслања ге на (т.-двд ,ж н сго па ге нкшразл»а н енергнчиим гла^хо!, као да дар-сче преоуду кзже; — Мога снна, терсизм, >-бн.та јв Етттбета Келер н денлтнцнјантн у Штвдаонадн. До-тазн на ред саатЈшање г. др. М. Мариушниа, к^1н нз?<? дспшо. Држазш тужилаа г. Шуберт црод.таже да св он пооове твлегра^адкн н да се сасллшају непозвани- сведопи који се сааа палазо у зградз, Ставан ДратгџсстЈћ. има да сводочи по гртгвжи Гворга Еднлгора н Ката Марс?овнћ, оупруга. убајазог бвложн®ч-а Марковнћа, ица има да сводочн протнв Франнпске Гриндбах. Суд је усвојно захтев у погледу Л^ото^евнћа ^ др. Маркл-пгина а одбио у погледу Франпнске Грнндбах, пошто је њен преамет сдаојен. ^НИСМО ЗНАЛИ ГДЕ НАМ ЈЕ ГЛАВА...Ј Послв тога са^тушава се Нннола Старчевић, воји*гкгпврђује да **у >в још 1912. годкне рвчоло да ће овн "та, којн су датп пратоге за срп-51® Црвеза Крст, бзти увадвни у прну књкгу. Држлваи тј *жалац пита па о некпм детаљпма стре.гања попа Дујановића. — Не знам ја. Кад смо ишли на стрељање нисмо значи ни где нам је глава. Ипан, сведок се сећа да је пресуда прво чнтана на немачком, а затим. па тражење Еладнмнра Марковића, н иа српском језику. Сећа се н то да је пресуду нзрекао војни суд. Сведок Сима Рели* нзјављуЈе како га је по повратку пз пнтернацпје Книсел са чуђењем питао како то да Ннката Старчевић ннје убијен. Сас.г\-шаг.а се, најзад, Ствван Дра гојеви^ којп нма да докаже кривицу Георга Едингера. Одмах по мобилизапијн, пред Драгојевићеву бнртију дошао \е један ау томобнл. у коме су биле 4 особе. Не ппзнатн су прво ушли у ЛнртиЈу, па онда прешлн код Едннгера. Кад су се вратпли, почели су копати подрум. Сведок веруЈе да је то урађено по достави Едипгеровој тпм пре што је н Марија Едипгер то рекла ..Ђубш1Н Боа-пћ жени сведока Влади мнра Божпћа. После тога саслл-шаво је још неко лнко сведока. па је претрес црекн* нл-т. Претрс-' се наставл.а сутра у 8 сатн прс подне. (Врвмв)

Јуче су допутовалн у Нови Сад чланови српско* румукске делегадије за поделу црквених имања

крива п да јо Рад рекао, када му се она оие крптнчне вечерп обратпла па немачком. да се впше не сме говорптп на немачком језнку. јер ће сви Немцп бнти побнјенн. И она је то, кад је сутрадаз натерана, пред комнспјом понвпла, јер су јој бнли запретнлн да ће бнтн стрељана, ако но каже. Затим се сасл>тпава Петар Нвнснмахер. И оп скпда са себе сву кривнцу, што, уосталом, раде н свн другн оптужеин. На суочењу са Елизабетом Келер, он не прнзнаје да је терао да иде да сведочи против Раца. Љегов брат. Јзиоб Ноненмахер понавља, у главном. иств исказе. Првдсеаавајући га ппта: — Па добро; зашто су онда Даннпа Јовановнћ п Мнлан Варнћак пред смрт рекли; «Убише нас Ноненмахерн, зато што су нас срелн, када смо шеталн соквком.* — Ја о томо не знам нншта, одговарз Ноненмахер. Давид Гутвајн каже да је са куће свога суседа Милана Јовано^нћа скннуо белн псшкнр, којн је требао да буде знак предаје, не ради тога да би га депуппирао, пого да но би нмао непрнјатпостн. — Ја још увек добро жнвим с њпма, додаје Гутвајн- Ето, баш пре два дана узео сам од њнх з.Ооо динара иа зајам. Гутеајн н Ноненмахер суочавају ое због пзвесних коптрадпкторностн у исказпма. Алн, Ноненмахер одмах одустаје п каже да ннје снгураз. После се саслушава Георг Евингвр, којн је оптужен да је немачким детективима оптужио мехаиццју

Новз Сад, 22. априлв. — Јутрос у 9 н по часога лопутовалн су у Новз Сад члановн српско-румунске д. легацајв за поделу црквеках нмаља. Поппо је рмл лелегапнје на нтеесво време прег.нвлт радз добнјаал анструк ције ол својвх атала. то ће ова делегациј & аскорнчдтн слободно вроме а учнвиће иеколико аааста. Од стране паше дедегацнје допјловалц су гл. др. Георгпје Лелнћ Епнс-коп Темнша.грскн. лр. Пслнвановнћ представв-лк Мнннстарстра Иностраннх Дела жуЛссав Поповнћ н Јањнћ нанијо ј ^етннпи Минаетарства. Всра « др. Ко-

