Pravda, 21. 12. 1933., S. 11

21 -XII -33

Унапређења Укгао* Његовог 8мич»кс-гв| Кр«. ла. на предлог Миннстра шума н руоника. унапређени су: аа шумарског саветника 6. групе и среског ш>марског референта код Среског начелства у Шибенкк>, ннж Ернест Братуш, шумарски виши пристав 7. Гр>"ПС И срески шумарски референт хол истог начелства. за шумарско! вишег пристава 7. групе и шеф» Шумске управе у Рашкок инж. Маршан Томац. шумарски пристав 8 групе и шеф исте Управе; за шумарског вишег пристава 7 групе и шефа Шу*кке управе у Ужкцу. ннж Михамо Тошић. шумарски пристав 8. групе и шеф исте управе; за шумарског вишег пристава 7. групе чој Шума^ског отсека Краљевске банске управе у Сплиту, »нж Фрањл СтепанчиК. шумарски пристав 8. групе код истог отсека; за рачунско1 инспектора 8. групе код Одел>ен>а за шумарство Министарктва шума л рушика. Милица Марковић, рачу*ски контролор 7. групе код Одељења за рачуноводгтво и финансије. истот Ми!1»ктарства; за рачунског инспечтора 6. групе код Рачуноводства Дирекцлје шума у Загребу, Стеван Де. брсцнн, рачунски контролор 7. групе код Рачуноводства исте Дирекпије; за рачунског контролора 7. гру. пе код Рачуноводства Дирекције шума у Бања Лч г ци. Марко ВолмК. књиговоћа 8. групе код Рачуноводства ■сте ДирекциЈе. ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Величанства Крад-а. на предлог Министра шума и рудни<ка. премештенм су: за вишег саветника 4 групе 2 степена кол Дирекци1е шума у Бања Луци, инж. Внктор Бем. виши шумароки саветЈги* исте групе код Ш\ г марског отсека Крал>евске банске управе у Бан>а Луци; за потшумара прве класе 7. групе код Шумарског отсека Краљевске банске управе у Сплиту. Иваи Драигковмћ. потшумар исте клаСе и групе и срески шумарски реферект код Среског начелства у Корчули. • Решењем Министра трговине и вкка премештени су; за шумарског пристава 8. групе код Шумске управс V Панчеву, инж. Чедомир Недзк. ш^марски пристав исте групе и шеф Ш\*мске чшраве V Охриду; за чин. т?р«правнт<а код Ш\~мске управе у Туз-ти. инж. Слав«о Чубелић. чјтн пригравник код Шумоке управе у Во ном Крижу; за чин. приправннка код Среског наче.тства у Јајцу Стјепан Марјановић. чин. приправник код Шумске управе у Белом Пољу. ПЕНСИОНИСАЊА Указом Његовог Величанства Кра *а. нз предлог г Министра ш\ма и рудч"ка. пенсионисани су: Драгол.уб ионић. рударски саветиик 5. групе код Руларског сатништва у Сплиту, Бласоје Зарић, виши технички манипулант 7 групе кол_прометне управе државне шумске железниие Усора—Прнбинић. ТАКСА ЗА ИСТОВАР ЦАРИНСКИХ ПОШИЉАКА Генерална дирекција државних железница обавештава да је прописана нова такса за истовар царинских пошиљка у царинарницу Осијек. на Дравској обалн Пристојба за истовар пошиљака од 100 кгр износи 2 динара. Иста се пристојба^ наплаћује и за утовар пошиљака које треба дал»е отправити. (А.А.) ПОВЛАСТИЦЕ ЗА ПРЕВОЗ ОЉУШТЕНОГ ПИРИНЧА Решењем г. Министра саобраћаја одобрена је нова повластица за пре воз ољуштеног пиринча од станице Сушак — Пристаниште до станица Коториба — државна гранииа и Копривница — државна граница. ?а 100 кгр. наплаћиваће се од станице Сушак — Пристаниште до станице Коториба — државна граница 330 динара, а од станиие Сушак — При станиште ло станице Копривница 27.80 динара. Повластица важи под условом да се увоз врши морем из иностранства и да се платн возарина наЈмање за 10.000 килограма. (А.А.) НАПЛАТА Т АКСА ЗА ПРЕВОЗ ПОШИЉАКА КАМИОНОМ У САРАЈЕВУ Генерална дирекција лржавних железнниа обавештава да се за превоз царинских денчаних пошиљака камионом са станиие Сарајево у иа ринарницу Сарајево наплаћуЈе следећа пристојба; за сваких започетих 100 кгр. 3 линара, а 5 -Ј и Ј а Р а 1 најмање од једне пошиљке. (А.А.) цшпипнинпннинттпипниишппнинипшнипннчинпиипншшш 1 За пљачну од три дуката јецзн на 3, други иа 6 годииа ро бије ЈагоДина, 19 децембар Ноћу између 29 и 30 јула Велимир Ристић и Миливоје Величковић из Обрежа напали су кућу Светислава Јакоељевића, из истог села, свезади Јакозљевића и укућане и одне.ти му три дуката. , На да«ашњем сућењу у Јагодинском омружном сулу Велимир Ристи* је огућен на три голнне роби|е и губитак чаоних права за исто време, а \\и~гоо> 1 'е Вучкозић на 6 голина робиЈе и трајан губитак час1*их пра|а. Б * Ј *

