Pravda, 24. 12. 1927., S. 7

КР' I I 35П

„ПИДВЛА" 24. ДЕЦЕМБРЛ 1927. ГОЛ.

ГГГШВ* 7

ЗАСДВНП ДСО

1ш I« вшаи нтн №? Сгручии кругови се поиово б1ве аели .<им и важним питањем: локле ће трајати постојећа готовина каменог угл»а на земљи? Мишљења се у појели .10СТ "има размимоилаге, али се у главном ипа» слажу: утаљ излише, нестаје, он неће још л>то трајати. Бреславски г? јлог лр фрех тврли, ла Ке се сав угаљ на чем љиној кугли погп>"но истрошити у рокч' ол 350 голина. Најсла-5ије стоје угље»|3копи V Шлеској. чији угаљ је по.чнат чао прзсклзсан. Неће проКи ни 150 голина и ти ће утљенокопи потпуно усахн'.ти Русија ће моћи експлоатисати угаљ до 2015. голине и тала ће сви извор.) бити исцрпљени. Енглеска стоји у попелу угљз још најооље, јер њена готозша V. гља биће лозољна за 350 годинл. Треоа још нагласити, ла се потрошњз хаменсг угља у свима земљама, сваке голине све више повећава, па није искључено ла ће угља нестати и пре прелвиђеног ^ре, мена. СПИРИТИСТИЧКЕ СЕАНСЕ СА УЛАЗНИЦАМА Пештанска полиција олржала је нелавно рааију, чији је циљ био да открнје рлд рззних прлблематиччик лру штзва и тајних клубова. Том пр.миком пзднцијски органн ушли су у сгач пен сионисаног поштанског инспекгора Јосифа Игнаца. који је свако вече пр^ре ђивао спиритнстнчке сеачсе и од посетилаца узцмао на име улазниие 1 пенге (око 10 динара). Када су полииијсКк агентн ушли у собу, где су се оиржав.ше спирнтистичке сеансе, присутчл су их позвали. да одмах напусте собу, јер ј а сли«а Богоролице почела да п.пчс. Озе сузе имају доцннје да се прегзор- V цзеће. Полиција је ухапсила Игњаца и њггозу жену, јер постоји оправдана сумч.а. ла су они вештим.лреварама многе лаике оштетили. НАРОЛНИ ПОСЛАНИК. КОГА СТАЛНО ПРАТЕ МАЛЕРИ Члан француског парламента [Цзвањ :пада несумњиво међу најмалерозније посланике у Француској. Пре годину да на он је збсг једнст полицнјск ->г пресгупа кажњен са 2.000 франака човчанс казде. Почетком ове године прегазио ]е својим аутомобилом једног сељчка. који је од задсбивених повреда ус-чпро умро. ЗЗог тсга је Шазањ ос-.'ћен на шест месеци затвора и 10.000 франака на име накнаде штете. Тек што је ч»речеча ова пресуда, дсгодио му се и тр-ћи че лики малер. Он је некој дамн обећао да ће је узети за жену и они су већ били наместили свој заједнички сган и у чинили све потребне припреме >а венчање. Међутим, Шавањ се V поспедњем часу пведомислио и променуо счоју одтуку. Он ]е прекинуо сваку вез\" са својом вереницом. саопштивши јој. да му се жизот нежење више допала. Лама је Шавања тужила с\'ду и он је сала по тре ћи пут осуђен. Према пресуди суда. Шавањ се обзезује да дами плаги 10.000 франака због лажнсг обећања .>рака и оомане. АЈНШТАЈН — СЛАБ РАЧУНЏИЈА! Чувени иемачки математичар и физичар професор Ајнштајн — ко.и је постао чузен по својој постављено.ј теорлш о релатиаитету — имао је чедавно мало непријатан случај, када :е возио трамва.јем из свога стана у Бео 1ину за унизергитет. Ашштајн је дао кондукте ру новаи за карту и назначио м</ станицу до ко]е иде. Алн је кочдуктер вргео глазом и рече: — Господине, ово је мало! — Како мало? Лао сам вам колико ]е за карту потребно! — рече зачућено Ајн шта : н. Кондуктер испружм руку и показа но вац: — Ето вилите, дали сте само 15 фенигз, а треба 20! — Пз... ја сам био избројао 20... АтштаЈн увиде да је погреш-п. па ј" плзтио још 5 фенига. Када је коидуктер новац примио, он је опет завртео главом, пз. рече полугласно: — Слзб је рзчунџи(а. овај гооподин... И тахо аутор теорчје релагивитета пр--паде ча испиту — једног трамвајског хспдукгера!