ста Хаџн новскадскч адвокат. Од стране румунскнх предс.тавнпка делегзцнјв допутовалн су г.г. др. Драгомнр 0 3 лвнусмВредседннп детегапнје, др. Петар Јанску генерална днректор р)-мунског мнншларства вера. г Фнлодор румувскн пллтантл: еа наш"м Двору н Грнгор Јан р.гмунскн народкн посланнк. Нп Ј^елезн:п*кој стакнпн у нме грлда поздракио у- лелегате гралоначелннк г. др. Бралнслав Борота. Затнм су се панов* делегзцнје одвеатн у зграду Матице Српсме где су нх почдравнлн прота г. Мнхајло Вс.тЈћ. потнредседннк Матилх* Српске н г. др. Н&менко СК ботнћ Онблаотекар. Делегацнја је прегледата бнбчнотеку Матицв Српске па је одатле отншла V Саборну Пркзу. Одавлв у српску гзнназнЈу где је чланове лелегацнје дочекао г. Мнрко Еалубраћ са професорнма гнмназнје. Г. БалубЈнћ одржао је леп поздравнн говор у коме јо нарочнтп поздравно предссдглка румунске делегацнје г. др. Драгомнра Снлзнјусд. којн ј" бпо ђаг. Српске ГншЈЛдкјв у Новом Саду, где је матурнрао 1905 године. На почлрав је одговорио врло длргнвнл речвма г. Онлвнјус пстнчућн своју радост што се опет нелазн међу браћом Орбнма н ттрп н<~гим прнлнкама где је провео стоје лепе ђачке годнне. Пошто су чланоан лечегапије пр«»гледалн пр<хгторнје з бнблнот^ку Гнмназгје, пооетнлн су Елископск.а Двор где пх је са своштенством прнмно Епн<жоп Бачкн г. Ирннеј. Ту су нм показано просторнје Двора па ј* у подне Епнскоп Ирннеј прпредно члаповпш* делегапије закуску. Ваш допнсннк пмао је прнлнко да разговара са председником румунске д^легацнје г. Снлвнјусом н на шгтаае

— Могу вам рећн. да сам необнтио весео н задовот>ав пгго сам после толтгко годпна амао прилнкз ла дођем у ослобођенн Новн Сад. у српску Атнну. Тт сач ја провео две голнне н уверавам вас да су мн те две годние најлсоше у жнЂогу. Сада када сам поново дошао овамо поново се осећам Орбнном као ппо је то бзло 1004 н годице г*а врсмт- Аустрије. Осећам се задово.-ван. јер сам нмао прилике да се састанем са неколика иојнх бнвшнх професорз атн на жачост већнна њнх су већ МРГВ2. Идуће глднне доћн ћу поново у Новн Сад да прнсуствујем прослзвн 33годншњнце матураната из 1Р05 годнне н тада се надам да ћу остатн у вашој средзнн мало дуже времена. Чланозн делегаднје пгпутова .чи по подне у Сремске Карловаб гле ки је у Патрајаршијн прнрећен свечан ручак. По подне гостн су учннзли нзлет у околне манастнре, па су се увечв вратилн у Новн Сад. а одатле продуаплж за Бсоград. (Времв)

к ћи рускога цара ? Лажна Анастасија Пишу П)ер Жилиар, бивош наставник царевића, и К о нстанти!! Савић, бив. председник петроградског Суда

Бсмесница у сан аторијуму М : ->нзне XV јтврдпте истент . Сада је та Она мн је прнчала, Ја је при- да жена у једлој доброј поро. ликом убпотва царске породнц.-,! знцн, алн барон то не сме да рањсна у руку. н иад увеи, га ј зна, -Ја ћу вам већ рећи где јв је затим пала на пох и онда се I она. он ^вестила. -Један обнчан се- 1 Млада жена не желн да се м•Ђак, аЕалн Чајковски, однео ју| же да је она велила кнегиња, је п оакрио. Н>егова мајка н сс- < Ј1и г-ђа Чајковски, јер кад су стра ст је лечилп. Али се ,"ри- сни који је траже. пронашли метило да јелад леш недостаје, н п<тчелн су да трагају за војнгпсом; породила у којој је би.та Анастаонја. осетпла се у о пасности, н побсгла је у Букурешт. Каг.о је ова млада жена била сама на с-вегу, н пако је име Романов могло да јој ткоди- Аластасија — којој је онд -1 бнло 17 годииа — удала се за тог војни!:а. чија је породниа некада припадала по.ђском племсгву. Анасгасија је добила сниа којп се зове Алексије. Оан су живелн у Букурсшту неко време, чини' мн се око две годнне. па су онда открпли оироввште породнце: Алзстаспји т : муж је рањен једаим метком којц му је прошао кроз грудп; догнелп су га кућп тепгко раљеног, и после дса лана он је умро. услед ГЈ-Оип;а крви. Као још једина жива Анаста

