Pravda, 24. 12. 1927., S. 8

Т-

ПРХВДЛ" 24. ДЕЦЕМБРЛ 1927. ГОД.

»5РПЛ 350

/№1МРА$5ШС

п/ље ј!1>Р & <П ,

73°4

„Зулумћор" и г. Мии.евнћ

На моју музичку дра.му „Зулумћар" прнказану први пут 23. новбмбрл т. г. у Народном Позорншт}-, Изашле оцене и прнказу у дневннм листовнма и у часописима. Било је и повст.ћних и непово.ђних . Како сваки јаван рад подлежи критици, то сам оио свестан, — V толико внше, што не уображавам да су иоја дела савршена, — да ће % и мој рзд бити подзргн\ т критнцн, н да неће_ задово.Ђитн све могуће укусе. Не сећам се да сам кадгод реагирао на критнку свога умегничког рада. То ннсам ни овом пригликом чннио на критике о ..ЗулумИару", јер сам основи за слободу уме^чости и слсбоду кригике. Али на крнтику о ,.3улумћару", коју* је написао г. Милзје Милојевић > ..Српском Књнжевном Гласнику", у свесци од 16. дец. ове године. приморан сам и хоћу да одгозорим. и то не V одорану свога рада од мншљења г. Милојевићевсг већ да бчх ширу јавност сбазестио о несавесној и пристрасној критици г. Милојевића, која је нашла места у тако \тледном ч 1сопису, као што је „Српски Књижевни Г ^асник." Пре свега хоћ\ - да нагласим, да сам критику, која је изашла у „Српском Књижевном Гласнику" још на 1есет дана пред премијер^* „Зулумћара" чуо од г. Милојевићевих прчјатеља, наравно у кратким потезима. Одмах по пр?мијери изашле су сличне критике у днезним ли стовима из пера г. Милојевићезих пријатеља и хченика. И када се зна, да сам се са г. Милојевнћем разншао пре 7—8 годнна, и да од тада н нг говорпмо, онда је снтуацИја сасвим јасна. Од тога вреМенћ о г. МКлојезМу н о Ј љеговим радовима, нити сам у јавности говорио, нити писао; ни добро н;; рђаво. Међутим г. Милојевић је човек сасвим др\тог карактера. Он је једва лочекао тренутак, кад ће ме моћи напасти С тога н опет поназљам и наглашујем, не осврћући се ни мало на његову оцену „Зулумћара" (сматрам да критлка^ треба да буде слободна), хоћу само да покажем средсгва, којима се г. Мтојевић служи при писању крчтике у „Српском Књмжевно-м Гласнику." У „Политици" од 20. новембоа т. г изпшао је мој интервју о „Зул. мћару". који између осталога садржн овај пасу с: —„Зулумћар" је писан мешовитим стилом, оријенталским и нашим. Најзад тај стил се провлачи кроз целокупну на шу народну музику и световну и црквечу. Ми то морамо сачувати и очржати, јер је то основа, на којој је јеично могуће изграђивати нашу уметничку музику. Нплазим_ и у то сам увер а ч, да су Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић и покојни Ст. Мскрањац тачно ударили темеље нашсј музиин; ту лннију треба одр^авати и у том правцу терати даље. Мене ни мало не прчзлаче најчовија-откровења музичка у Европи, и нала зи.м да свачи м\*зичар, "гдносно композитор, треба да пише музику за ону сре 1нну у којој живи и која ће га чајбоље раз>*мети. Ја ћу бити потпуно задозо.Ђан, ако моја м\'зика у „З^лумћару" бу де добро г'ри"м .Ђен 'а V Бесграду." Г. Милојевић пДи "оцени мога. „Зулум ћара" служи се поглавито мо|»!м пНтер вј\*ом V ..Политици," изврћ\'ћи читзве ставове, реченчце и речи, зато, што м\' је то тачо згодно, за своје теор ле и закључке. Тако на пример г. Мило^вић на води моје речи у „Српско-м Књчжевно.м Гласнику" овако: ... „Осим тога, г. Крстић је рекао, да он сматра да уметник треба да стварз из средине у којој живи за срелину у којој живи. По схватањима г. Кргтића, ако смо га до5ро разумели, и актсу његове рзчи верно записане од нонинара, уметничко дело је само у томе случају од вредности." Ја признајем да су моје речи перно записане од новинара. Молим г. Милојевића да ми докаже, где сам ја гзртио: ... „уметничко дело је само у ТЈме случлју од вредности." О томе нигле није било речи, нити се такав зак .ђ ^чак из моје реченице може извести. Зашто г

