Vreme, 23. 04. 1929., S. 5

Уторл*. 23. апрпл 19Ц:

Страва 5

Суђење убици иовииара Владе Ристовића у Загребу

Загреб, 22. апрпда. - Јутрос је пред Судбеннм (Јтатом почео нре трес Јоснпу Шунићу којн је ноћ .у између 4 н 5 авг>'ота прошле годнне убно уредннка Јединства покојног Владу Рнстовнћа. Оам претрос н аочо по свика околностнма врло нвтеросантан инје нмао оно опољно оболежје које к&р&ктерише политнчке пт»о деое. Пгред аградом Оудбеног Сто ла вндела се је додрше по зсој 1 груоа патпцајаца са пужкама на рамену, а на улазу у Судбепп Сто вршона је строга контрола вад овнма којп су улазн.тн. взлнвнлн. а^в ннје бнло оне уобнчаје ве трке пу ^лнке, јагме за ула >нп пама п т. д. До ј\тгрос у 9 оатн, кад је почео претрес, нздао је ис тражнп судија г. др. ЈБудевит Пупжаш који је водио техннчке лрипреме овога процеса свега 45 улазшгаа које су добилн већилом адвокатн, новннарн п судскн функцпонерп. У једној малој ообнцн крај велике дворане извр-

Убица Јосип Шунић шен је лнчнн претрес свих оооба које су улазнле у судску двора иу. Претрес је наравно бно негаогиван. Сама судска дворана бнла је полупразна. На галерију ни је уошпте пуштена публика да би се опречили инциденти. а у мосту ограђеном за публику једва је било двадесетак људи. Остали лрисутнн билл су функцнонерн суда. адвокагги и новниари. СУД У 9 сати улази у дворану судскн сенат: прво предслдник Судбвног Ого,та г. Иван Бачац, а за њим чланови суднје г. г. Јанко Гогага, др. Славољуб Муха, др. Ђуро Коснјеф и др. Душан Ђерма новнћ. Записнлк води г. др. Базала. Оптужбу заступа заменигк државног тужвоца г. Марво Ру жић док на клупи браниоца седе тројпца адвокапа г. г. др. Миле Будак познатн првак бивше хрђатаке странке пр&ва и бивши народни гвосланицн ХОС др. Иван Пернар н др. Секу.ла Дрљевнћ. ОПТУЖЕНИ У дворанн пре самога почетка претроса појављује се и једна да ма У дубокој црнннн. То је удовн да покојног Рпстовнћа г-ђа Загор ва. По налогу председника одмах доводе у дворану Јосипа Шуннћа. У пра/гњн двојнце стражар! улази у дворану младнћ средњега раста. црномањаст, добро раз внјен, у затворено-плавом одел> са тзрлом крагном и црно-.' краватом. У рупнцн од кал\*та задену та му је тробојка н једна лла&ета са слпком покојног Стјепанз Радића. Он иде чврстнм корацима и на први поглед се вндн да је врло сабран и бистар младнћ. Дубоко се поклонло кад је ступпо пред Суд н војнлчкп одговорпо на питање председнпка да ли је он Јоснп Шунић: »Јесге<! СВЕДОЦИ Затнм су позванн у дворану и сведоци. Позвано је свега око 20 сввдока већпном бнвших чланова блвшпх омладпнских органг.'зација ХОС н нвколнко патлпајапа. Међутнм већина сведока грађана није дошла на претрес попгго со налазе у загвору делом код суда. а делом код полиције V вези са атентаггом на покојног Шлогла. РОДИТЕЉИ УБИЦЕ Передседник се затим обраћа Шуннћу. уобичајеипм пнтаљнма, иа која ШуннК одговара да је стар 24 годнне, рођен у Врпољу у орезу ђабовсбом. ~ Име ваших роднте .Ђа? — Отап је Тома, а мајка Ана, обо је су жпвн. Публика гледа по дворани и прнмећује у дну дворане, на једној клу пи, скромно обучене јазног старпа оа женом у живописној ношљи сла вонских сељака. То су родите.г«! убипе. На да.т»а питаља ШуниК одговара да је рнмокатолнчке вере. неожељен, браваргки помоћник. Последње ста.1 во борапнште пре хапшеља бнло му )р у Јасеповну где ;з као дневничап државних агелезннда вршио оправк«

