Pravda, 05. 05. 1939., S. 11

Љубавни састанак генерапа Буланже и госпође Бонмен Буланже у ивгнанству

Алн. лажалосгг. сад јв к&сно. Шт* ви иислите, и&ллмУ С»ватрате аи да ја иислим само на гарналонв н лл немам другнх же.т>а? Маргарогга Бонмвн со осмехиваА*. А оидд је тихо одговорила: — Не, генерале, то не мислим вама. Досад сам имдла рђаво мишл>ен>е о вдма. али сада... — ДГ чујем, м&дам... — Добро, генерале... Досад слм ■ас сматрала за прнмадону у иералскоЈ униформн. Кад сам деле вапгу фотографију у излозима имала сам утисак да сте уображеи човех в да саојам позама хоћете да утичете на жене. — А птта сад мпслите о мени, мадам? Госпођа Бо1шен се насмејала. — Извнните, генерале... Сад вас сматрам м једко дергапте у генералској уннформи. — Треба ли то да буде ком-

— Наравно. Можда сам о вама стекла рђаво ииш л>ен>е због тога пгго сте Ивони често обекавалн да 1мгге доКи на вечеру, а нххада нвсте испунилв то своје обећале. — Најзад сте пристали да вам ухажете ту иилост... Буланже је постао озбилан. — Мадам, после данашљег дана то се никад више неће деситн. — Генерале, немоЈте то до-цкнје да одрекнегге, јер кначе би могло да се деси да ја... — Шта, мадам? — Да вас, например, ја позовем... — Примам тај позив, одговорио јв он брзо. А када? — Кад год желнге... — Зар и сутра? — И оутра... Буланже је пружио руку лепој жеин, »ахвал»ујупи се на том поУ, том треЈгутку чулс се ввеча-

н>е стахла. Ујак Леоннд је задремао в ударно главом у тан>ир е компотом. — То је успело вече, — приметила је грофица Сен Прис пакосно. Лице јај је било нлобличено од беса. У ИЗГНАНСТВУ Седамнаестог маја 1887 године пао је кабннет Гобле. Сви чланови владе желели оу да овог пута нзбауе Буланжеа из владе. Али после пада одмах се поставило питање: ко ће да образује владу без Буланжеа? Сви су редом одбијали. После дужих преговора владу је. најзад. образовао Рувије. Министарство војске је поверено најогорченијем противннку генерала Буланжеа генералу Ферону. Присталице Буланжеа су беснеле. Већ 31 маја је објављена ли« ста нових иинистара. Истог дана увече дошло је у оперн до велнких маиифестација. које су приређв1е у часг Буланжеа. Четирн недеље после тога бившн министарвојске именован је за команданта Трннаесте армије у Клермону. На тај качин он је упуће« у изгнан-

ство. Буланже је морао 8 јула да напусти Парнз и да отпутује уј свој нови гарнизон. Том приликом огромна М«е* народа приредила му је манифестације на станици. Полиција је узалуд интервенисала. Штампа је и дад>е нападала протнвнике генерала Буланжеа. Власти су биле приморане да, најзад, употребе силу. Шестог октобра генерал Каферел. кога је Буланже довео у Министарство војске. пензионисан је, а неколнкз дана после тога ухашиен и окрнвљен да је трговао с крстовкма Легије частн. Штампа је о томе мно-; го писала. Из редова се разабн-! рало да је Булаиже такође учествовао у томе. Буланже је изјавио преггставницима штампе да је то обична итттрига против љега, лансирана од министра војске Ферона. Штампа је објавила ову нзјаву генерала Буланжеа. Један дан доцннје он је примио од Мииистра војсхе телеграм следеће садржнне: „Да ли сте ви дали претставницима штампе изјаву, која се односи на аферу Кафарел"?