ХОТЕЛ У ВИДУ СФИНКСА Још на прзи поглед може се примети ти ла ово није слиха правог сфинкса из Гнзеха. Али копија је ипак добра и у толико иитересантнија што је ово у ствари један хотел. Овај хотел у виду

ДИКЕНСОВА ПРВА ЉУБАВ

Писмо великсг пи*ца улуђеиа његозој приЈитељици нз илолости

сфинкса налазн се у Енглеској з подигнут је. пре 100 година. ИЗГРАДЊА ТУНЕЛА НА ВУЛКАНСКОМ ТЕРЕНУ Усхоро ће отпочетн грздњз гуне ла, која је по свима околностнма јединствена и која значи замзшан потхват модерне технике. На острзу Јази Зрдо Келет, које је виссжо 1700 метара познато је већ вековима као опа^но вул канско подручје, на коме су се редовно сваке године догађале велике еоуоције вулхаиа. Те ерупције су начиниле многе штете, а стотине људи су прнличом тих ерупција платили животом. Али најве ћз штета долазила је отуда, што је крз терско језеро у брду избаинвзло већ\' количину вреле воде. Језеро је нмало запремину од 260 милијона куб' их мегарз. Још пре неколико година прихваћен је план да се ово јгзеро испразни на та 1 начин, што ће се водз помоћу пид земних канала одвестн до мсра. 1919године почели су радови на остварењ/ овог плзнз. 1923. године морзлл с\' се ови р 1Дови прекинути, због нозе ерупције. Садз м^ђутим радови се приводе крзју и тздз ће се моћи прнступити изгрздњи великог тунела, који ће просгцати брдб и тиме у великој мера олакшати железнички саоораћај нз осгрву. ХАЈКА ЗА БАНДИТИМА КОЈИ СУ ПОХАРАЛИ ДВА МИЛИОНА ФРАНАКА У мароканској вароши Тетуан догодила се недавно дрска по.хара. Читава ]една дружина лопова провалила је у једну јувелирску радњу и однела драгоиености у вредности два милијона франакз. Бандити су скочили у један ауто, који се налазио у близинн радње, али је по. хара одмах примећена и полиција је са два блинднрана аутомобнла приредила потеру за банднтима. Развила се права хајка, бандити су пуцали на полицијске аутомобиле и ускоро су доспели до француске границе. Ту се десио дефект у аутомобнлу, у коме су се налазилн бандити л тадз се развила права битка између полицајаца и разбојника. У тој борби погинула су три полицајцз, з четворица су теже повргђенз. Бандити су се на крају морзли предатн и они су спроведени у полицијски затвср у Тетуану. ЖЕНА КОЈА НЕ МОЖЕ ДА СЕ УДА ЈЕР СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ У близини итали'а»ске взр^ши Орвиетро извукли су испод рушевнна аутомобнла једну дзму, којој се нншта дру го ни]е десило сем тога, шго је г.огпуно заборавила своју прошлост. По броју аутомобила мсгло се утврдити. да је дама Американка. Сва испитивзњз у овом прзвцу су била узалудна. У Филаделфији, одакле је аутомобил потицао. ни]е се могао установити власник, јер су у међувремет' измењени сви бројеви а\'томобила. Лама која је заборавилз свју прошлост остзла је код једне породице У Италији, па се заљубчла V једног арнстократу, али на њвну удају ни •е се могло ни помислити, јер се није знало ко је она, одакле је и да ти није била већ удата? В.тасти у Риму решили су садз овај прсблем: ако се у року од 3 месеца не јави нико и ак ссе не можс ни-шта доанати за то време у пс-гледу дзми::е прош.тости, сиз се може слобод но удзтн за онога, кога воли.