мостова на прузи Снсак—Брод. До сада није бпо кажљен нн кажљаван. Војску ннје служно. Ппсмеи је. ОПТУЖБА Затнм суднје г. г. Муха и ЂермановиН чнтају панзменпе опшнрлу оптужбу воја детално описује дело. Државно тужиоштво тужи Јосипа ШуниНа за дело потајног уморства како се по хрватском Кривимном Закону зове дело убиства са предумиш л>ајем. У оптужби се наводи како је ШуниК у ноћи између 4 и 5 августа прошле године дочекао на Јелачикевом Тргу покојног Владу РистовиКа и из непосредне близине испалио на њега седам метакаод којих је веНина, по мишљењу лекара и комисије која је обаеила обдукцију леша, била смртоносна. Затим се чита образложење оптуж бе коме је главна сврха да докаже да ту не постоји дело убиства без предумншљаја него да је Шунић веН прилично дуго времена пре атентата говорио својим познаницима да тре ба обрачунати са РистовиНем због његовог писања у ЈЕДИНСТВУ у ко ме је позивао на убиство вођа тадашње опозиције. Осим тога Шунић је оптужен још и за дело тешке телесне повреде иоје је починио тиме што је истом приликом једним револ верским метком погодио полицијског агента Плантазара који је пре атентата пратио РистовиНа из болнице у полицију, и за јсдно дело лаке телес не озледе које је учинио на Андрији МатишиНу једнс«Ј случајном пролазнику нога је погодио у руку. Констатује се још да се меНу актима налази као корпус деликти и револвер система Браунинг иалибра 9 милиметара војна својина, и један мчли револвер на.бубањ који је приликом претреса у ШуниНевом стану нађен. ^ДА ЛИ ЈЕШУНИЋ УРАЧУНЉИВ« За цело време читаља оптухбе Шунић мнрно седн на својој столицн и са велнким ннтересоваљем слу ша разлагаље оптужбе. Затнм, по пгго јечфедседннк констатовао да су приговорв одбране протнв оптужбе одбијени од Банског Стола, председннк хоће да приступн мсриторнои претресу, а.тн тада устаје један од браннлаца оптуженог, адвокат г. др. Мнле Будак, којн етавља предлог да се на претрес позову н два судск* вепггака пснхнјатра да они даду миш .геље о томе да лн је Шуннћ у моменту нзвршеља атентата бно у ура чунљнвом стаљу. Г. др. Будак кажс

Сулбени Сто у Затребу

да је овај претрес врло повол»ан моменат ва нспнтиваље урачунлнвостн оптуженог пошто се сада када бранн свој жнвот налазн вероватно у ис том душевном расположсљу као н онда када је дело учинио пошто је тада наступио у одбранн жнвота наЈ милијег му човека Стјепана Радића Шунића је додуше прегледао трећи дан после хапшеља на суду судски вештак г. др. Рнзнер који је конста товао да је вормалан, међутим г. др. Будак тврдн да се оваквим површннм лрегледом трн дана после дела не може да установн урачунљнвост, н вбог тога тражи да се оптуженн за пело време трајаља претреса проматра. Попгго се државнн тужилац г. др. Ружић протнви овоме предлогу, пред седпик прекида претрес и повлачи се са члановнма Суда на већаље. За време прекида претреса, Шунић са велнкнм интересоваљем нешто бележн у свој нотес, а затим се зндл.нво добро расположен, упушта у раз говор са стражарима којн га чувају. Мало затим ет моли за чашу водс коју му онн доносе. У 10 и четврт председннк понова отвара претрес н саопштава да је предлог одбране за сада одбпјен јер у предлогу нису нзнесенн ннкакаи објоктивнн моменти којн ба оправда ли познваље вештака, али, нзјављује г. Бачап, суд Ђе нз властнте ннн цијативе, ако се то у току претреса покаже потребннм, позвати вештаке. Затнм се прелазн на мериторни претрес. „По закону сам крив ..

Председнж ппта Шуннћа: — Јесте ли разумели оптужбу? Осећате лн се крнвнм? — По закону сам нриз. Ја не тајим да сам га убио, али убиство није онакво за какво ме оптужују, није потајно убиство, јер сам га убио у великом узрујању. Затим на познв председннка Шунић кратко описује догађај крнтичнога дана. Он каже: — 4 августа прошле годнне бнз сам у Загребу. Увече смо бнли са прн јатељнма у ресторацији Коло на Ма