=г П Р А В Д А

ОПШУД

ЗАШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ПОДИЗАЊЕ ВЕЛИКЕ И МОЋНЕ РАДИОСТАНИЦЕ У БЕОГРАДУ Новосадски лист „Народна свест" доносн чланак г. др. Милана Мш ге „Да лн смеју Београд и Јутослави^а битм иза Пеште". Г. др. Мака истиче потребу полизањз велике, моћне радио-сганнце у Београду и каже, измећу осталог: „Пре кратксн времена у Пешти су завршени ралови на новој и веЛИК01 радиостаници, која ће ра лнги са енергн|Ом од 120 киловата. Маџари са поносом истичу дј ће се помоћу те нове радио-станнце, маџарска музика, мацарска песма и мацарска реч чути и у најзабаченијнм кра|евима Европе, где живн ма н један Маџар! Саме те речи. дово.т>но |аоно кажу; чем\ ће служити та нова ралиостаиииа од 120 киловата. Снмптомат-ично |е, да малена Маџарска, подиже сада једну циновску радностаницу, која ће се оллично чути у цело! Европи! Свакако не за ону малену тернторију своје државе? Иста станица |е намењена првенствеио за пролаганду преко граница да«ашње Мацарске. Она је уперена дкректно против нас, наше браће Чехословака и Ру. муна Она је намењена оним Маџаркма и иаџаронима, који осталоше у граннца.ма суседних држава. Та велика радио-станииа намењена је пропаганди данашње маџарске ревизионистичке политнке чија је парола: Дш пеш зоћа" (нлкад неће заборавнти ове крајеее!) Као доказ служи оно њихово свакидашње дознвање поједнн№( нашил градова и места на мацарском језику и са маџарским називима. Они форсирају све маџарско. а највише сво) мегаломанскоџентријски дух_ Они покушавају: да ггутем радио-емнсија докажу свету, како у нашој срединл жкви забога њихов елеменат, који само преко ваздушиих таласа може, да се довикује са својиад саплеменицнма"Даље писаи чланка каже: „Мм не смемо дозволити да наша државна тернторија, која 1е јаче удаљена од наших цектара и наше престониие, остане н на даље најбољи терен за пропаганду код нашег суседства! Ми не смемо заборавити, да ће наш Север битн највише угрожен, јер ће знатно боље чути Пешту него Београд. а да се наш Загреб и са јачим пријемнгсм апаратима онда и не чује. Ми не смемо заборавкти; да ће наш Марибор боље чути н Беч и Пешту, него нашу Љубљану и наш Београх Ми греба да знамо, да се на нашем днвном Јадрану, који посећује иного странаца. уопште не чује наша београдска станица или врло слабо. да се тамо преко радиа не чује наша београдска стани-ца или врло слабо. да се тамо преко радиа не чује наша музика. наша песма и наша реч него баш оних који тај део наше Отаџбкне бесправно својатају! Тамо на заладу чују се италијамске станнце, баш као и на северу што се чују Беч и Пешта. Ми го кз наиионални* разлога не смемо дозволити. да тако и даље остане! Наши наиионални интереси. наш национални понос, не може и не сме дозволити, да нашз периферија и на даље остане домен пропаганде оних, ко|и жудно баиају погледе на ту нашу периферију која нам је тако света. в когу би они тако радо присвојили! Наша држава и наша Краљевска влада морају поклонити највећу пажњу овоме питању и оиенити сав знача'| радиостанииа, како за одбраету наше територије и нашет живља, гако и за пропагамду нацгих националнт« интереса. наше песме, музнке. наше речи и наше науке. Ми желимо шта витие. да нас чују и она наша браћа ван граниие наше данашње државе. ла нас чује сваки Југословен и Счовен. па ма где они жлвели. То су све разлози, оправдани национа.тни разлози, којн дшктирају полизање једне велике радио-станиие! Ту радиостаиииу треба по. лићи V Београду и она не сме бити слабија од пештаноке. бечке, јер то налажу интереси наше велике наиије. Осим тога треба знатно појачати љубљанску и загребачку рално-станицу, а нарочито љу 6љанску! Треба безусловно полићи ралиостаниие у Сплиту и Скопљу и помоћне мање станиие у Суботици и Марибору. То би за сада било довољно за одбрану наше територије и нашег живља. на који ти странтги желе да врше свој утииа1. Овако урећена радио-служба. била би онаж1на одбрана наше мисли. нашег ж«вља наших наиионалних и економских интереса како овле. тако и тамо преко гранипе. То би био уједио и локаз наше будне свести и нашег схватања својих националннх дужности"