ШТД НДМ СУДБИНД СПРЕМД )Е СШИНЕ НЗ 31ЕЗЦ Претсказивање астролога г. Кернеза

Излет око Главне поште Понео сам пре неки дан пакет да га предам на пошту. Пошто мн је најближа Главна пошта, упутио сам се њој. И брзо сам се покајао. Јер сам носио онај пакет око зграде као литиЈу око иркве. Било је то овако. Дођем до зграде и куд ћу него на главни улаз. — С друге стране, опоменуо ме Један момак и показао руком да треба да се вратим низ Таковску улицу. Вратио сам се. Нанђем на једна врата. Ништа не пише што би ме упутило у пакетно одељење. Ипак, покушам. И одатле ме врате. — Иза зграде, веле, други улаз. Зађем сасвим на супротну страну од улице. И тамо улаз. Обрадовао сам се, како Је нпак лако пронаћи пакетно одељење. Уђем уиутра и упадох у двориште. Станем да се окрећем по њему. Тек се отворн Један прозор. — Изиђите, вели мн женска глава с њега, натраг па на мала врата. И најзад сам завршио екскурзиЈу. Пронашао пакетно одељење. Ко зна колнко света Још лута исто овако. Требало бн некако обележити пут. Макар написати: — Наоколо па на мала врата. В.

Кајање

У Једно село Огулинског среза долазио Је ветерннар и говорно сељаиима како треба да негуЈу и чуваЈу своЈу стоку, коЈа их храни. Нарочито Је саветовао сељаке да не оптерећују стоку. Сада Је Један сељак у том селу запрегао свога вола у плуг и орао с њим целог дана. Во се увече онако уморан и загреЈан напио хладне воде и после кратког времена угинуо. Сад се оваЈ сељак каје и каже: — Ех, да сам слушао... Више ннкад нећу овако да мучим своју стоку. Сад немам чим ни земљу да изорем... Кад речи не могу да убеде, онда несрећа то сигурно учини. М. Ј. Један учитељ-сто двадесет ђака Једна наша бања има основну школу са сто двадесет ђака. У овоЈ школи сада предаЈе само Један учитељ. Разумљиво Је да Један учитељ, ма какве његове способности биле, не може са успехом да поучава толике ђаке. Колико ђаци губе, не треба доказивати Јасно Је само по себи. Потребно Је водити рачуна о томе да се у школама одржава настава како треба — потпуна, а не крња. Учитељских снага има доста. К. В.

ПЕТАК, 5 МАЈ Противуречни утицаЈи звезда владаће данас. Биће наклоњенн малим пословним путовањима, али ће ставитн у први ред питања личног интереса, што ће озловољнти суседе, приЈатеље, па и блиске рођаке. НаговештаваЈу се извесне

несреће. Вече спрема женамајЈ сентиментална задовољења. ■ Деца рођена овога дана биће внше дисциплинована него нежна. Проницљнвошћу и спретношћу успеће у трговини и финансиЈама, али ће имати мало приЈатеља. К. Кернез

КАСАЦИОНИ СУД Редовни суд није надлежан да расправља спорове о наплати неплаћених приноса за осигурање радника

Окрулат урвд за оснгуран>е радикха у Оеопљу сзојом тужбом правдао је платни налот, ксгји је издао Срески суд и тражио да се туженнк осуди за плаћање приноса колико је остао дужаи, према взводима и налазима Окружног уреда, за намепггвннке у својој радњн. Тужена страна оопорила ј« тачкост поднетог извода о дуговању туженнха. а не признаје ни уредност књнга тужилачке страие, пошто га је Уред задуживао допрнносом на особљв које ои никада у хотелу ннје држао. Срески оуд у Охршу делимнчно је уважио тужбени захтее и пресудом својом од 12 априла 1938 године ооудно туженика на □лаћање 863.46 динара. Окружнн суд у Охриду поводом гојављеног прканна тужилачке стране по зваиичноЈ дужносги аакдиучком својим уккнуо је пресуду Среског оуда и тужбу одбацио сл разлога: „Да овде стоји разлог ннштавности нз § 571, тачка 6. грпп.. јер по § 10, 11, 42 Закона о радњама ва тужбе подигиуте ради нап\ате нршгоса аа оонгурање радника ни је допуигген редован правнн пут, јер су ови споровн одуаегги од суд ске власти рсдовних судова, а о овој надлежности аоди се рачуна 1К> службеној дужностн у сваком стаднјуму поступка § 335 грпп. Овако признвни суд узнма по томе што су по алинејн 1. § 11. За коиа о радњама аа наплату приноса платежни налоан издају од самнх тнх установа а по § 42 истог Закоиа ти платежни наловн као извршне јавне нсправе иавршују се и наплаћују се од обавеа ника адмииистративттм путем пре ко властитих оргаиа средишниа Уреда. По рекурсу тужилачке стране Касацноки суд у Београду потвр дио је аакључак Окружиог Уреда са раалога: „Навод рекурса да је привиа»ш суд погрешно нашао, да у овом случају редован правш! пут инје допуштаи и да је погрешио кад је одбацпо тужбу. пошто јв аа обеабеду >туже»ог дуга стављена прнбелешка иа непокреггиост дужннка. те >е тужилац морао да под иесе тужбу суду радн правда1М прнбелешке да не би иагубио стече но обеабећен*. — иеоснован је, >ер правилно прнанвии суд иалаан да у стои случају није допупггеп