Г. ј-р Иван Пернар бранилац оптуженог Шунића жураниЦевом Тргу и ту смо билн до поноћн. Седелн смо у левом дољем куту велпке баште, када је наједном у протнвном крају настала нека галама. Чуло се како су се људн разбежалн, рекавшн да је ту опај позна тн провокатор Рнстовнћ којп је у Београдском Јединству познвао на убиство Радића н Прнбићевића. Ја сам одмах помислно како може тај човек да дође у Загреб. Ја сам потрчао одмах столу где је настала галама н где се већ сакупио велики број гостију. Један од гостпју позивао га је да оставн ресторацију. Ме ђутим он се опнрао н на то га је један омладинац који је бно у блнзанп н кога онда још нисам познавао ударио шаком по главн. Процурила му је крв на челу и затим је ипак побегао из ресторацнје. Ја га нпсам следио н ако сам видео да га једна група младпћа следп у правцу Народног Казалншта. нрго сал! са прнјатељем Иваном Бркићем и још ноколнпнном омладннапа иошао аутомобнлом До Радићеве внле у Хериеговачкој улнцв да обавестимо стражу која је тамо чувала Раднћа да са Влада РнстовиК налали у Загребу и да буде на опрези. Вратипши се из Херпеговачке улипе возио сам се са Бокићем н пријатељима до Нароа-

ног Казалнпгга, а затпм ссм се одвојно од љнх н пошао у Гранд Хотел да обавестим п стражу Јгоја је чувала Светозара Прибићевића дл претн погнбељ од Рнстовића. Када сам се враћао пз Гранд Хотела одлучио сам да пођем кући. Становаз сам у Трљу. Ја сам обнчно првко Пе триљске улице где се налазн полппнја ишао кућн. Путем међутим на једном впдео сам на Јелачнђевом "Тргу Рнстовнћа како у друштву још једног чозека кога ннсам познавао иде Јелачнћевам Тргом. Ја сам се згражао чудећи се како је полнција могла да дозволн да се озако опасап човек слободно креће. Знао сам да је он уклети непрпјатељ Хрвата н ја сам себи у оном моменту предочно све пгга је он писао против Радићч н Прнбнћевића и да је познвао да се онп убнју. Бе знам ни сам како се ствар деснла, алн ја сам га усмртио. Онога момента као да ми је пала ма гла пред очн, не сећам се впше како је бало. КАНО ЈЕ ШУНИЋ РАНИЈЕ ЖИВЕО Нредседннк, попгго је Шуннћ завр пшо излагаље пспптује га детаљнаје. Показује му револзер. — Је ли то тај револвер којнм је убијен Ристовпћ? — Јесте, то је тај. — Затим га председннк пнта за преджнвот: — Какве сте школе свршплп7 — Овршио сам четнри разреда ос нозне школе у родном месту у Врпољу. Онда сам дош&о у суседао свло једнам рођаку ксри нцје «мао мушке доце. Та^во сам раоио иу^ши по сао и ч>'ва*> сгаку аве до годино 1918. слаа оу мо далн у занаг па сам шзутаО браларсеи занат 11)21. године. Оида сам добп® ва^могатеље у ВЈтсоварЈ' лде сам био четарн м«зооца, овдд у Среакзкој Мигоравтга дво годнне и онда апет у Вуповару, па у Вннкозшша 2 гсаанв, јеано вр«?мо у Загребудо 1927. тднне. Ооза сам добио намеиптеље кш државннх железннца и јодно врсоЈе сам радио на сгганицн Загреб—Сава, а затим па«м у апрату прошлв гаднне упућеи на оправку мостоеа на прузи нзмођу Јасоновца н Брода. ЧешКе сам долазао у Залреб недоллм јер сам нмао бсоплатну карту за аве возове. — Шта сте обично тнтали? —1 Чнгојо сад| наорађе лола «з хрватоке 1 *~горцје, а затим н брош^ре хрв»гске свлатее странке. — Јесте ли бнла прнсталнпа ХСС? — Бао сам приспттта алн неоргаЈГИЗован члан. — А јесте лн можда бнлн у нлај ом.таЈнн^аЈ органтоапрнји? — Јвсте. 1928. галин* бж> свм Ханаетжд, а аалт«м 1905. ч.тн омладнне ХСС.

