Pravda, 21. 12. 1933., S. 12
П Р А В Д А —
/ ж и в от 3 Добре стране болести Може ли боле<л да крије у себи и извесна преимућстваг „Болест ствара човека бол>им и мудријим" Оригинална расматрања једног бечког лекара
Бечки лекар др. Јозеф Лебел пише о болести и њеним преимућствима. Он тврди да болест није извор свега зла, већ има и своје корисне и добре стране. < 1. Огкуд болест може бити добра, како она може да користи људима, питаће многи читаоци. Зар болест која оштећуЈе, па и убија поједиица, шкоди и друштвеној заједници, коси ј људске животе на све стране,' може имати
оздрављења сасвим други човек. 1-ђегове рђаве карактерне особине, његове тешке мане чшчезле су. Болест поправља морал човека, она може да уништи многе негативне особине и пружа нову духовну снагу човеку. Али болест не само да ствара од злог човека доброг и доброг још више оплемењује, она чини човека и мудријим, опрез нијим, озбиљнијим. Когод је
СВОЈИХ ДОбрИХ уоип.вп страна? Зар толнко негативна ® олестан - Да размишља, ствар као што је болест може, ' олест га на то " а ™Рт °" « уопште, бнтн извор добра? ' ави
Па ипак, изгледа да може. Хебел је рекао: „Болесне прилике су увек ближе стварности, јер је стварност чешће болесна него здрава." Други научници су већ давно тврдили, да боле-т има и својих преимућстава. Она погстиче научнике и ле каре на јачи, интенсивниЈи рад, на размишљање и живљу акцију, саме људе на појачане хиги јенске мере н на већу опрезност. Шопенхауер је казао: — Није искључено да је болест само оруђе неке више синтезе! Н(<че је сматрао да човек не би био више срећан кад би био увек само здрав. У постојању болести и опасности, које нам од ње прете, крију се драж и вредност здравља. Чешки научник и професор укиверситета Черман Сајзенег каже да су болести много учиииле да се људске врлине шире и човекове лепе особине усавр ше. Болест неког нашег блиског роћака изазива јачи развој каших најплеменитијих осећан.а, угушује у ндма осећање себнчности, јача осећање пожртвовано^ти, љубави према ближњем, одрицање и друге врлине хришћанског обележја. Бе^ болести код многих људи све те врлине не би се развијале, или не у оној мери, у којој се развијају кад је неко од нашнх милих и драгих болестан. Многи философи и лекари утврдмли су у практичном животу да болест има и прилично јаку моћ васпитања Многи тешки болесник постао је после
Диагноза сифилиса О Васермановој рсакцнји. Колико има начина у утвНнвању постојаша болестн.
разним питањима: како, зашто је дошло до болести? А то „зашто" је извор многог сазнања и ван болести. Инстинкт да се проуче и исг.итају болести, да се пронађу њихови изазивачи и лек против њих, по свој прилици је један од најстаријих инстинката до данас. Тај инстинкт је натеривао људе на појачану науч ну делатност и рад у свим гранама науке. Да није било болести, не само да се не би медицина усавршила, већ ниједна друга научна грана не би постигла оно савршенство које има данас. У вези са медицинским истраживањем, научници су дошли до безброј нових открића, која са болестима, уисти ну, немају никакве везе. Узмимо само пример старе грчке државе, Спарте. Савршеном организацијом хигијене и гимнастике, Спартанци су у ста ром веку, у истину, постали најздравији народ света. Они нису допуштали у својој спар- ( танској строгости и консеквентности да се рађају слаба и бо- 1 лесна деца, богаљи и идиоти.' Све то бацано је са Тајгета у провалију. Здравственост у Спарти била је толико унапређена, да лекари у тој земљи заиста нису имали никаква посла. Али ку- ј да је одвело то претерано здрав ље? Истраживачки и научнички рад је у Спарти потпуно пре стао, никога ништа није интересовало, јер забога, сви су били здрави. И тако није чудо што је Спарта у научном, књижевном погледу, као и у сви* ма гранама културе била нај-