Мнлојевић намеће мени да сам *азао оно, што нисам ни мислио? Зато што је то њему тако требало, па макар се пос.тужио и неистином. Као да умегничко пнсање за средину у којој се живи, не може битн и без икакве вредностн, и обрнуто, као да оно не може стеНи вредност опште човечнску. Тек неће нас г. Милојевнћ убеђивати да су Бег »вен, Ва гнер и Бах пишући мислили на ^еоград, Цсриград и Ма.т\' Азију, а Јозеф Шлезингер на Кнну, Јапан и Њујорк. Кад сам у истом пасусу у „П>литицн и .-рекао: „Мене нн мало е привпче најнови.ја откровења музичка у Европи", г, новија откнвања музичка у ЕврЈПи", г. Милојевић је врло добро разумео, која су та от:<ровења (атоналитет, Алоис Хаба, Шенберг, Ахтелик и т. д.) и какав је хаос настао у области музнчке ^метности. С тога у најмању руку није поште но, да ми намеће н^гирање принципа Рихарда Вагнера, који је умро пш пр р:ђења г. Милојевићевог. Мене заиста више интересује и привлачи рззвој срп ске музике, него ли модерне музичке тежње Еврзпе последњих деце.шја. на којима ми не сарзђујемо, већ их из далека посматрзмо, или их подражавамо. При свем том, нисам ни ја оста ) неупознат са принципима и системимл музичким све до краја 19. века, па и са хаосом који је настао у м\*зици у првој четвртини 20. столећа. И спет почављам, те тежње, тај хаос, нису мн привлачни, немају дражи за мене. На стр. 626 истог броја „Срп. Књ. Гла сника," опет ми г. Милојевић набацује једну ненстину у речима: „Ми не делимо мишљење г. Чрстића да је партит\*ра за „Зулумћара* од почетка до краја националног сти 1а на основи ориентализма и Стевана Мокрањца." Мзлим г. Милојевића да \тврди. где сам ја дао такву изјаву о св )јој пар тит\'ри „Зулумћара." Зашто се г. Милојевић служи тим средствима? Међутим баш у том пасусу, у коме му је наведена измишљена реченицз послу жила као полазна тачка за даље операције г. Милојевић се утврдио кл-> непозназалзц ствари, јер не зна, да је Стеван Мокрањац израдио музик\' за п>зорншни „комад с певањем", који се зове ..Ивкова слава", и да је та музика и^вођена V Народном Позоришту, и да постоји ор кестар:ка партитура. Мислим да су наведена факта довољан доказ, да се утзрди савесност и објектнвност критике г. Милојевчћа. Кад он изврће факта, која стоје црно на бело штампана, какав ли он морл изгледати као критнчар тонова, који исчезавзју V атмосфери одмах по своме постанку. Г. Милојевић је и сам, као н ;з не са мо критичар већ и композитор. Његова наПача критика на мога „Зул\*мћара" била би, и пред публиком и пред стр\ч њацима, када би он сам комлоновао „Зулумћара" на свој начин, илч др\ту кзкв\' музичку драму, која 6и бта боља од моје. На крају морам са жаљењем да констатујем и тај факт. да се г. др. Милоје Милојевић, доцент Београдског Университета, при оцени мога музичкт рада послужио неистинама, што ни мзло не доликује ни човеку, коме је жив .тни по зив, да са катедре проповеда ?'ауку и истину, ни високом просветном заводу коме служи. Петар Ј. Крстић компози»ор

