Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вили су се проучавашем овога проблема. У нашој правној теорији проблем неодређених појмова проучавао je проф. Крбек који je овоме проблему доста места посветио у својој монографији Дмстсрециона оцена. Ако ce пође од гледишта да неодређени појмови у савременој држави, с обзиром на велики број администравиноправних прописа и на потребу апстрактног изражавања правних правила од стране законодавца претстављају извесну неизбежност, онда ce несумњиво показује нужним да се суду призна право да у сваком конкретном случају оцењује да ли ти неодређени појмови претстављају дискрециону оцену или не. Према томе, неправилно je гледиште оне правке доктрине по којој неодређени појмови увек значе овлашћење управних органа на вршење дискреционе оцене. Додуше у извесним случајевима неодређени појмови претстављаће за управне органе дискрециону оцену, али je исто тако тачно да у многим случајевима наодређени појмови значе правку везаност управних органа. Нарочита тешкоћа се појављује код оцене неодређених појмова због шихове релативности. Тако неодређени појмови могу имати уже и шире значеше, а с обзиром на чињеницу у каквом се контексту они налазе односно с обзиром на момент у коме се врши примени прописа са неодређеним појмовима. Да би се могло просудити питаше да ли неодређени појам значи дискрециону оцену или правку везаност нужно je да суд приступа индивидуално од случаја до случаја, и да у сваком конкретном случају, уколико je то потребно, неодређени пбјам по'сматра у вези са читавим текстом поједине правые одредбе, односно у вези са смыслом и духом односног правног прописа. Појам „јавног“ интереса спада у категорију тзв. неодређених појмова. Овај појам je био посебно третиран у правној литератури. Лаун je мишљеша (10) да појам „јавног интереса“ не претставља правый појам, већ да тај појам спада у категорију дискреционе оцене. Тецнер (11) се напротив супротставља оваквом гледишту, јер по н>ему и појам „јавног интереса“ претставља правки појам који може бити предмет оцене од стане суда. Балтер Јелинек (12) je исто тако мишљења да појам „јавног интереса“ може бити предмет оцене управног суда као правый појам, па штавише наводи примере у којима je суд вршио оцену „јавног интереса“. При оцени питаньа да ли појам „јавног интереса“ претставља појам дискреционе оцене или не изгледа нам да се не може дати један категоричан одговор. Мора се поћи од чињенице да појам „јавног интереса“ нема исто значешэ у свима правним прописима у којима je примешен. Није искључсно да ће појам „јавног интереса“ у извесним правним прописима претстављати дискрециону оцену, а у другим правно везану оцену. Изгледа нам нужним и цели-

(10) Laun: Das freie Ermessen und seine Grenzen, 1910, стр. 62 и сл. (11) Tezner: Das freie Ermessen der Verwaltungsbehörden, 1924, стр. 30 и сл. (12) W. Jelünek: Verwaltungscrecht, Berlin, 1928, стр. 32.