редоваи прлвин пут поотго су спо ров« овв врсгв по §§ 10. 11 и 42 Закона о радњама одузети од оуд ске власти редовних судова а за нсте прописана спецнјална надлеж ност окружног Уреда аа осигура ње радника. који сам издаје плат не налоге за исплату доспелих при носа. Стога је правилно постуттао прнаивни суд кад је одбацио туж бу. којом се тражн наплата испла ћеннх прнноса, без обзнра на то шгго је утужено потражнвање обеш беђено прибелешком која је тужбом правдаиа пошто бн се прибелешка могла оправдатн н платним налогом самог окружног уреда као извршиом јавиом исправом — § 2 тачка 10 Закоиа о взвршењу и обепбеђ ен*у". Ј. С

Месечна претплата па „Правду" јв 20 днвара. Претплату слати на чековвн рачун „Прав де" код Попгганске Штедноннце, број 53220. Чековне уплатпипе могу се набавитн код свнх пошта по ценн од 0.25 дннара. Све пошнљке слати на адресу> „Правда", Београд, фах 54. Фах се мора увек пазна-

Г. РОДОЉУБ КОНИЋ ПРЕМЕШТЕН ЈЕ У ОКРУЖНИ СУД ЗА ГРАД БЕОГРАД Г. Родољ<у>б Конић, судија Оре ског суда за град Београд, премештен је аа судцју Окружног оуда за град (Беопрад. Г. Коннћ Је п|>овео четири го дине у Среском суду У коме Је судио прађанске а потом кривич не предмете. У Београд Је дошао из ОЈфужлог суда у СкхотЈуу. Нови суднја Окружног суда поред тога што је судцја са великом праксом и искуством спа да у веома плодне правне пнсце.

)1р<4ЈЈЦ) црвеног крста износн око VI ма пуно разлога да I динара. Та сума није ма- |п ја о органнзован>у ретставља велнка средства ■! дзна је почето сг

уџет Друштва црвеног крста износн око ■■ ма пуно разлога да буде похваљена идешест мнлиона динара. Та сума није ма- Вп ја о оргзннзоваљу наших гуслара. Ових ла. али не претставља велнка средства •! дзна је почето са таквом акцијом, за остварење циљева овог друштва, циљева је потребно забележити је. који су велики и значауни и у миру и за слу- Свима је добро познато какву су улогу чај рата. одиграли гуслари и наша народна песма у О потреби и користи рада Црвеног крста нашој веков«1ој борби за самосталност. И од светског рата наовамо, после искуства, какву су победу управо они извоје»али1 У уопште више нцје потребно говорити. Кори- савременом животу, орећом, не виднмо неку сти од н>ега има читав народ. Стога, читав сличну потребу, а ни евентуалну целисходнарод треба да учествује у прибираЈцу сред- ност у случају борби. Али зато ипак, гусле и става за оства/рење циљева и задатака Црве- песма заслужују наше пуно признање. нот крста. Нека сваки грађанш. ла по један П ризнан,г ћ Е им најбољс бнта ако их динар годишн>е и то Је већ петнаесгг милио- 0 на динара. То је окоро троструки буиет прн- прихв«тнио, ојачано и шжажсмо свима. Похода Друштва. А толнко је могуће дати. Ред тога, ако новим поколенуима оставимо Ако не може, претпосгавимо и то, свакн живу успомену нашег народног духа. члан сирамашнкх породица да да динзр, мо- Зато треба гтоадравити сваку акцкју која гу мнопн да приложе и по десет динара, и „ сто, . Д. нс го^оримо о онима који всћ ин.- д ' то " " ашнм г ^ слш ' " »" че тако ревносно прилажу и ггостају добро- сиама изоојуЈе оно место које СУ пусле и петвори. сме вама извојевале.