Једно вредно омладннско хумано друштво у Бнтољу

Битољ, 20 децембар Овде је пре лве н по године осно вано културно-хумано лруштво „Ју гословенска омладина", ко|е је досад показало лепе стварне резултате. Другигво |е прнреднло неко.тико популарни* концерата и бесплагнич предавања, а н |едну успелу забЈву у корнст ћака овдашњих ооновн школа. Од прихода са ове забзве поттпчно је одевено и обувено десе

горо ћака. Приликом дарквања де« це олржлна је мала свечаност, на којој је г. Аргир Јовлновић, пољопрквред^и референт Среза прилеп ског, одржао предаиање са темом: „Савре.чена југословенска по.1>опри. вреда, са |едним освртом на овдаш* ње прилике". На чрлу ове корисне организације налазц се адвокат г. Фнлш1 Николић, в.

П*1ППШ1(ШПШШШ1ПШ1ШШШШ

чшишпшшшпшппппнл МИРИМ КРДЉИЦА ЧОКОЛДДЕ Лепо и |ефтино ћете даровати, ако \а Ваш поклон употребите одлнчне и укусне Мирим производе Пазите и захтевајте искључиво Ми оим производе, код којих Вам је ква литета зајамчена« 56262

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ШТАМПЕ НА ЈУГУ Вилајетски лист „Косово", за којим се узалуд трага РАД ЛЕКТОРА ГГДР^^ТЕТРА МИТРОПАНА

Срп(жа шта.чпа на Југу по-д Турцима претставља несумњнзо знача|не локументе о повременим 4 и са безбро) опаоности скопчании, потхватима заточнмка српске гдисли у овим краЈеакма. И ако не обимна и разаијена, ова штампа бнла |е необичНо кнтересантна. Када се буде писала полробна исторИЈа културно« и националног живота Срба под Турцима, аримерци српске штампс на Југу из тих дана несум**>кво ће бити драгоцен материјал. Сам та) факат чкн-и вредним најшире пажње сваки напор на прибирању грађе за исторН1у српоке штаипе у ови* крајевима. Прибирањем граће о нашој штампи на Југу кз доба робова^>а бавилн су се узгредно вкше наших културних ралнкка. Али, праи се овом пигању озбиљно посветио г. Петар Митропан, лектор руског језика на скопском Философском факудтету Његовом икицијативом у Скопљу је, пре годнну и по дана, прирећена и изложба штампе нз ових крајева Приликом прккупљања материала за ову кзложбу, г. Митропан је дошао до драгоиекнх прнмерака скоро свих листова, који су у Јужној Србији штампанн на српском |езкку за време Турака н доцније. Користећк прикупљеки матери]ал, г. Митролан је напксао добро документоваку „Истори1у српске штампе на Југу" у тој сво |Ој студи)« он је говорио детаљно о свкм лкстовима и публккаци|ама, за које је сазнао да су штампани у овом делу наше земље. Мећутим, о |едном лнсту, који је изла зно на српаком и турском |езкку у Пркштнни 1884 и 1586 годкне, није могао скоро ништа рећи То је вилајетски лист „Косово", од кога се ни |едан примерак не може пронаћи. Желећи да свој преглед српске штампе у Старој Србији и Македонији употпуни, г. Митропан је овкх лана оштампао посе6н\ г брошуру «0 вилајетском лнсту „Косово", у којо| наводи све »зворе из К01ИХ се сазна|е ла је тај изгубљени, а можда и веома значајмк, лист постојао. „Косово" је почело излазити одмах по преносу седишта Косовско1 вилајета из Призрена у Приштину, као наследнкк лкста „Призрен", који је дотле излазио. Штампано је у по четку само на турском језику, али, кала је пренета призренска српска штампарија у Пришткну, „Косово" 1е 1584, а 1886 годкне штампано на српском л турском језкку. У жељ/ да доће до бар једног примерка то! листа. г. Митропан је консултовао многе научне раднике и познаваоие културног жквота нашег народа на Југу под Турикма. Али, нико му није знао казати где би се тај лист нашао. Исти резултат су дала и трагања по разним библиотекама и архивама. Мећуткм, података, да 1е „Косово" доиста излазило има доста. Завршујући своја излагања о „Косову", г Митропан на крају своје брошуре каже: „Излажење „Косова", као и рани|е „Прлзрена", са српсккм текстом у оно доба, — поред свега званичнога духа и садржкне тих листова, — ипак је била позитквна појава. Преко њих је српски живаљ у Старо| Србији бар донекле био везан са спољашњим културнкм светом. њему су се отварале очи и ширио видкк. а морално задовол>ство је осећао читајући о зулумћарима, које су нарске власти хватале и вешале. д што је још важније. српски језлк. као обележје народности. који |е уопште био под забраном и анате мисаи. постепено је почео да припрема и осваја терен за своје ширење и саоју ослоболиллчку и стваралачку мисију. Кад се ^зме скупа читави комплекс пррсвет )н )-културмих чињенкца, као отвараи>е Прк-

