Pravda, 05. 05. 1939., S. 10

мШНПШ

димо утииај практнчности код широких сука»а и тесзиих струкова, који прекрасно оцртавају линију облостн женског бока. Често пада форма кроја од струка на доле и пшрн с« у богатим фалтама или низу ушивених плисеа. Све сукље су тако кратке да једва за шаку прелазе преко колена- Што је так>и струк и лепша нога, то је богатији и тнпичније изгледа силуета. Да.т>и доказ женствености наше моде је ( љубав за блузе, које су украшене рутаим везом. Додуше, нема внше љубави за вези ј во које се месецима мучно ствара, управо ј тако дуто док једна мода траје, веК се на блузе ставља једноставан, али, ипак, леп вез који по своме апартном смештају даје блузи карактеристику. Можемо у два реда ушити сељачки вез у блузу или с неколико брзих штихова посутн шарено цвеће по неж ном'матернјалу. Таква блуза има много више личне ноте него готово купљена, јер на н>ој има и нешто личног. А када смо веК добили вољу за ручни рад можемо одмах да нзвеземо и неколико веселих мустара за наслошаче у башти или за летн>и чаршав, који ћемо поред сламних фотеља имати на тераси. Мотиве Кемо сами лако да измислимо: неколико куглица у разним бојама, испод н>их зелена петељка и по један до два листа, па ето нови цвет фантазије од свилених нити.

I Ту и тамо наКи Кемо у старим часописима или породичном албуму из бакиних времена избледелу слику: даму са сламним ше широм, уско затегнутим струком и дугом запрашеном сукн*ом поред бицнкла. Наша фантазија мора да се озбиљно напрегне, ако хоКемо да замислимо да се ова дама није само фотографисала поред бицикла, него да је уистину у таквој сукњи села на точак и да је могла да се креКе. Данас знамо да „добро одевен" значи у првом рсду пристојно одевен. ВеК одавно се модна дама спрнјатељила са свим врстама спорта, па и с бициклом, али је уз то одабрала и практичну, одговарајуКи одеКу. Пре свега, напустила је високе ципеле и предугачку уску сукн>у, која спречава слободу кретања, шешир који Ке слетети код првог дашка ветра и уместо тога носи шорт или широку кратку сукљу, спортске ципеле с равним потпетицама и на глави мараму или младолику капу. Против хладноКе пгтити је плетен или кожнати прслук од јеленске коже, који држи шарени појас пун џепиКа. У таквој одеКи може безбрижно да се пусти низ бео друм за лепих мајских дана. Али мода )е прихватила спортски дрес, који се носи, бесумње, само за оне прилике за које одговара овај тип. И по подне ви-

ХЈШНисХхт Фантастична обућа у пролећној моди... Ова обућа захтева да се ноге треиирају Цнпеле н шопирн биће у нашој пролЈшој гардсроби пајуабудљивиЈе набавке. Али ципеле су још необичннје и аабавннје. Натакнућемо на ногу праве творевине фантазије. као за иеиси карневал. Свака жена бнће освојена разноврсношКу и декзратнвношћу ципела. Алн савстујемо опрезност при избору. Ако имате чврсту и поносну ногу. која је внсоко издигнута, моКи Кете да носите прекрасне сандале које је лансирала В ојвоткн№а од Кента. То је управо само парчс високих потпетица с неколико таккнх кожних ремеЈГЧиКа. КОНФОР И ГРАЦИЈА У неким од модерни* сандала ваше ноге Ке изтледлти као из перснског харема. Капна Ке бити окренута на горе. Затнм нам доносе ципелице холандских народних патгуча. које су веома комотне и пркјатне. У њима Кете изгледати виши. Данашње жене имају веКе ноге него н»ихове баке. Зато треба да пазе при избору спортскнх ципела. Ципеле са високнм предљим делом и исеченим странама дају грацнју нози. која може да изгледа љупко и онда када Је велика. Лепа цкпела може да донесе неугодности н бол. Мода не иде увек упоредо са издржљивошКу иаше ноте. Зато ногу треба много неговати. јер Ке само негована нога моћн да издржи у фантастичној модерној ципели. Ако вас ноге пеку или су увек хладне, потребна је унутрашн>а масажа. Перите их вруКом водом. Ноте држнте мирно у лавору, такодавода допире до зглавка. Добро је додати води и солнПре купаша добро измасирајте ногу ул>ем, глицерином и, најбоље је, маслиновнм ул»ем. Не 6 ојте се да притиснете ногу, нарочито да продљи део ноге добро разгибате. Као гимнастику за јачан»е ноге препоручујемо: ходајте чешКе код куКе на прстима, као да сте балетска нграчица. Кад седите шдигните пете и креКите ноге на лево и десно. И опет седеКи испружите ноге, тако да су вам одупрте само о палце. То понављајте неколико пута. Кад стојите, скиннте ципеле и чврсто станте на спол»не рубове ноге, па онда, наизменично, на унутрашље рубове ноге. Пазите да вам нокти буду увек на нози кратки, али не т&ко кратки да изгубите потпору коју нокти пружају прстима.