напреднија земља у Европи. Атињани су се стидели својих спартанских сународника због њиховог великог незнања. Спар та није дала ни једног човека великог духа, генија. А Атина? Сви стари великани ума били су из Атине! Да су Атина и све друге зем ље доцније поступале по сартанском рецепту, да су Сократ с изобличеним линијама тела,' Наполеон са својом малом гла вом или Кивие са великом воденом главом бацани са Тајгетоса, свет би био сиромашнији за неколико великих људи. Да није било епилептичара Мухамеда, Достојевског и других зар би свет био напредан и кул турно уасвршен као што је данас! Да није било болести, не би било ни великих људи ни великих дела. Али исто тако као што болест може да користи целини она може да крије у себи преимућство и за појединца. Наука је већ доказала, да сви болесни, непотпуни, богаљасти делови човечјег организма у великој мери доприносе појачаном, интенсивни.јем развитку осталих здравих делова човечјег тела. Болесни делови те ла изазивају јачи надражај и тако се целина развија брже и јаче са болесним делом, него да је сва здрава. Др. Јозеф Лебел. КОД РЕУМАТИЗМА У ГЛАВИ, код живчаних болова у ку ковима. код севања у костима, употребљује се наравна ФранаЈозефова горка вода одличним успехом за дневно испирање канала за варење. Университет ске клинике сведоче да је Франц-Јозефова горка вола особито у средњим и старијим годинама, одлично срество за стомак и за чишћење црева. чплпишпнипшпнппппнппппнпиптптппптпшпшиптнппипш! Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земљу месечно 20 линара. За иностранство месечно 50 динара.
2. Пре Двадесет и неколико годнна испитиванзе сифилнса и његово лечење обогаКени су двема тековинама, које су одједном обећавале да учине читав препород у медицини. На!>ен је, с једне стране, нов метод аа постављање диагнозе снфилиса Васерманова реакци>а, — а с друге стране нов лек за његово лечење, Ерлихов Салварзан или 606. Одједном су и оболели, и лекари, упрли очи у ове новитете: једно само убризгавање салварзана обеКавало је да потпуно излечи сифилис, а Васерманова реакција обеКавала је да се болест открије и тамо где микроскоп и клинични знаци нису могли правилно да ооијентишу лекара. Ерлихов 606 показао се убрзо да је само један врло добар лек, алн пншта више. О његовој чудотворности, да једним само убризгавањем унншти потпуно у клици сифилис, веК годину дана после проналаска ннје више говорено, нити се у то веровало. Због незгодног руковања са 606, као и због рђавих случајева, овај је убрзо замењен са неосалварзаном 914 или са француским новоарсенобензолом, који је, као врло добро средство ушао" у арсенал лекова против сифилиса поред' ранијих живе и јода и доцнијег бизмута. И данас ни крајњи лаик не тражи више да се од сифилиса излечи једном инјекцијом салварзана I нли неосалварзана. То је, укратко, биланс салварзана. Што се тиче Васерманове реакције, она је имала већу срећу у свом животу. ВеН и пре Светског рата показивало се да се често пута резултати прегледа крви не слажу у многим случајевима са несумњиво тачним клиничним и микроскопским резултатом прегледа. Још и тада се говорила да негативна Васерманова реакција не значи много, а да позитивна реакција даје тачност само за 50°/о. Алн тада, пре рата, за рво неслагање говорило се да је томе узрок нетачан, па чак и несавесан рад у лабораторијумима, где се овај преглед крви обавља. Због тога се захтевало да преглед крви по Васерману врше специјалне или само државне лабораторије, где би савесност при раду била загарантована. Затим, кад и ове лабораторије нису давале резултате који би се слагали са стварношћу, Васерманов метод прегледа крви мењан је, и данас имамо преко 30 разних начина прегледа крви све зато не би ли се нашао неки начин који би дао тачније резултате. Али, и то је оно што је Васермановој реакцији одузело много вредности, — док се тако мучила мука са Васермановом реакцијом, с друге стране се — свесно или несвесно — убацивало код лаичког света