друговнма нз омлашпкж-з органнзагеије. — Јесгге. Кад сад! до.тазио у Загреб често сам се саста>ао у Сељачком Дому. — 0 чеолу сте онда разгаварали? — Па, дебалтфади ово о овачеагу. — А јесте лн роварнли о РисгониКе®о(м Јединству? — Јослво и о томе каа кааа гаворвлн. Ннсад! могао задпслнти како се може доеволнти да нзлаата лнсг војн отеорено аазнаа на убнотво. — А јесггв лл моада у круту другова говорнлн о таме да се на то пнсање мора реагнратн? — Ннсам. — Од куоа вам револвер на бубав. којн је лађон у вашем агану у ЈасеновцЈ- прнлнком претрвоа. — Нашао сам га пре две годнне у фабрнин плеха где сам бао намештев. Бао је бачен, а ја оам га попрааш>. — А оа куш вам другн Бра^унннг којнм сте нонршнш дело. — Кушго сам га од неког Амернканпа маја месеца нрошлс гошше. Радно сам на прузн ката је прнст>тшо несн неоозната човее н помн роволвер. Ја сам га куттао вааедно са 9 меггака. Два метка исаалао сам још оада када оам га кунио да га вспробам, а седздс меггаса остало је у љему с»е до убиствх — А јесте лн >-век носнли резолвер код себе? , — Не увек. алн чвсто, нарачито кза сасл бво на раау н каа сам иорао да пралазнм кроз дгуму. — Ва сге бнлн у Беаграау неволнко п>*та? — Јесам. — Балн сте и ва утвшша- Грађан скн—Б.СК. — Јесам. — А јеоте лн онда нмали ревелвер вод себв. — Не сећам се. — Шта сге раоадн онога дана у Затребу кааа со. ноерећа деотиа? — Бно садс псц лекара да-ме прегледа. Имао сам неке чнреве на вожа... Заггнм га прадседнш: поново пнта касзву јв лнгерат>-р\- најраацје читао. — Најзнше сом чнтао нхггориј^" Хр еата сц Хорвата а Сдпггакласав>'.

— Јесте ли с е чосто еаста^алн са' — Па Рнстовнћ,

Г. л-р СекуЈа ЈрљевиН брани• ј ац оптуженог Шунића — А којо аосвше? . г — Н-ијрваице Опортсжи Лист. — А иаитпке нанине7— Уеек оне којо су застуниае нааг>* сгзар, по т^ншпе Опзор и Јутарњи Лнст, а Народни Вао увек. — Јосте лн оознавали Внстовпћа? — Ннкад га нпсам познавао. — А знате лн шта је бно. — Знам да је био џовијМр н уредннк Јединства који је познвао да се убију Радпћ и Прнбнћевић. — А јесте лн када чнталн то Јединство? — Јесам. — А када? — Онда када су наше новнпе уповоравале ва ппсаље љегово. Онда сам га ггронашао на загребачкој ста нипп те сам га неколпко пута куповао. — Колнко пута? — Внше пута. — А је лн вас што револтнрало у пнгаљу тога листа? — Овакога Хрвата Је морало да ре волтпра. — Кога сте чииили одговорннм за овмево пнсаље? — Овацако одговорног уредннка. — А ко је то био?

— А је лн он потпнсивао чланке под својим нменом. — Јесте. — А јесте лн се бавнлн мишљу да треба ношто предузетн против љега? — Ја сам се зграждо да нма државних тужилапа који могу дозволн ти да овакви лнстови нзлазе, а наши се листови за најмаљу снтннпу плене. »БИО САМ ВЕСЕО АЛИ ПИЈАН НИСАМ БИО« — Затнм председник прелазн у своме испитнваљу опет на догађаје у ресторацнјн Коло: — Да ли сте оно вече пнли алкохола? — Јесам. Вечерао сам у Сељачкои Дому и тамо сам поппо и неколикЈ чаша пива. Био сам добре воље и ве роватно сам за то одлучно да пођем у Ноло. У 9 сатн сам дошао у Ноло и до поноћи сам пио пнво. Испно сам неколико чаша, тачно се не сећам колико, алн весео сам био, али пијан ннсам. — А када је настала гунгула јесте ли знали да се Рнстовић налазн тамо. — Ннсам. — А зашто сте онда отишли томз столу? — Из знатижеље. Знате како љу дн појуре када чују да се непгго десило. — А јесте лн га н тамо дирали? — Ја сам само протестовао и тражио да оставн локал. Он се оџирао. — Је лн га неко тукао? — Впдео сам да је крвав. — А пгга сте раднлн када је он не стао. — Ја сам потражио пријатеље па смо се са омладинцнма Бркићем и Кремзиром одвезлн аутомобилом до Радићеве внле. Бркнћ и Кремзнр пошли су до стражара да нх упозоре на присуство Рнстовнћево, а ја сам на љнх чекао у аутомобилу. Онда смо се вратнли, а ја сам се с љи ма пред Колом растао и пошао пре ма Гранд Хотелу да упозорнм Прнбнћевића. * ШУНИЋ ПОРИЧЕ ИСКАЗ КОД ПОЛИЦИЈЕ Затпм председннк чнта исказ Шу пнћа пред полицнјом где је рекао да је два пута сусрео Ристовнћа, први пут када су га нз полнцнје воднлн у болнппу да/му исперу рану, и тада је помнслио, рекао је на саслушаљу у полнцнјн. да бн га требало намлатити: онда другн пут када се вратпо нз »Гранд Хотела« где је упозорно стражу г. Прнбићевнћа да је по другп пут срео Рнстовића. Хтео је да га нзмлатп, али пошто је видео да га пратн један агент мнслио је да му то.Неће успетн н зато га је убно. Шуннћ порнче да јо то рекао прсд полнцпјом н каже да га је полицвја

