Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

225

Др. Ф. Чулиновић: Порота у Југославији. Увођење пороте у буржоаско судство које су тражили либералки елементи буржоазије, било je истицано као свемогуће средство које ће излечити од недостатака не само судство него и цело друштво и обезбедити слободу грађана и народну сувереност. Иако je дорота имала и извесног позитивног утицаја на демократизацију судства, ипак je њен стваран утицај био мали, тако да je она убрзо разочарала своје присталице. Слично je било и с поротом у југословенским земљама. Писац да je подробен приказ увођења, функционисаньа и резултата пороте у југословенским земл*ама пре уједињеша, као и у старој Југославији. Општи закључак који се отуд изводи јесте да je порота, . упркос надама да ће остварити правично правосуђе, имала изразит класни карактер и да je штитила интересе буржоазије. Потом се износи преглед развоја пороте за време Народноосободилачке бор-6е и у нбвој Југославији, до закона о судовима од 1953. У новој Југославији порота има карактер приседничког суда, јер су судије поротници у свему изједначени са сталним судијама. Порота je извршила корисну улогу у нашем судству, особито у долитичком погледу, повезивањем права за потребе друштвеног развоја. Данае се поставља питање оправданости пороте, при чему се истиче да je она нестручна, да није тековина Народноослободилачке борбе итд. Писац сматра да порогу пре треба реорганизовати и задржати je углавном у делима политичког карактера, тј. која дирају основне интересе друштва (важна кривична дела и извесни грађански снорови). Др. А. Прокоп у чланку Утврђивање и оспоравање брачног очинства подробно обрађује ово питагье по нашем праву и у нејасним случајевима заузима становишта која изгледају одравдана. Др. Н. Тинтић: Материјалпа одговорност упосленика и послодаваца прела трећим особала за штету коју упосленици учине при раду. У чланку се на иецрпан и прегледан начин даје преглед упоредног законодавства и теорије о овом питагьу и износи се основ нашег система шеговог решеша. Др. С. Цуља: Неколико питања у вези с ванпарничним поступцима о уређењу статусних односа. Писац с гледишта de lege ferenda расправља низ занимљивих питања из ове области (докретање поступка, састав суда, лишење пословне способности, итд.) и даје своје предлоге за шихово решење. Др. Ф. Чулиповић: Неки државноправни проблеми Првог cpnског устанка. По свом карактеру, Први устакак je сельачки ослободилачки покрет. Што ce тиче његовог класног карактера, он je у основи буржоаско-демократски, иако, нарочито у дочетку, овај карактер није био сасвим јасно изражен због недиференцираности таданпьег српског друштва у класном погледу. Први устанак je довео до ствараша српске националне државе. Ово се може тврдити без обзира на релативно кратко трајање власти устаника и на релативно малу територију под њиховом влашћу у односу на цело Турско царство. Ово стога што се ту вршило стцепљење једне националне државе од Турске а не револуционарно смењивање власти у целој Турској. Непризнавање нове државе од других држава не може такође бити разлог да се сматра да она није постојала, јер je за постојање државе битно фактично стање а не међународно признање. Вршећи анализу организације власти у Србији, писац долази до закључка да, иако та власт још није била чврсто организована, ипак je имала карактер ранобуржоаске класне власти и била je државна власт. Та власт je била суверена. Иако су у Сроили владали пре свега обичајни прописи, ипак има зачетака и писаних продиса, па чак и уставног карактера, којима се може дати правки карактер. Устаници су такође изражавали и тежње за уједињењем јужнословенских земаља. Анализа коју писац даје несум-