Pravda, 24. 12. 1927., S. 9

ВРН >'

А ттг (

..ПРАВДА

|(.)Л

? е леп овај свет, јер Радион пере сам!

Мудра праља ужива. Не мучи се лупа.њем и трљањем, за њу ради Радион. Радион посве сам? Да! Перитеовако! Растопите Радион у хладној води, ставите намочено рућље у ову растопину, кухајте 20 минута, па онда исперите обичном чистом водом. Рубље ће бити чисто и бело к^о снег! Ни-е више потребно да се лупа и трља, јео то шкоди рубљу и рукама, напротив — рубље постаје лепше него пре. Радион, идеално срество за прање. Штеди рз бље!

Геиззииони поман „Поавае*

Фељтои уПгавое

Агенција Барнет и Комп.

— ОД МОРИСА ЛЕБЛАНА —

(Ц&ставак) У иркос свом оеећању одврагиосгн, В,. 1орија јс мис:ш 1.1 да поново дође у доцнр > I Атнпијом Барнсг н да тражи номоК нпрпељнвог човека. Шга млри шго јој он (лСљашс руку н Ш10 јс назпеашс драга 1 оиице, само ако дође до цилл? \ ш један догађај којп се очекнваш • а.ш I којн се нвје држало да јс гако блиау. пре.'10мн ситуаиију. П|>и крају једног пои >.>нева Послуга је тражаше ужурбано: »VII муж је |'>.о плев једне иоил>не крнИовружвц на днвану, на прагу куда1н.11. ои о.мушио. Н^ јово . промејћсио ли■1 и::.а шваик ужасве патЉе. Уц.мшепа. Валервја теле^нжира док1о;у. Барси промрмља: — И супишс дочпмн...'. сувише доцкан... — Алн не. рече она. кунем тп се да ће и1чг ове добро Ои иокуша да се поднтне. — Ла шмем... захтеваше 0!1 пока.зуј,\*ћп на купатвло. — Алн. драги мој, коде има у <5оци. — Н"... ие... не ту воду... — Нашто та ћудлироет? — Хоћу да нијем другу... с.чу гамо... Он сс оцуств нонова аа п-ђа. Она жнво огвори слави!г\" нд умивасиику на који оп и. <!:аЗвваше шгим оде по чашу: иалуни ј,. ,1 ш он ва крају одГш да ппје. Настадв дуга тиши.на. Ваш ;е са стране I |а мнрно. Лгле се умипугућег дуЛнпо (Ји јој длде пнак да хоће да говори. Оча саж.:- Јтрема нлму. Ои се норао бојатн да I* исслуга не чује. јер залое-дн: — Ближе... Ллиже... ('иа ј' оклевала но дј . се нлашила речи. које је сн хтео нзустити. Поглсд љеног мужа био је тако заповелшпки. да'оиа. сдјмјном укроћена. клече н пр '>и готово пе;е ухо уз њета. Шаиугапе су бвле речи. не;алумљиве. н чнш је смнсао она могла највише погаНатн. — Би<Мр... огрлина... Тпеоа да зиаш. ир ! : > што јн огпутујем... Его... гј ме ниси п ,|;ад волела... 'Гн П1 со удала за моие... С јг мог Лот^ствн... Она 11] >т< товаше. «г< рчеиа, иртнк јеаii мко ' vi ц,' оитужбе у ммко шечмом ддсу. А ш јој ои учвати деонипу. и поиав.љаше .''>ун.|'но, залеОеивм гласом: — Због МОГ ИМИ1М. Н ТН си то 10К > "III 1 вочг' поилтаљем... Ти нисм била г>'п,1 суирута, и за то хоћу да ге качннм .. Чак у с"ом тг)?н ,Уп;у, т сам те кадпио... н ји о"Кам ;:бог тогд луду рпост... Алн т» '>1 та-ко д 1 буде... и ј;> умирем мпрно >ео је би >-рвепао. Тн нх не чу><чн дл ни-иу. пер!<■. и да одлаа- у поток? Ах! Вллерија, :,1 '.;иа ка ши!.. Кппљчцс којн паОајџ... капљипс којс падајц... НиЈ1 1С<(ао пмне 1-иаге. Слуге га П|Х'Неше > I љегову ностел>у. Уокс-ро стпа;е н док|>>Р а и :■ •■ ,'та>ч" поћаке које су обавест; 1 о|. и к>>1>' се не мицпху вчше нв собе. Ипгде |;1јо 1ц да еу иазиле н на на>чанл |;ор и, Вал>ч>н>Ш1 и 4нле су от^емне да бране фн ■■ ке н оомлне од етког 1кечог лоднра Агони >;1 је трачла дуго. Капон Асерман ј умро п|', д апру не ирогсг лпиаош дпуге 1<-п|. На (1от>м.1Л1П1 мхтев овеју рођтм. с">!114 су о.шах уллр нн печвтн па сјв со>'>-