обрачунати са Рнстовнћем. И оваЈ испаз Шуннћ сада порнче рекавшж да га је дао пред полицијом јер је бпо тучев. Председннк затим чпта изјаву суд ског вештака лекара др. Ризиера во ји је прегледао Шунића пред истражннм судијом пошто се тужио да су га на полицнји тукли. Г. Ризнер је констатовао у запнснику да се на леђима виде две дугачке модрвпе које потичу од ударања не каквнм тупнм предметом, вероватнс полнцијскпм гуменим штапом. Председник предочује Шунићу да нијс вероватна љегова одбрана да је Рнстовнћа убно у моменту огорчеља, нз бојазнн да бн могао нашкоди тн председницнма С. Д. К., пошто је Рнстовпћ у моменту када јс на љега почнљен атентат ншао правцем којнм се унраво удаллвао 1гз -^онога краја варошн где су станов^ли Радић и Прибићевић. Шунић међутнм остаје код свога исказа да је дело нзвршно у момснталном узбуђељу. ИСКАЗИ ПОЛИЦАЈАЦА Затнм преассанак чнга нсклзе по.тнцајана којн оу затек.ш Шуннћа на делу. Шуннћ Је на нме адмах нослв нзвршеног атентата побогао у дворнштв зграде Грааског Подр>"ма на Јелачаћеаом Тргу, тад«о у кан.ђн бачно ре®а:-Бер, а он сам је аоббгоо на првн опрат где је залечеа оа полшд\>аца. Према асказу патнц^ца Ивана Рлстовш који Јв први ст:сао до Шунића, он Јв пнтао Шунића за пгто је то учннао. Шуш^ћ му јв адговорпо да је то учинно у ватжпј узрујаносш. Чо5м су му присгупали по .тнцаЈцн он нм јв рекао; Убао сам Србнна за хрватска права. Нећу се бранагн. Првзнајем свв. Воднте ме у полшхнју. На данашљем преггресу Шузић свв то порнче н каже да сб уопптте не сећа ннчвга са онога иамента када је прзстЈпгзо Расгавнћу да цупв до момента кааа се нашао пред полшхијом. Међутнм наводн. на пнтаље прадсеаншз, да јв у патшдаја морво вотпасатн запасннк саслушаље пошто >е бао тучен. Загпнм му преаседннк покавЈгје асказ патаанјског чннонншса г. Васиљевнћа појн га је првн саслушаа Ш\тшп је и ње>гу рекао да је пад утнцајем Рпсговаћезнх чланака у Јединству бао адлучао да убнје Рпстовића. Преаседннк му ззггам чнта исказ сввдока Михајла Миленковнћа рздзжа нз-Јасеновца шме је Шуиаћ прнлш^ом превоза мртвнх тела покојноог Паа."и Раонћа п Басарнчека рекло да бн требало вратлпт мнло за драЕО. Шунић међутнм осг* сод свога'станошгпгга да се мтвса< о убкству роднла јг љаму у последљем тренутку када је прамогао Р» стовпћа на -Јелачаћсвом Тргу. У једаам нсказу првд по.шццјом прпсплнла да то искаже. На полнцн- рекао је пгга внше Шуннћ да је па

ји су му везаан руке и ноге н туклн га. Он би онда све прнзпао што бн захтевалн од љега, само да се решн, он је потпнсао запнсннк. Председнпк му затнм показује нсказ пред полпцпјом у коме је рекао да је већ у аутомобнлу када су се вознлн Раднћевој внлн показпвао Бркићу револвер н рскао да треба