НОВЕ КЊИГЕ И ЧАСОПИСИ иЖЕНСКИ ЛИСТ". — „Жошлси Л|кч ,и иза.шао >? као божнћнп н новогоЈшип&н 6г>ој иа 52 <угра1П1це пајноиијнм молс-лнма г>л појих мшзгп у зншо боја. Обитни текгг садц)жаје новеле, хумореоке, цртплс, раане за&вмљпве 'патк^ н р.уб|»;и;е о з^.вогву, опаргу. гишЈасгицн' иозмсгнцп, одгоју дјсие. кућо.нству. кухиљн итд Прнложвв је арак крогпт утора^ка, а у пог-:Лном лптсраГЈНом прилогу тга 1в стт^лта почим« Загорк-ип Ром.ч-п „Влат1» Шз.решћ" Пој лпни прим- рцИ зобпју сг V свнм књнжа.тчма и графводма Притп.хагс цршма упрт1 „Жо^ког Лн и" ЗагреЗ, Самотанска улнца ч црвн опрат.

бесградски жмзст Београд, 23. НароДнз Псзсриште: п>-тач (20) „Вв1е«ПЈе Оње" гнн". Оубота (-20) „Фаш н ње»ла иоелуга". Оперзта: попи< 121) ч Ч^двд Суаана". Оубота (21) -ПгрЈшпха Каћа'. Нгродки Унизсрситет: иетак 0^-5) ир^давап^ Ралзитхуа В^иопиа. 'Гема: ^Стогодиши.нцт М таце Орпоке". (Оала б^. зв>. Субога г. Мнлаи Ка»Ј«.новић. Тема: „Сл^ва у околини Са.]ијс©а" (<за пројокцнјама) (сала бр. 30). Нарадњн конаорваторпум <у велп кај оали) Салз Црвенсг Крста: (Онмпна 21) 9—1'.' и Н—15. палозу^! жоагинх рукотворпна Нл>ог{»тД1:.ког Жоиг>;сог Друштвј. Поп>ско-Југсслсв:нсни Клуб: (Торазнјо бр 14) Изложба глвка г П^гра Тп>».нпћа. Дом Кул уре на Ссњаку: оубота (21) !Сонцора.т Првог Боограа<*ког Пеиачког Д^штва Кгфсна на прпстаг.ишту. |цреко пута псмунског шгека). Ве».ч?ло вечври. н наЈбо.гп пнћа. Нови Бзсград: Сва<кв зав реселе вечерп. комикл . балет. Хотел Париг П >ториипе Врана. Ресторан оегргб: I мб.Мге 1 отјцис Кафана Јадоан - Дооћол. — Сввра одлнчна музик^ пева Цвега п Локииа. •ародиц МуЈвг Мил '№11 Н-лик* I ча М) '> гц . ф * н 4« б*»»Т1'ЧК/ , » 11уЛ.1!«К\ Н-1' Л» 1« И ||Ч«ЧИК'К ол «—12 4Ф.ЧМ1 о чдхН!!«- и ц.кепшг в УНУЦ.ЦМН. ►1В Ч1ЧКИ 1вн Взриете Кзсммз -л н цо Н >с п(>>г|>чм Хотел Српснз Коуна: К-ншнрчт ••а.д »и музик* Касинз „Студио" — Шк »ла Игран.! 'V« ићч 1ерн 1н <* 25 — Т"Л-ф. "ЈЛ-Ч5) Ц-јн-ИЖгОД !в ЧНс - Џаз Г Пчп К|'Ја Русна семо — Лнра: 1ине аав ан (Двл^кн ул II.) тиогозФгии «угеј 'Угвг Вирччинн-не л \1ч» чнв В"ЛИК<"? »ЛИИ** ОгВ"!'**В >з у '2 и »Д 5-!'" м а»:-1*л>"Мв- -12 1Ч"'на аа м %аие д ао »*р1р »нр унут||чп1н» и 118 Пзпас *отел: Нов нарнеткв птии-рми 6И0СК0ПИ ; Нарнило: ,Међл' в\: Еима V Агагка" (Том Мпкс) и „Бор^а •?:; .*латом" (Бук Џс®с). • Кгсина: „ОудЛиша жепок^ра - (А.долф М&вжу). Клериџсс: <15) „Такав је живот" (Мери Врпаи) и „Мек1-икан':кп б.гидпт" (Жак Хочт). Кслосеу.м: „Сабластн на ди->пцу X 'Хари Пил). Луксор: _'Тлкплова побелл" ПСепвар Т & рл). Коларац: Г 15) „ А птоппјд" ( Л нли .Тамта). Кспзз: -Пола.тлитЈ-т^. (Бллп Л<«в) Пгриз: . Ауто бр. 13". (Рцчард Днкс). Бригтол: (21) „Чаробнниа Мнрабелн" Шода Негрн). Слерз: .Вражја гулура" (Фрагаци^ Ма^лоттвлд). Цежуоне апотене: М Жннковића — М 1К*1Т*пте ва уаипв «*л»к"ннћч" — Кн^а Мих>1ил>на улппа '.имиг1'И'8 Ник-»лића — Бин>л^ва V лаи* К'»*ге Лнк»нн1»-нићи — Валкаи'ка ули па Счва М141а'лг»вић — Те1чпи*