зреноке богословије, а затим и дру« гих школа, заткм нзлажење „Пр'изрена" и штампање првкх српских књига на Југу — уџбенкка за основне школе — у Приштнни, најзад издавање „Косова" са сргтским текстом, — доби|е се слнка једног кул« турнот покрета у релзтивно малом размаку временз од 12—15 годинаДоииије, благодарећи неуморном раду и насто|ању г. П. Костића, одобрени су српски уџбеници „За основне српске народне школе у Отоманско) царевини" и на та) начин, су први пут званично признатк и српсжо име и српске школе у Турско-, ко)е су сматране за пркватне, на основу закона о таквим школама, «ер су дозволе гласиле на по)едкне личности — мутезели)е. После тога је дошло отварање књижар^ у Солуну и Цариграду, штампање српских уџбеннка у Цариграду и напослетку покретање „Царкградског гласника" Све ове појаве и чињенице имају не само хронолошку већ и унутрашњу иде)н> везу, обележава)ући један логички крут и чинећи сложени процес непрекидног, ма да и спорог развитка у праацу еманципације и утврћивања срч1ских нацноналннх тежњи н права. Податке о вилајетском листу „Косово", ма како да су штури, — )ер претстављају преглед градива које о гим новкнама постојк по сећању по|единих људи, — износимо у намери да скренемо пажњу нашој |авности на важност поједкннх органа наше штампе у општем току српоке кулгуре на Југу. Значајно са гога гледишта питање листа „Косово", ипак остаје нерасветљено док не доћемо до комплета или бар по|единкх примерака тих новина Баш због тога било би вредно да се људи, ко|има је то на срцу, блнже залнтересују за та) лист и пронаћу његове бројеве, што би дало првокласну граћу за историју наше шта\гпе у Старој Србији и Македонијн". Овај похвални напор г. Митропана требало би, докста, помоћи. Није искључено да неки од живих српских културних радника у Старо| Срби)и располажу са којим бројем „Косова", па би учкнили велкку услугу Нашој науци, ако би го јазили. Љ. М. Д.

1Ш!ШШ11111ШШ1111111П1Ш11111>

Ддвокатсни приправницитраже смањење приправничне вежбе на трн године Адвокатски приправници са територнје Београдског апелационог суда одржали су 3 и 17 овог месеца две конферекиије, на којима су свестра но претресали многа питања која тангирају њихов сталеж; па су, после тога, донели и једну резолуцију У овој ' резолуцији они траже: да се прнправничка служба од пет година гведе на гри, с тим да се две године имају провести код адвоката, а једна у суду; да се чланство у Удружењу алвокатских приправника учини обавезним за све приправнике, те да Удружења постану помоћни органи Адвокатским коморама; да се појава фиктивних стажера сузбије; да се адвокатски приправници осигурају путем нарочитог при помоћног фонда, чкје се уплате има ју наплатити кад адвокатски приправник отлочне самосталну праксу и, најзад, да адвокати у својим кан- I целаријама упосле само квалифико- ј вано особље, односно адвокатске , гфиправнике. У последњо! тачци резолуције тра ј жи се да се наЈ 'енергичннје пооачи на оснивању Савеза удружсња алвл кзтскјгх пр^правника, који ће обра зовати целу земљу.