веровање да ]е при постављању диагнозе сифилиса Васерманова реакција све и сва, да свако треба само да да крв на преглед, па ако добиј: одговор „са два или више крста", кдко то публика каже, онда он „има сифилис И треба само да оде лекару и да тражи да му овај удари неколико инекција салварзана и живе или бизмута, па је све добро"... Или је „Васерман био негативан", и онда његова бледоКа, малаксалост. неуралгије, срчане тешкоКе, реуматични болови и т. д. су само уображења, јер он је добио резултат о прегледу крви негативан. Нема, дакле, сифилис, па, према томе, здрав Је. Он и не помишља да се обратио на погрешну адресу и да је требало да оде лекару интернисти, неурологу нли специјалисти за срце или плуКа и да тамо благовремено тражи савет и лек. Др. Драг. Т. ВладисављевиК ПШ111М1Ш1111Ш11Ш111111111111|11111Ш11Н КЊИГА ЗА РОДИТЕЉЕ ДЕТЕ И БОЛЕСТ од др. МиливоЈа Сарвана, асистентш университета садржи три дела: 1 део: „Општн појмови о болесШ ма детета", где се опису1у начинч борбе против болести пре него штз се она појави. као и кад се по^ави у околини детета. 2 део: „Предохрана иега и исхрана код главнијих обољења детета" у коме се говори о неговању и дл1ететици код 57 на^чешћих обољења, међу којима ангина. велики кашаљ. богиње. грип, дифтерија, запаљење плућа, запаљење можданих рпни, мало крвност. поремеКа|и исхраче и варења, рахитис. срдобоља, тифус, туберкулоза, шарлах, ктд. 3 део: „Практична упутства за негу болесног детета", где се излажу начини извоћења многих мера ко1е се примењуј\ код Лечења дечЈих 6олести као грљање. облагања. куп *ња. а уз то и начини припремања ле* ковите хране за одојче, као разних чорби, кашица, млечних јела. итд. Књига је опењена од целокупне критике као стручно беспрекорно и. _ за родитеље ^рло поучно и корисно дело. Она има 278 страна, елегантно је опремљена, а цена јо ј је 60 д^нара. Добива се у свима већим књижарама као и код писца, Кне1 иње Персиде (Крунска) 55. 56066
НЊНГЕ И ЗИДНЕ СПИ Е пуковника 0-г Станојевићг о отровним гасовима и нападима из ваздуха на грађанско становништво имају све београдске књижаре.
Од Андре Армандија
15. — Стојим вам на расположе н>у. Радо ћу прегледати ваше изворе петролеума. У том тренутку појавио се један зец и Казауран је пуцао Промашио је. — Човек не може да лови и говори о пословима у исти мах, рекао је Фазана. — Знате шта? Биће боље да говоримо о послу. — Истина, ја сам на отсуству, али... — Само од вас зависи да ли ћете овоје отсуство продужити... — Можда желите да ми дајете годишњу ренту? — Не. Али спреман сам да вам помогнем да дођете до такве ренте. — Им:->4 велико искуство и вовац који се лако заради бр-
зо се потроши. — Има један начии да добије те сталне приходе. Човек као вн треба да има водећи положај. На пример. положај шефа лнжењера. Треба само да потпишете уговор и контролишете ргд. То је дивна служба. Осим плате имали бисте велики при>од од целокупне зараде акцио нарског друштва. А што је глав но, не морате више живети у Камеруну. — Сјајна понуда, мрмљао је Фазана. Је ли то све? — Није, наставио је Казауран. Ја бих на вашем месту од мах прихватио тај предлог. А сад претпостављамо да због не ке — „више силе" предузеће дође у незгодан положај. Тај инжењер дознао би први у чему је ствар и*тада не би важила морнарска част једног кат.етана брода. Тај господин бацно би акције на пијацу и зара дио капитал. — Свића ми се ваше упоређе н.е, приметио је Фазана. — У случају опаоности сви чланови дирекције извукли би своје. Фазана је ћутао нексигико тре нутака, а онда се обратио свом пратиоцу: — Познавао сам једнот елегантног, финог и веома интели гентног младића. Био је благај ник велике банке Једно вече, уместо да стави новчанице у касу, стрпао их је у свој кофер и побегао. Иако је начинио де таљан план, ухватили су га на граници и сад туца камен на