ДНЕВНЕ ВЕСТИ Београд, 23. Оллазак г. Ивана Јелачина Пргдселник љубљанске Трговачке Коморе н члан управе Нзродне Банке г. Иван Јелачин" отп>'товао је за Љубљану, пошто је у Београду провео неколико дана. Тои приликом је г. Јелачнн посетио министра саобраћаја генерала г. Милосављевића и министра социјалне полипгке г. др. А. Госара. Долазак г. М. Крека У Београд је допутовао г. Мичо Крек. прздседник љубљаНског окружног уреда за осигур^ше радника. Он је јуче посетио министра социјалне политике г. др. Андреју Госара и том приликом изнео захтеве словеначких радника и послодаваиа у погледу рефсрме радничког осипфања. Поомеие у мин. просвете Како је начелник општег оделењо министарсгеа просвете г. Никола Половина отишао на одсуство, то је за шеговог заменика одргћен последњом одлуком министра просвете г. др. Куманудија — инспекто-р г. Иван Димитријевић. Указ министарства финансија Потписан је указ министарства финан сија, којим се постављају: за. ргвизорз окрууне финансиске управе V Чачку г. Петар Ристић; за шефа сргске сћинансиске управе V Белој Пркчи г. Добрчвоје Димитрчјевић и за шефл сргске фи тансиске управе у Земуну г. Миленко Ж. Ђурић. Распуштање Св. Синода Како је Св. Синод на.већи део питања. тавл>ених на дневчи ргд његсвог зимског заседања. претргсао то ће услед наступајућих божићиих празника бити распуштен. Св. Синод настачља счоја за седања после правсслпвне Нове Године. Селиица УкиЕсрзитетског Всћа Ппд пргдседтиптвом г. др Чеде Мнтровића. сктсрч Унигер^чтета. одриаће се у \-гсрак" седнина УниБ;р'итеттког Већа. На овој седни"и ће се, измећу "сталог, и?,ррџ1ити игбгр пргдстзвмика Уннргр'нтета у комнсији за ргдукцију факултета.