ПРЕГЛЕД КЊИГА ЈУБИЛЕЈ ЈЕЈШ КЊИГЕ Пред нама је руска књнга штампана лепнм и крупннм словима, али са лнстовнма које је већ време обојнло бојом јесењег лишКа. И, овога месеца навршава се двадесет пет тоднна од када је та за нас Јужне Словене тако ласкава и ннтересантна књнга угледала света у Петрограду. Аутор књиге је одушевљени словенофил Сергије ВладимировиК ЦЈтејн. Ма да је књизи наслов „Словенски песници", у њој су, ипак, нашли места само Јужни Словени: овогодишњи наш јубиларни песник Змај Јован ЈовановиК, Јован ИлиК, незаборављени Војислав ИлиК, краљ Црне Горе Никола и Словенац песник — пантеиста Антон Ашкерц, који је своју католичку мантију заменио реденготом слободног мислиоца. У тој интересантној књизи нашли су угледно место још и тадањи литерарни почетници: Отон ЖупанчиК и Јоваи ДучиК. Овај последњи, кад је прочитао преводе својих стихова на руски језик, рекао је да је тешко и замислити бољи превод но што је превод аутора књиге Сергија Штејна. У Русији је та књига била једна од првих такве врсте. Она је дошла епохалне 1908 године, оне године када су званични кругови у Русијн словенофилству претпоставили сфере утицаја на Балкану, те је због такве њихове политике омогуКена и остварена анексија српске Босне и Херцеговине. Књига г. Штејна дошла је баш у томе времену, са циљем да популарише мисао Јужних Словена и тим путем створи што тешње духовне везе између великог руског н^рода и нас Јужних Словена — и, може се реКи, да она није мало допринела да се охладнели руски званични фактори загреју понова за своју браву Јужне Словене, па 1914 поправе грешке из 1908 године. Књига „Словенски песници" брзо је у Русији разграбљена; она је постала омиљена лектнра многих одушевљених словенофила који су 1914 допринели ономе спасоносноме телеграму, што је целом свету објавио да је ствар Србије истовремено и ствар Русије. Књига „Словенски песници" није ни код нас остала незапажена. Она Ј*е своме аутору донела два висока одликовања: једно од Блаженопочившег Краља Србије Петра Првог, у виду ордена. Св. Саве четвртог степена, а друго од Књаза Николе Првог у виду ордена Кнеза Данила. Доиније, после издања своје књи ге, инспирнсан љубављу за Јужне Словене, Сергнје ЦЈтејн п^рдужује у Русији рад користан Јужним Словенима. За време Светског рата он је оснивач српског отсека при Руском царском друштву за познавање Истока, а потом, у Естонији, у својству доцента Универзитета, он пуних десет година држи курсеве из југословенске литературе. Данас је тај наш заслужи и осведочени пријатељ у нашој средини. У данима емигрантске туге он се приљежно латно новог посла; он ради на проучавању историје односа Јужних Словена н Русије. Свима су нам познати његови сјајни чланцн, из те области, који су излазили у нашим дневним листовима. Г. Штејн сад ради историјско-полнтичку студију „Владика Петар ПетровиК Први", која Ке бити леп при лог нашој политичкој и дипломатској историји. У цетињској и дубровачкој архиви он је прикупио око две стотине још нигде необјављених историјских докумената од првокласне историјске вредности. Међу њима има и писама главом руског цара Александра Првог упуКених Петру ПетрозиКу Првом; даље, писама Француског маршала Мармона, кнеза Адама Чарторинског, руског адмирала Сењавина и многих других. Било је крајње вре.ме да се једном тај матернјал нскористи; да се штампањем сачува од пропасти и заборава за будуКе гснерације, јер је он у једном, занста, очајном стању. Има докумената која се не смеју ни у руке узимати, јер се одмах распадају, тако реКи, у прах и пепео: има их код којих је зуб времена уништио не само поједина слова и речи, веК и читаве реченице, те се мора по смислу нагаНати оно што недостаје. Сава П. Павловнћ

ктдтило КРСМАНОВНЋ Душанова 45 Лална и топла купања; Мамже, пешкир, маникир и т д. ^а мушке: оп V, 7 —12 и 18—20 ч лгпгкс пч р—18 изг К(Ц7»