Викенд

уирироди П111111111111Н1111111П11111111111111111111111111111111111111111111111111111111ШШ11111111Н10 Написала Анета Соже

МОДА

за кишне дане

Пролекна мода ствара моделе, који оо својој супгтлни не одговарају „опасносткма" пролеК(не сеаоне. Киша изненлда, то је, до.туше, априлско време, али се у мају нсто толнко понав.чл као и у апрнлу. Зато колекције за пролеке, поред вамахинх модела веселих бо>а, доиосе и прахтичие, па. ипал. лепе ствари аа тмурие дане. Емпермеабл је још омнљелн спортски огртач. У мроју ое прислоиио на нову линију и нешто је шири иего орошле сеаоне. Гумеии оргтачи. који су се прошле године појавили у сзим градовнма света, ове гооине су мало потнснути у позаднну и аамењени су лепшкм коибинауијЈка, које такође ие пропуштату кишу. Свилене нити, испреплетаие гумом. и ентлеска тхан>а која су тткл. али тако густа дл не оропуштају влаге. вамеиила су чисту гумеиу жицу, «и>ја има предности, али и мане, јер ажо ие пропушта кишу. ие да ни телу да дише. Зато се у гуменим маитилииа човек зноји миого втипе. Кишобрани су нарочито оотлавле. Сваке годиие долазе иови модели филиграиих творевина аа даме. Кишобран се сакрио у ташну и у с&аком тренутку мож« ~аа сту, пи у ф-увкуију". Али. ооогго се мода ослободила стилизоване грације прошлих столока, уа спортске состиме оојављуЈу сл и

„снажнији" кишобраи, то јост такав који може да оослужи као оабилли одбрана од кише. Свила кишобрана радо ©е узкма (у хармоничној, па и истој боји као шеапир илн блуза. Видели смо веома апар тно комбинације густе свиле са иаразитим сјајем, која се паиавља на ташии и кишобрану. Америчка фабрикаитн кишобрана створилн су такво обил>е нових мустри, да Кете телгко моКи да одаборете блузу аа коју не би бнло и пасект кишобрана. по боји и мустри. А држаље су право чуло од фантазнје. Шешири се такође израђују {ув кишне маитиле у, рецимо, „противкзжЈшој" фазони. Гумирана свила може да се преради у кишну капу. И балонска свкла са сивим газним охлајером може да сс носн уз тренч-крој кабаннце.