н>ено скглЈвиште у Букурешту, ола је опет побегла. Покушала је да завара траг, одлазећи прко у Парпз, где познаје барона Таутбе. Из Париза дошла је у Берлпл. Тек што је провела оспм дана, а већ су је познали. Једло вече, у аутомобилу, уопавали су је, прес-вуклп јој одело, и бадили су је у једво ј'.зеро у Тнргтртену. Када су јв одатле пзвадплп, помпслили су да се ради о покЈ -шају самоубпства; однели су је у болнпцу »•Јелпсавета». Како је у Варшави непсонага под тЈвзом Чзјксвски, одатле су је преместили V дгшевну болницу у Даадорфу. Немогуће је поБеровати, да ;е ова жена, која је побвгла на Букуреппа уз тако велпке тешкоће, само да бн спасла жпвот, покушала да се убије овде, у Бертину. Оамо луд може то да

сијцна рођаи, са магерпне стра- верује. Ова дама чврсто желн пе. као парнчина с«стрв. вп да жнки. ако пи због чега друте разуметн и опростнти што је гог, а оно због трогодпшљег Анасгасија, напуштепа од свнх,! сипа. зак .ЂЈ -тила брак недостојан ње- 1 ,Ј а вјо дакле молим да се озне крки. Највећа брига весрећ-, бил>но позабавите овом стварју, нгде је то, како ве породтоа ц Ја проверпте да ли је све ово примнтн ту ствар, нарочито н>е-:та шо (Тадашље стање не можа на бабз. Ова, у осгалом, изгле- д а се продужи, јер је прошло дз да је н>ена непрпјате.т>ица. и ј већ више од шест месеци, а нида жетн да искористн царево убнство да би владала сама. Због тога Анасгаспја неће да тражн повраћај својпх права велике кнегтће. Треба бити вјјло обазрпв. Моллм вас да дођете да внднте ту дамј '. -Ја сам је фототра-фисала пролле неде.%е; ове фотографпје не могу бити од велнке корнсти. пошто је ова млада жена са.га јако болесна. Младу жену су преаелн из болнипе у Далдорфу код неког баров! ^лајста, који се у ову спвар умешао пз матегија.тнпч побЈ -да, в који хоће да бЈ -де њен једпнл саветник. Због гога је ова дама осдавпла ту породицу на превару, да би мирно размпслнла шта треба Да чкни. Када је Ваша Висосг бнла летос у посети у Потсдаму, барон вије дозео.тпо да млада жена

Г. Лвтица прегледа рад новосадске Финансијске Дирекције Новн Сал. 22. апрнла. — Свнећ је на Суботпце допутовао у Повз Сад помоНнак М;гпнс1Т>а ФннанснЈа г. др. Дутпан Летнпа. Г. Летнца је јутрос рано отнлпао у Фннансгнјску Лнрекцнју. где јв са днректором г. Тодором Бугарскнм о.лржао лужу конферепцнПосле те конфере.вцвЈв г. Летнца заједно са директорпм г. бугаргкнм пт.етледао је послове у Фнианспјској Л!нрекцнјн н ФнпаппнЈссој Управн где је све напгао у потпупом реду. После подне у 2 часа отп>товао је у Сремске Карловце где ће нзвршнти детал»аи проглед тамошљнх Финапснјскнт Управа. Вечерас г. Летнца у пиљу писпекппје п>тује у Велнкн Бечкерек. (Времв)

ТРАЖИТЕ ПИТИГРИЛИЈЕВЕ КЊИГЕ: Повреда стила (ново!) дпн. 10; Прпча само за одра але Д1Ш. б; Брак п елегалција дпн. 6; аа унутрашњоот наллакакав уд ути^ак добно у Повом Саду Ј^ у ј е се поштарнна Има послв толнко годнда, г. ОнлвпЈус )* ' Ј у рекао; кшижаоа *ВРЕМЕ^

ко се није интересовао за ову; госпођу. Радн се о животу једног несрећног створења! Са највећпм поштовањр.м Марија.Клара Појтхерт*. * Тако је, по тврћеву г-ђе Појтхерт, «прпнпезас бпла п у ПаризЈ'. Зашто у Паризу? Али, врло просто. због тога што је тако пнсао «Берлпнски Илјстрованп Лнст«, који је п пехогпце дао повода целој овој пусго.товинн. Доцннје је г-па Појтхерт потврдпла меии .тнчно да је «прпнцезин» син остао у једном склоништу у Галцу. и да је, ради обезбеђења аегове егзнстенцнје, ова положила огромл.у своту новаца. Међутим г-па Појтхерт јв рвзговара с& вама. Ја вас пре- 1 додавала да се распитнва.та о кллљем да дођеге да је једном ј гој стварн, н да је добила негавиднт\ гм једилв можете да по-1 тиван одговор.

К О Л А Р А Ц Данас В1ЛИКИ сов/етсквг филм, први филм код нас који одбацује љубавие избледеле шаблонске сентименталности и износи нешто ново, оригинално, износи живот, доживљаје, патње и радости читавог села, те на тај начин просто фрапира гледаоца, навиклог ва лаке амернчке фнлмове: Е Л И С О девојка са КАВКАЗА Филм прати, поред нашег првокласног оркестра и хор оркестар балалајки од 20 чланова и соло певање г. АМОСОВА.