Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

69

ПРИЛОЗИ

усељеничких родова (11). Срођавање je међутим било такво да je Дробњак средином XIX века био једно од најорганизованијих племена у Црној Гори, бројно јако и компактно. Од половине XIX века, кад почигье насельаван>е ускока из околних племена и с турске територије, Дробњак je све више територијална заједница с облидима понашања родовске заједнице. Без обзира што су усељеници у току неколико векова били знатно бројнији, језгро племена Лимљанског у Црмници чинила су три стара братства, Цаковићи, Драчетићи и Клисићи. Око тога језгра се окупило много ускока из околних племена и њих су Лимльани не само радо примали, већ су их натопили да ступе у племенску заједницу. Ј. Ердељановић каже; „Ни у једном црногорском племену нема сразмерно тако много породица, које су пореклом од ускока и од избеглица „од крви” колико у Лимльанима. Али ма колике да их je бивало много, они су увек, као што рекосмо, наилазили на јако племенско језгро од старик братстава, који су их, као што тврди народно предање, шта више и силом нагонила да ступе у њихову племенску заједницу” (12). Догађало се да братству или племену запрети потпуно истребљење у међусобним крвавим обрачунима. Тада се појави треће братство или племе као заштитник слабијега, па прими на себе обавезе слабијега, пусти штићенике на своју територију да се стално настане, што je значило да племе које слабијега узима у заштиту у исто време ступа у неггријатељске односе с непријатељима штићеника, свети њихову крв, те на тај начин дође и до братимљења и срођавања разнородних елемената. „Ако се види да je једно јаче плими надвладало слабије и хоће да га уништи, тада се умијешају друга племена да заштите слабије. Уосталом, због тога, се још, одавно мања племена и села међу собой удружују да би се у даном случају изједначили с већима. Дешава се некад и то да онај који има право и дужност да се освети, ако je из слабе породице, а кривац из јаке и у сусједству, побјегне у другу општину и отуда гледа да се освети“ (13). Што опет значи да општина, братство или племе која приме оваквог усељеника, примају у исто време и непријатељство са братством односно племенем у коме усељеник треба некога да убије, да би осветио крв. У селима у Македонией наилазили смо на неке облике понашања који су својствени селима која су у исто време и родовска и територијална заједница. Кад у селима Кочанског среза домаћин жени сина, зове цело село на свадбу. Овај je обичај био својствен само братствеяичким колективима, где су братственички односи били чврсти и обичаји добро чувани. Заснивање територијалних заједница на неким принципима карактеристичним за родовске зајед-

(11) Андрија Лубурић, Дробшаци. Београд, 1930, стр. 46 и 104. (12) Др. Јован Ердељановић, Стара Дрна Гора, Етнографски зборник, кшига XXIX, Београд, 1926, стр. 199—200. (13) Бук Караџић: Црна Гора и Бока Которска, Београд, 1953, стр. 77 и 78.