ни намсчнтај. II дугн часови поемртног бдења опгочеше... Два дана доциије. оцс.х- сахране. Ва I •• рија је иримила у посегу бележника скога мужа ко}и је за.хтевао разговор у четнра ока. Он је дасао 0Јбил>ан и тужан израз лнца н одмах је пји-шно на ствар: — Миеија коју морам игиукитп тешка је. гослођо баронипе, и хтсо бих је в п ршитн што је мсгуће брже. а унанред вае уверавЈ1м да ја не одобнавам. ла ие бих могао одрбрпти оно игто је бн.ло учишено на вашу шгету. Лли сам > ■• сукобио на "Дну неумоЉИоу вољу. Вн поздајс-те твртоглавслво г. Асермана. и нјготив мојих нанора.. — Молпм вас. гоппсдине. изјасните нрекдињаше Валернја. — Па ево. го~пођо баронвпе. Кво. У мојим ру|;ама се налази ирви тестам нт г Асет>мана од ире двадесет год нл. н у !(»•му сТе ви оавачеии као унвверсалиа и је лнва наследнипа. Алн пам мопа»1 рећи, да ми је он прош.лог ме"епа поверио л 1 >? начинио друти теетамент... Ко'|»« је оставно це.ло иманн' свошм двеам оођчка.ми. — И тај днуги тестамеит јр код вас? — Пошто га ми је поочтпо. оч га ј- закл>учао ево у овом столу. Он је же.лео лп се о томе сагчл тек иедел>у дат пп-- |г> н>е. гове смоти. Печат " не може днКн пре гога дани. Барснина Асетчми разумеде тааа. .члнгто <ој ' муж нр- н л;" лт;о гоигна саветовап. у време оипх страшних иеопооазума, — да ш )'Ма све дпаго ктмен, ' и гл куни са гим новпем гедну оголнпу са бтеол. Сад. пошто >е опмипа би.та лажна. а ВалериЛ остала без иаслеђа н ие има>ућч никакиос иуан-а. ова о;'га >,1 бел и-г т дохоктм. У очи дапа утврђенгг за с.кплаи^ печа18, један аутомобил с,' -.гадржа прм ј -пгом скромгном оаднлм у.лнце .Чаборд ксја * нсснла оиа! натпис: .4гснција варшт и Кпмп. огвопено о*1 Ова до трн чп</г Б^п.ипна об"вештгм>а . Једна дамп у дубокој цригпи сиђе И закуца. — Улалите, чу сз нзнутра. Ова уђе. — Ко је ту? чу с> поиова шој иоииити глас, н г;ош је до.лално н-ч задљег тела дућана одвојеног мвесом од агегшије. — Бароннца Асерман. рече она. — Ах! опросгите, бароннце. Пзво.шге се стн. Одмах ћу доћн. Валерија Асермав јо чекала, исивтују1ш канпеларију. Она је у неку рук.у оила џогпуно нра-лна: једап > то. дв старе Ф> тед>с. празни зидовн, без доснјеа н Г<> шаквнх х-аргија. Телефоноки апарат бил је једпии украс п једилп пиструмент за рад. На једном иепе.л>ару међутим. отпатцн најлуксузннјот пигарета. и. кроз целу собу осећао се неки фиии н нежпи мнрис Чапеса позадн подиже се, п Џнм Варнег се појави, жив и насмејан. Исги старп р.*дегнот, >шор ш машни потл.уи а.лч нар> чнто рђаво иалрлат>еп. Монсж г ш к-рају црног гајтана. — Насгавнће св —