Марија Биднел, ћерха једисг Лондонског банхара, ко]а је као Дсра Спенлу овековгчена у „Давиду Коперфиллу", а као Флсрз Фиичинг у „Ма.тзј Дорит", била је прва љубав Чарлса Дикенса. То је одавно битз познага ствар, ати све до данас није би.та позната кср- ."Понден ци]а кој\' је Дикенс водио са Маријом Биндел. Та писма прочитао је ових данз маЈор Невиљ Уајт на једној .едници Дикенсозог друшгвз. Чарл Дикенс упознао се са Мзријом, када је био 18 годнна стар; онл ]е имала 19. годнна. Између њих рзззило се ингимно, ве.тико пријатељство, које је трзјало читаве четнри године. Дз ли су Дикенс и Мзрнја били верени, чи]е познато, али у доба, када се Длкенсова слава почела шнрнти, докле око 1*33. године, млади пар се разишао и Марија се ускоро удала за неког Винтера. Писма, која је Дихенс писао Мзрији, са чувала је орижљнво њена ћерха, која се још налази у животу. Дикенс није могао своју пр>\ љубав никада забсравити. „Што год фзнтази је. романтике, воље, страсти и чзстољубља има у мени, све је то у вези с тобом и неће ме моћи никадз рктавити од тебе"! писао је Дикенс својој пријатељици у јегном писму. И посае нехолико година, неки наргчнги чнсгинкт гонио га је да старо при.(атељс ,-во обнч ви. Али он је доживео велико рззочарен>е. Одгозори на његова писма стизали су све ређе и били су сге х 1аднији, док коначно нису сасвим изостали. Па чзк и за време њихсзог приог при јатељства ни]е Днкенс имао много радосних и срећних чассва. Ако је он падао у екстазу, она се ггсгсазивата веома капр шиогна, окрутиа и вукла : а је св? дотле за нос, док се он није истински

разљутио. И зато он њој пише у једиом писму: „Нашн последњи састанци о:кудевали су у пуаој мери у искреном л срдзчном пријатељству. Ти састанцн с-у за мене постали прззз мукз, срећа ;е, што сам се ја за време тих састана.^з понашао потпуно исправно, био сам ^скрен и попустљив и ја сам остао онај стари из наших срећних дана". У Једном опроштзјном писму. Дцкенс показује да је решио да прекине са Маријом и да не же.ти зише да ^е мучи охо њеног освајања. Он у точ пвсиу ве.ти: „Ја се више нећу да надам, јео сам и сувише јада и чемера носио у сзоме сри\'. Ја сам од тебе више поднос-!о него што би мс^ао поднети ма који лрути чо век на светл'. И садз се уоуђујем да тн саопштим, да тво.јг капрнсе не чогу више да подносим". Дзадесет и две године остзо је Дикен: верзн датом обећању у ов.^м опро штајном писму и Чарлс и Мзри. ; з за то време нису ништа чули један ч др\томе. Али после 22 године нашао се велики књижевник побуђен. да поново ступи у везу са својом прн]атељицом из младости. У фебруару 1355. гочнне. коргспонденција је обновљена. Днкенс је писао нежним тоном, иза кога се крила гсрха меланхолија. Он је тата писао Мари]и: „23 или 24 годнне минуле су као неки сзн и јз са.м твоје п.смо отзорио са младићским полетом Давила Коперћнлда, када !е био заљ\'б.тен. Не знам да ли си у Дори („Дсвид Коп?рфилд") упознала саму себе и дали си при ликом спуштаља књиге помислила: Ко. лико искрено ме је морзо ова] младић љубити и како се тај човек свгга т ;>г тако живо и верно сећа?! "