Г виЈани. Мислите ли да би и таЈ младић био згодан за водећи положај у таквом једном предузећу? Казауран је пажљиво слушао ту причу и сад га је одједном заинтересовао лов. • Ловци су сад чули пуцањ иза леђа и Фазана је осетио да му је метак пројурио крај главе. Казауран је уплашено крикнуо, а инжењер се ухватио руком за раме. Метак га је окознуо по рамену. Лоеачким ножем извадио је куршум из једног ста бла, а затим се обратио свом пратиоцу: — Зар је овде обичај да се иегцима убија дивљач? Пружио је куршум Казаурану, који га је стрпао у џеп. —Да ли сте рањени? — Није ништа. Мала огреботина. Казауран се сад сагнуо и дигао са земље један рам. — То је рам једне веома скупоцене пушке, објаснио је. Такву пушку видео сам само у ловачкој соби дворца „Водхус". Ловци се згледаше и упутише у правцу куће. Дора им је изишла у сусрет. Била је бледа и забринуга. — Добили сте једно писмо, го сподине Фазана, рекла је. Из Камеруна. Надам се да вас не зову да се тамо брзо вратите. Фазана је узео писмо и рекао: — Сумњам. Отсустао ми истиче тек у октобру. Дорин поглед зауставио се на
његовом крвавом капуту. — Да нисте рањени, мистер Жак? упита. — Не. Окрзнуо ме је један метак. Ситница. — А сад погледајте шта смо уловили, смешио се Казауран и показао дивљач. Него ја вас упозоравам да у будућс не пове равате Дурги пушку, јер он је веома невешт и наш пријатељ је могао да страда. После ових речи пружио јој је рам и куршум. — Било би добро да пазите на њега... — Наравно, одговорила ј > До ра. Кад Ј 'е Фазана остао сам отворио је писмо и ускликнуо од радости. Одмах је познао рукопис свог друга Алтаверне. „Драги мој пријатељу", — писао је Алтаверна. Одлучио сам да ти опишем шта се овде ради Твоја молба која се односи на оне руднике најзад је решена и ја тн шаљем Један примерак „Службених новина". Природно је да сам руднике експлоатисао и после твог доласка и наставио рад. Пре неколико дана посетио ме је један Енглез и донео препоруку да му у свему помогнем Дошао је овамо да лови тигрове. Радовао сам се тчј посети, тим више, што је Енглез донео велике количине шампањца. Сећаш ли се оног комада руде који си добио од Сандрина 1ај комад руде лежао је на твом писаћем столу и кад га је Ен глез видео прегледао га је и мир
но упитао шта ј 'е то. Испричао сам му све и он се сад интересовао где може да нађе ту руду? Кекох му у суседном руднику, који је твоја својина С том рудом градимо насип. Енглез је после тога скочио и истрчао напоље. Сандрин ми је доцннје причао да је непрекидно мерио рудник и насип и правио неке забелешке. Сад сам и ја посумњао и послао комад руде у хемиски институт V Л\ г гли. Ззмисли, Жак, какав сам добио схдго вор! Та руда има у сеои мниго сребра. Ти си од сада богат човек. Уверен сам да ће ти се Ачерика или Енглеска обрзтити због концесије. Упозоравам те да рудник има огромну вредност н треба да тражиш најмаље милион фунти. Срећан сам, драги пријател.у, због твоје среће Ови људи овде, који те обожавају, моле ла их доцније примиш у службу. Природно је да ћеш од нашег друштва тражити пенсију. Сандин те много поздравља, Црнац Баса моли да по,т>убим то писмо, а ја ти желим много среће. Твој стари Алтаверна". Тог дана увече гости су вечерали у парку. После вечере Магда је отишла у хол и свирала на клавиру. Фаина је устао сз намером да јој се приближи Кад Је дошао пред хол и погледао кроз прозор видео је Казауран« где стош наглоњен нз стпчицу и заљубллно посматра Магду. Сутрадан ују1 ру Фазана је отишао у шетњу и размишл.ао > свему. Био је огорчен.
/