„Олимписка ексреиордер ка" поново се удаје Н>ујорк, априла Некадашља победашца на олтвтиским играма у пливашу лепа Елимор Холм, усреКи Ке ускоро свог другог иза браника — Били Роза. Билијева садашља жена Факи Брајс разводи се од н>е га. Развод Ке бити на снази 18 септембра, а 19 сетттембра Били Ке се вемчати с лепом Елинор. СетиКете се скаидала, кад је америчка олимписка екипа путовала у Берлин. Елинор Холм је била фавориткин>а за разне пруге пливан>а. Алн амерички олимписки комитет јој је забранио да наступи, јер се на путу понашала неспортски, лумповала и пила, иако је то забран>ено такмичарнма. 1М5Т|ТиТ ОЕ ВЕА11ТЕ „Клелија" СофкЈ« д -р» Горовши Козметкчп вавод Крал>а Малаш 10 преко пута Дасг^а, палата Срзасо-амернкзпс«; бавхе, 8 стеоевнпе. Телефоа 25-101 Л|ггао прииа од 10—12 и од 4—7 л по споразуму. Све врсте веге **■ па, тел« ш аосе. Масажа према потре1Ји (ругаа, елестркчпа, парва, вне* укатичиа втд.). — Моиентаво ■ аа у»е* уклак>» брадавше, длаке, беае вестае (гркз> као п друге дефегге, коЈ« кваре леп каглед дии» и тела. Поорављим ТЕНА. Мрш*»*еље, виткост беа гладов»и,». Соречав »ч -е сехеи,« п бора. Сви арепарата, коЈв се тпотребл,ава|у строго опробаа потоуво су иешкод1,иви (НИГДЕ СЕ НЕ ПРОДАЈУ^ а првмелуЈу се иидивидуалио и одлнковаии су у П»риау ваградои .бгвдп рПж" »а 1938 г. ■ алатиои иедалои. По одобрелу Мивистарства трговиие а иидустриЈе, Шестоиесечвв гечаЈ — курс аа вегу аихи, тела, масме, гоаиетнае и улепшаааи,а. ТеориЈа ■ пракса (иа иоделии«) аа учеииае и будуће диплоиираае гозметичарке. После свршеног курса и положеног испита — диплома и праао рада. Ста*. I И8 ТI ТУ 1 ое В Е А (Ј Т Е .КлелиЈв". Спреиаљв аа ■спкт.

Како изгледа венчана хаљина ледн ДаЈане Пепсн, војвоткиње од Портенбурга Аоидои, маја Војвоткиља од Нортунберленга позвала је хи.г>аду госгају ил ве«чан>е сак>ј« 21-годкшн>е Керхе, која се удаје за 23 -годишнлг внскон та Брвклеја. То Ке бнти једно од најелегаитнијкх веичан>а у ЕЈвропи. Модникреаторн раднлн су ндрочите иацрте за младу веренкцу. Венчаиа ха.тгииа биКе нзра)>еиа од ллког и нгжног ламеа. Осам верогачких пратиља 6иКе одевено у полукринолиие белв боје украшене дијадемама од седефа и кристала. Веренична хагниа и опрема биКе овлкви: У косу бике уплетвиа дкјадем« од бисера и дијаманата са наранциним цветом у средини. Вео је подел>ен у три дела. Два падд?у са страме, а треКн се пружио позади у дужину и пада до тлл. Вела су богата и пгирока. Хат>ина од сребрног ламеа има у средиии шав а у прво) горнтој по ловинн је иежио циговаииа. На малом изрезу око врата иалази с« клипс од дијамаиата, а око врата бисерна опрлнца. Од колена па дол« ха .7»ина се нагло шири и пвда у богатим глокнама. Рукави оу тесио прил>уб.ч>еии дуж целе руке, а шиљак на крају рукава пдда до врха прстију. Шлеп Је метар и по дуг и посут бриселским чипкама иа порсдичне ризнице вереннчине прабабе, која је била во;роткин>а од Ричмонда. Бо>а овнх старих чипама ј« нвжно беж и лепо пристаје уз загасти ојај свнлв.