Стипендије за зимски семестар У министарству просвете започео јг рад на изради списка стипендиста за зимски семестар. На овом списку ради шеф одсека за стипендије г. др. Милан К. Д. Г 1авинић. Списак ће бити готов до крзја овог месеца. Селница Управе Занатске Банке Под пргдседништвом г. Милана Стојановића одржаће се сргдином јануара месепа седнипа управе Занатске Банке Кр)љевине С X. С. Овој седници ће прнсуствопати, како чланови банчине управе из Београда, тако н они из унутрашњости земље. Образозање стручних савета На дан 31. јануара истиче мандат чла. нова свих стручних савета прн појединим министар-твима, који су образовани на основу одргдаба чнновничког закона. С тога ће у свима министарствима ">ити сбразовани нови стручни савети 'сш V току овог месена. Ре^орма раз"ичког осигурања У министарсгву социјалне полнтике приступљено (е изменама н допунама ургдбе о осигурању радника. Урезба ће бити измењена у смислу предлога радиичких и пзслодавачких организација На тај начин ће се нзсршити реформа и-.шег радничког осигурања. Позела почоћи снротињи Општински суд је одлучио, аа приликом божићиих празника обдари зећн 'рој снромашних породица новчаним поклонима. Висина своте, која ће се гиротнњи поделнти, утврдиће се на једиој од идућих селнииа суда. Ш^сирање друма Ннш — Врање Министар граћевнна г. др. Илија Шуменковић је поднео пргдлог министар•ком савету, да се за шосирање друма Ниш — Врање одобри кргдит од '269 хиљада динара. Овај кредит је одобрен. Исто тако је одобргн и кре.гит од 132 чиљаде диипрз за дозићивање обласне 10лни1 !е V Тузли. Става Удружења Обућарских Мајстора Удр\'жење обућарских мајсторз прославиће своју славу Саетог Спирндона 25. овог месеца V свипа просторијама ресторзције „Клернџес", Теразије бр. 40. Домаћин славе биће г. Влада С. Илнћ, Сечење колача у једанаест часова пре подне уз суделовање певачког хора Караћорће". У 9 час. у вече Другарско Вече са вечером и игранком за члзнове удружења и њихове пријатеље. Преко целог дана и у вече свираће штрајх оркестар. Предавање v Удружењу Правника У петак. 23 овог месеиа, V сали овдаш њег Окружног Суда одржаКе г. др. Сте ван Ћирковић предавање о „Положају човека у мећУнародном праву". Почетак у 6 часова по подне. Приступ слободан и бесплатан. КонЛергнии.ј? на Университету Улружење Тимочана и Крајинапа при ргђује 25. децемсра тек. год. V 3 часа по подне у сали број 36. Новог Унирерзитета конфергн1'ИЈу са предаваљем: О железгичко! р ези Тимочке Обла<"ти са суседним ОР-.астима — Референт ће бити г. Пера Миленковић. начелник Диргкчије за граћење железниие, инжењер исте Дирекције. Истакнуто питање третираће се са гледишта: соиијалног, екочгмгког, техннчког и финансијског. Читуља Пре неколико дана преминуо је V Бечу, V санаторијуму Душан В\'јовнћ. трговац из Чачка. после кратког и тешког боловања. Покојин Вујовић био је м.тад тргсшац и за кратко вргме свога рлда стекао је леп трговачки углед. Бог да иу лушу прости! Саопштење Летонског консулата у Реогралу Летонски Коисулат у Београду, (Скоп љзнска ул. бр. 3. радно време од 10—12 часова) овим обгављује, да се. према § 2. летонског закона о поданств\\ сва она тица, која жнве у Краљевини С. X. С., а која су раније били руски подаиици и до 1914. године живели на територији данпшње Летонске, а досада нису прсшлн V поданство ниједне друге државе, имају пријавити консулату до 4. августа 1928. рали задобијања летонског поданства. Уз пријаву се морају поднети докази о рзнијем поданству, као и о томе, где су провгли од 1914. године. По истеку овог рока неће се прнмати ничг"ча оппија за летонско поданство. Исто тако се могу регистрирати, али до 16. јуна 1928. године и они мореплов и кот испуњавају гор^ наведене услове у случају да су они, од 1918. године до дана ове сбјпве, стужили иа страним бродовима.