Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДЕЈСТВО ТУЖБЕ НА ИЗВРШЕЊЕ АКАТА

285

актима? Изгледа нам да овде нису у питању акти који се доносе на основу дискреционе оцене, већ нравно везани акти. Стога ће суд имати права да оцењује у сваком конкретном случају гюстојање услова наведених у Закону који спречавају одлагање извршења управног акта. Према томе, суд има овлашћење да оцењује не само чињенице да ли би извршеше управног акта нанело тужиоцу такву штету која би се тешко могла поправити, као и чињеницу да ли би се одлаганьем извршевьа заиста нанела противној страни већа ненакнадива штета, већ и чињеницу да ли се одлагање извшења оспореног управног акта противи или не јавном интересу. Ово наше мипиьенье заснивамо на чињеници да у случајевима из чл. 16 није реч о актима који се доносе на основу дискреционе оцене, већ о тзв. техничким питањима (у прва два случаја) и о неодређеним појмовима (кад je у питакьу „јавни интерес“). У правној теорији „техничка оцена” претставља доста спорно питање. Од правних писаца први je Бернацик (6) истакао значај техничких питаььа односно техничке оцене. Бернацик идентификује неодређене појмове са техничном оценом. А и неодређени појмови као и техничка оцена по Бернацику имају значај дискреционе оцене, због чега и измичу судској контроли. Хернрит (7) je покушао да исконструише посебну категорију техничке оцене, али и по нему техничка питања не потпадају под судску контролу. Тецнер (8) се супротставио Бернациковом схватацу истакавши да у случајевима техничке оцене ни у ком случају није реч о дискреционој оцени. У нашој правној литератури проф. Крбек (9) сматра да подвођење техничке оцене под дискрециону оцену није ни срећно ни исправно. Он сматра да je супротно истина: техничка правила, стручно знање, искуство, научно познавање и слично укидају или бар ограничавају дискрециону оцену, а не заснивају je нити je шире. Мишљења смо да се техничка питана у нашем праву не могу подводити под појам дискреционе оцене, и да стога судови имају овлашћење да улазе у оцену тзв. техничких питања. Следствено томе суд има овлашћење да и у случајевима из чл. 16 оцењује питане да ли би извршење управног акта нанело тужиоцу штету која би се тешко могла поправити, као и питаше да ли би се одлагањем извршеньа управног акта нанела противној страни већа ненакнадива штета. Питању неодређених појмова нарочиту пажњу посветила je предратна немачка (пренацистичка) и аустриска правка доктрина. Литература о проблему неодређених појмова веома je обимиа. Готово сви познатији аустриски и немачки писци јавнога права ба-

(6) Bernatzick: Rechtssprechung und materielle Rechtskraft, 1886, стр. 42 и сл.

(7) Herrnritt: Grundlehren des Verwaltungsrechts, Tübingen, 1921, стр. 291 и сл.

(8) Tezner: Das freie Ermessen der Verwaltungsbehörden, 1924, стр. 9.

(9) Dr. I. Krbek: Diskreciona ocena, 1937, стр. 365 и сл.