Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

226

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њиво je успела да докаже шегове основне поставке, с којима je могуће сложити се. Ипак, тврдње о класном карактеру власти и о постојашу државе и права у правом смислу речи треба још више поткрепити, по могућству новим подацима. Иако je процес ствараша државе у Првом устанку несумшиво био у току, ипак je доста тешко тврдити да je држава у пулом смислу речи већ била створена. У велико ј мери je ту постојао тек дреображај борбеног покрета у државу. Др. Д. Ђанковић: Утјецај политичких странака на уставпоправни развитак неких сувремених држава. Овде су укратко претресени неки проблеми утицаја политичких странака на функционисаше државне власти. С правом се истине огроман значај постојања и деловања политичких странака за схватање стварног уставног система једне земље. Мада недовольно систематизоване и летимичне, ове мисли писца биће користан потстицај за почетак дубље обраде ових питаша код нас. Др. Ј. СтефановиН: Инстититуција референдума у свијету и у ФНРЈ. Пошто je утврдио да буржоазија нерадо развија чак и посредну демократа ју и да утолико мање развија непосредну демократку, писад наводи ТТТвајцарску као изузетак од тога .правила. Ипак, и у ПТвајцарској je до 1949 парламент на противуставан начин спречавао примену факултативног референдума у погледу закона. Тек 1949 je та пракса спречена изменом устава. После Друтог светског рата установа референдума се широко примењује у разним државама, нарочито у вези с доношењем устава, и писац укратко излаже положај у там земљама. Прелазећи на нашу земљу, утврђује се да су уставни закони од 1953 проширили и прецизирали установу референдума, као и друге облике непосредне демократије. Детаљно су изложени прописи савезног и редубличких уставних закона о референдуму, као и прописи одговарајућих закона о народним одборима. Међутим, било би добро да се посматрало функционисање ових прописа у пракси, јер изгледа да се они код нас нису много, или можда и никако, примешивали. Занимлпгви су узроци оваквог стања и, у вези с тим, перспектива даљег развоја ове установе. Др. Дан ЪанковиН: О федеративном карактеру нагие државе. Основне характеристике федеративне државе јесу; постојање две врсте чланова грађана и држава-чланица, постојање савезног устава и савезне власти, учествоваше држава-чланица у вршешу савезне власти, подела надлежности између савеза и члашща и право ових на самоорганизацију. Југославија je федеративна држава jep има све те црте. Најоригиналнија црта јутословенске федерације јесте нарочит начин учествоваша држава-чланица у вршешу савезне власти преко Већа народа и членства претседника редубличких извршних већа у Савезном извршном већу. Надлежност између савеза и републике подељена je .првенствено у корист савеза, нарочито путем установе основних и општих савезних закона. Може се утврдити да надлежност република постаје све маша с дроширешем надлежности самоутгравних јединица —комуна. Извршна функција, међутим, у начелу припала народним одборима, сем изричних изузетака. Сувереност припада савезу, а прописи савезног устава доста ограничавају право самоорганизације република. У крајњој лггаији савез сам одређује своју надлежност, jep Савезна скупштина цени уставност редубличких закона. Jeдино се савез појављује према иностранству као субјект, и уговори које он закључује обавезни су за републике. Овај чланак додирује низ важних питаша. Штета je само што je прекратак, те шхједно од тих питаша није било могуће подробшгје расправита. То нарочито важи за веома важно и занимљиво али