Парна, маја Тек што се суптце мал« (усгалило на нвбу и пробија кроа младо лишке у парховима, гралсми народ осећа же«у: да оиди прираду и зеленило. Викенд је аигло саксонска реч, али општи европски гтсуам. Код велкких заладних и оеверних народа, пде су прадо ви читаше мале државе, у којима нема иишта што потсећа човека на природ;у, потреба за викендом је још века. Разуме се да оу крајачи морали да воде <>ачуиа о тој општој желхи. Пошто жека по правилу кикал не сме да буде ман>е привлачна, мода викенда је исто толико љупка као и мода за град. Нарочиго ове године стил моде се <јао«> приближио спорту и приради. Правилни плисеи добрк> пристају аукљама од шкотских штофова, каје лансира модна кућа Хер мес и Нина Ричи. КаиуТиКи су страго и озбнљно кродени, често пратогано од сукн>е у једнабојнам тканху с великим квадратним џепавима. Спартске хаљине Жака Хајма често су прапра&ене прслуком од пргугастог штофа. И аукн>е — панталоне, каје Вера Бореа још воли, држе се истог с-пила ширине и увек су у ^једној боји, само још живл>е него рамије. Уз беж шарт видели смо пролук исте баје о6рубл>ен црвенам кажом с малим орнаменггом пасред леђа. Испод меких каиутЈЛа пуловер се радо ноои као одбрана проггнв пролекиих ветрава. Неке даме више воле уз сукнз(у и (пуловер краггки мантил уместо 'јааснице. Такви мантили цу ®еама шираки и све ое више порубљују кажом. Кало изра^ује моделе ад благе оиве материје са квадратичиим белим реверима и роза паспоалом. Еиглески крој капутића ад меког твида и округлом крагнам прадужује ревер до мраца аоапута. Видели омо и сасвим мале крагне с обилним реверима, шир>оким џеповима и холфалтама. За веама таплих дана се уместо пуловера у истим комбинацијама носе блузе-коанул>е јасних баја. Природна свила и оир>е ау омиљенн материјал за блузе. За излете акцеооари оу исто толико важни као и сама одвћа. Фаитааија креатора пустила је маха стварајуКи оригиналне и веселе рукатаице, ташне, појасеве и ципеле. Све те спортоке р(укавице извезене су широким нитилта, а тсожне прешивене мустрама од исгге материје. Кракодил је остао и дал»е отмен. Ермес га израђује од златног метала, тако да харманизује с отменим опортским ципелама. Шалови су веома аригиналаги. Виделн смо једаи код Вере Бореје, ко7И (је био нарочито оригиналан. На шалу су биле имитације етикета чувених виноких и ша/мпашоких марака. За опорт има и окрамних накита. Упадљиве, јевтине и шарене бразлетне дижу форму руке и загго су увек нераздвојне ОД жеиа. Шешири од чоје, одважни, испревртаин у свим могућим личиим формама дапун>ују опортски изглед једне моде, која овакако има права да се иазива блнском природом. Које филмске глумице и глумци публика најрадије гледа Парнз, априла Поанати часопис „Аа Синематографи франсез" извршио је ових дана анкету код свих биоскопа у Паризу, целој Фраицуској, северној Афрнци, Белгнји и Швајцарској о томе каје филиске глумце и глумице публика кајрадије гледа. Занимл>иви оу резултати овога референдума, који уједио показује да је веКе интересован>е публнкс за мушкар це него за жене. Осим тога, амерички глумци и глумице потиснути су у друти ред. Ево р>езултата рефереидума из раженог у поенима: Добила^е 1.524 поена; Даниел Дарије 1.194, Ивана Прента« 557, Мишела Морган 525, Корина Лишер 472, Анабела 279, Елвира Попеско 272. Грета Гар б 0 253, Едвиж Фејер 240, Фраисоаз Розе 228. Жа " Габен 1 840 повна - Фернандел 1.258, Луј Жуве 1.156, Реми 1.094, Пјер Френе 642 Шарл БоаЈе 527, Саша Гитри 448, Ерик фон Штрохајм 413, Тиио Роси 359, Мишел Симан 308. Не »на се којн су филмови играни у време референдума .