АКАДЕМИЈА ТРЕЗВЕНОСТИ Поводом овогодишн>е Про славе треавености Сагаез трезве не младежн у сарадши са београдским треввењачкнм организацијама приређује Академкју трезвеносгги у недељу 7 маја т. г. тачно у 10 часоша у евечаноЈ дворани Занатсгког дома, утао Хилендарске и Жоржа Клемансоа улице. Академију ће отаорпти г. Ђу ро Микијељ, профеоскр, поапе химие трезвеностн коју леаа хор кола С. т. м. „Полет" одржаће предавање о карактеру алкохоличара г. Борислав М. ЛавиК ДЈШЛОМНраии филоаоф. Чланови хола Савеаа трезвене младежн нз Трговачке академнЈе, 2 и 4 женске реалне гимназиЈе н 7 муитке гимназиЈе >"чествоваће са неколико одабранкх концертннх тачака и на крају академију ће затворити г. Дрзгиша Стевановић, професор. Улаз Је сваком слободан и бе сплатвн.

Сеоски кавгаџија осуђен за убиство угледног домаћина на 15 година робије Убиство је извршено у свађи коју је

Ваљеао!, 3 м&ј У Окружном сзуду одржано јв данас суђен>е 27-годншн>см раднн ку Рлдовану РанлсављевнКу т св ла Рукладе, који одговара »а у б« ство Спасоја Бајкћа, »емљорадннка нз Јабучја. Радован Рашкављевнћ је досад четнрн пута осуђнван за раза>а крнвнчна дела. Полнат је као уво јнц* од кога сгу многн превалн. Фебруара месеиа ове годпне Ра ннсављсвнћ је седео са својим дру штвом до дубоко у ноћ у кавани Стевана Васића у Лајковцу. Картали су се. После иавесног вре.ме на ушао је стари Опасоје БајиК н сео аа суседни ото. Радован му је прншао II захтевао да нгра са н>нм карте. Спасоју као старом ратнику који је имао једанаест рана и уживао велнки утлод код својнх свљака, кнје прнличнло да ст>-па у нгру са једннм човеком као пгго је Радован. Зато му је отсечно ре као: Не моту >а са тобом картати, пошто би мн ти могао бити оин. Радован. држеКн нож у рууи. пришао ј« столу Спасојевом да би

га нзазвао на сваКу. Узео је штап који је бно окачен на Спасојевој столицн. Спасоје му је скрекуо па жк>у да му не узима иггап, јер јв то к>егова својнна. Међутим, Радован )е и даље вукао за штап. На то му јв Спасоје, увбуђвн, уда рио један шамар. Раннсављев је потегао нож и свом снлино.м зарио га у стомак несреКном СпасоЈу. После три дана Спасоје је умро у ваљевској болницн. Пове^ање поспаника у будућем маџарском парпаменту Буднмпептта, 4 мај БудуКи мацарски парламент имаКе 260 посланика, уместо 245, колико је садашљи нмао. Сазнаје се да се бнвши претседник владе гроФ Бетлен неКе кандидовати и да ке се повуКи нз по» литнчког жнвота.

злочинац изазвао Попгго оу испнтани сведоуи, суд

>е донео Радована

пресуду. којом Је осудио РанисављевиКа на пет-

наест годнна робијс и трајан губи так часннх права. Малолетној деци поосојног Спасоја нма да плати 12.000 дннара и да накнади др жавн све учин>ене трошкове. Удова покојног Спасоја, Жнвка, упуКена је истом пресудом за своЈа пр|Гватно -правна потражкваља на грађанску парницу. Б. Експлозија бомби са сузним гасовима у Ливерпупу Лнвсрпул, 4 мај СиноК су скоро једновремено експлодирале бомбе са сузним гасовима у два ливерпулска бноскопа. Око 15 лнца је упуКено у болннцу од којих су два лнца задржана. Верује се Да су у гтитаљу атеитати ирскнх републикапаца.

НОВИ СТРИП „ПРАВДЕ"

„Деколтован" наш је Рака Омашка се плаћа свака!