Признање

— Нини Р. Анкер. —

Ролита се и одрасла \ свештеннчкоЈ кући. У осамнаестој голнни улала се за човека иа обпижњч' вароши, којн је био лссро снгуиран. Валжтана је у роди I е .ЂСКој куКн и пр вих година брача била је срећнл, жизеКи \век само у кругу пријатеља свога м-жа. веНином трилесетоголишњнх љу ди. Јелн:;г 1ета л»кар ју је саму послао на море. Неколико недел>а била је у друштву младића, играла је, п^валз и ишла на шетњу по месечини; узек је би ла ларје. Она нии заосрављала <?во!-*и м .жа али че-то пута Јчао ла га је сметнулГ СИ ума. Та она је била срг ^на у браку ' на таЈ се срећни нијг могло ништа променити. Имала је јелн г прмјатеља, к>ме су ао лазиле \ пав\ разн^ л\де илеје, пријате.гз од кога се не може олбрпн^ти: његови с\' пољ\ пцн лолиривали њене косе и руке за«елно са зрацима сунца и месец.!. Та подопци се не виле; оии не остављају никаквог трага. Свн с\" се љу ли на њу осмехивати и она се нз све ос.мехивала. Свачог вечера легала је у кре вгт уморча ол среће. Јелног дана дгшаз је кра». Стајала је на пр~>зор\" вагг.«а и отпозлразљала па позлравг стамних шешира и марамииа, који су остајали на стачиччом перон\'. На послетку није више нншта чилела. Олјелном је остала потп\но са\!а. Укочено је глелала крчз пр зор. Воз ј\' јс носим к\ћч. м\ ж\. Отелном је осетилз неки бт. који је сала био јак и ;гваран. И прзи п\т, нослг нгколико нелељд, упитала се ла ли се заиста рал\'је повратк\ - . Осгтнла је неки потајн-1 страх, који је постојао у толико већи . колико се смањизата разлаљина измећ\ ње и њенсг мужа. В в ћ јелан лан провглз је клт куће, Зрацн сучца били су сасвим лоукчији. Нехако мотро н блело лежали су на стазама н зелечилу у врту. — То је због тога мислила је она. М\*ж.се сажалио. Дошто ]ој је да заплаче. - То је зЗсг гога. Посетила :е своју мам\', сел\- мајк\'. Прибила се уз н»у, алн у очи јој није могла псглелати. М осећај кривице њеног греха растао је н тнштао је уз д 5роту њенсг м\жа. Кзо V сн\ гледала је живот чочека. ко ји је лагао и варао, човека са тужним очима и грозничавим уснама, грешника који не може у миру господњем душу испустити. Опажа1Ј је све дсоре и нежф оллике свога м\жа и псстајала ј.' бојажљивија: како је пажљив према њој н њеној мајци. — А шта је сада оча. кал : г могла лозволитн ла је неко лруги пољуби ? Још прзсг ЛЈна хтела је да му палие прел нсге и ла му све призна. Ачн ннје •'ој се за то указала пово .ђна понлнка. А доцчије то је било све теже. Приближивао се њен двадесег и прзи р:»ћгнлан. Тај дан не може проживетн, ако ие ос тороди своју савест. Н ј тај даи неће моћи погледатн у његове снетле и

мирне очи, а да не пропадне ол грамотс н стида. Он је много лобар н неће је од себе огерати. Она ће смети да останс поред њега н да испашта као покајнича. Она ће га опет освојити и мало но мало улити му поверење. Увече, у очи рођенлана били :у сами. Нагнута мало напрел, кршећн прсте. са гласо.м пригушеннм ол плача. причз ла мV је о своме греху, иричаг. је све таччо ол почетка до краја. Ништа нијг прећутала, ништа што се ње тчче, само молн да не рекнг име оногз дрчтог, да га муж не може мрзети. Он .чијс био стар -'и од двадесет н једне годане. Стл' дгнт је. И када је све била ргкла, ск шла се. Мзло, нежно тело, постало је још мање. Главу је сакрила као уплашено детс. Муж је селео и посматрао је. Као да је нешто не сасвим озбиљно прелетело пргко његовсг чела. Нешто као сенка појавило се V његовсм поглгду. Али све то само за тренутак. — Јеси ли све испричала? уиита је он. Све? Она је поднгла главу да кроз с\* зе видн шта он мисли. Он је нежно ухватн за брали1.\' н ттолиже њено лице, округло као детег«, ло свога лица. — Ти мало н слатко створење! и ов • се сме'ао и љубио је. Али? — Да, рече он. Зар ]е то било гакс опасно? Је ли. он те је радо љубио, тај дрски студент! Десет година доцније, као дзоје молерних и слободоумних супруга, сасвим мирло су нзравњали своје рачу.че и извукли послелице. Ипак, муж јој туробно рече: — Били смо ипак некала сргћчн. Ти си ме некала волепа. Зашто није могло остати тако? — Хоћеш ла ти кажем? Окр-ечула ј « њему своје бело скептнчно лнце: — Ти си омаловажно мој прш грех. То ннк1да нисам могла преболеги!

ЗА НАШУ ДЕЦУ Дечија (ћизика У продуженој основној школи, учнтељ је иредавао на предходним часовича о н*ким оснозннм појмов1нш физике, па )*е тек упитати неког 1>ака: — Де Радомире, да ми кажеш нешто о о со(5ини топлоте и хладноће. — Од топлоте се некп преачети расте жу, а од хладноће скуп.Ђак. — Одлнчно, Радомире! А сад ако још умеднеш навести који прммер сматраћу те иајбољим ђакоч у разреду. А Радомнр занесен толиким \спехом, те^ I ће бубнути: — Пример је за то, што су лети даии ду■ги, а зими кратшм.