зио прплшсом извршеља атентата да не погодн кој"у аевину особу и да врло жала што је аовреоао невнцог детектнва Плантазара. С-ве аве тврдљв у залнсннцнма преа палшшјом Ш>-наћ сада порит и взговарз св да је то учшгао пост прнтпском. (Настава!; на шестој сгралп)

Излет Јавравске Страмсе у Грчау Према објввље _ЈН програму полазаг. пз Београда 1. лаја у 23.40 брзим возом. Боравак у Сол}'ну јелан дан. у Апшн трн дала н по. Повратак у Београд 9. маја у 17.45. Цене за во;кн>у од Београда до Атпне н натраг јесу: прва класа 1200 дпнара, др)та класа 1000 дннара, трећа 'к.таса СоО дшгара. Плзлетнпцп пз другпх месга ва.н Београда пмају посла га Јааранској Огражн у Београ ду за воокњу кроз Грчку: за прву класу 560 динара, за друо" класу 720 дпнара. за трећу кла су 490 дпнара. Овн пзлепнпцп набавпће сами карту кроз пашу земљу уз 75 од сто попуста уз прпказ пзлетннчке легптпмаднје Јадронеке Отраже пз Београда. За сваког пзлетнпка бте резервпсано место у возу, којп креће пз Београда 1 маја у 23.40. Они нзлетнпци, мјп ;келе да се приређпваткп одбор постара за њихова праноћпшта, нека од мах пошаљу на име капаре по 300 дппара. с тпм, да ће с-е обрапун накаадно извршптн. Сва кп излетнпк нека пошаље пти положи Јадралској Сгражи 82 дппара ради впзнрања колективног пасоша. Ко још нпје постао члал Јаоранске Страже, нека овом приликом положи и једаогодишњи улог од 40 динам. Пријавв и уплате примају се се пајдаље до закључно 24. о. м. у секретарнјагу Јадранске Сгра асе (Огара Окупштпна — Мидоша Великог 14) Телефон 34-78.

Готов је ФИЛМСНИ АЛМАНАХ за 1929, год., лепе са. држине са више слика. Цена динара 15, а за унутрашњост Динара 21. Има КњижЗра ВРЕМЕ.

Г. Брааислав Нушић у Суботици Суботнца, 2?. алрпла. — Севсра* Позорнште, касо смо јавнлн, долази на гостовлњв у Суботнцу. У нед*л >у је бно у Оуботнци г. Крањчавик реднте.т> нозорЕПгга, којп је предузес кораке коа овдашњнх властн д& позогнште почне рад већ 2в о. м.. када ће се одрл:атн прва иредстава: Ана Карењина од Толстоја. Друго веч 2». о. м. даваће се Протенција од Бр. Нушнћа. Како се дознаје г. Банислав Нушић обећао је да ће доћи на ову предстзву пошто сз онз приреЈЈујв прилииом к.егов» четрдесетогод:шк>ице. Новннарокн Клуб у 0>'бо1нан спр*ма ввлнкп дочек за г . Нушнћа јер ћ« 4 го бнтл прва његова лосста СуботнЈГЈ(Врсме) Манифсстације Треззеиости у земљи Поводом овогодншље Прославе Тр^езввиости у четпрн стотаае местп од јуче су почеде да се наводе манпфестоцнје Трезвеностп. У том лепом броју заступд>она су равномерно места нз Србнје, Хрватске н Словепачке, а како варошн н варошппе тако н многа села, јер су тамо учнтел>п трезвешапн основалн органнзацпје трезвеноотн. Проолавн у Алексннцу, где покрет водп проф. г. Слободан Поповнћ, којп ће данас држатн на београдском Народном Уннвврзатету пнтересантно предавање Омлавпна п трезвењачкн покрет, прнсуствовао је г. др. Нлнја М. Јелнћ, суднја в подпредседннк С-авева нз Београда. Органнзацпја трезвеностн у Алексннцу је једна од најбоље органн* зованнх. 11з свнх места у унутрашњостн Скопд>а, СвраЈова, Загреба, Сењског Рудннка, Краг\*јевпа а т. д. стиглн еу нзвештаја о лепом уопеху извођвња Прославе Трезвеаостн. Сав прнход од Прослазе Трезвеностн нћн ће у ворнст Фонда Дома Трезевностн у коме већ нма једна лвпа свота. алп треба још маого па да се прнступн извођоњу замаслн.