Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

изложио и питање еснафског законодавства. Тако исто мислимо да je било згодније и боље да je проблематика у вези са страним занатлијама и у вези са страним трговцима у Србији била изложена у истој глави. Уз ово би могла ићи и проблематика главе IV другог одежка (Конкуренцией стране производите). Материја из VIII и IX главе истог одежка ( Сеоски дућани и Борба против сеоских занатлија) такође je могла бити изложена паралелно. На овај начин избегла би се извесна понавжаша и рад би добио у концизн|ости и дрегледности. Аутор je у овој расдрави, како нам се чини, највећи свој напор био усредсредио на излагање и приказиваше врло обимне архивске грађе у вези са развојем, радом и најзад са распадашем еснафа у Србији, што само по себи већ заслужује пуно признаше, па je зато машу пажшу него што je то било потребно и могућно тгосветио аналима у вези са овим проблемима, због чега цео рад има претежно дескридтивни карактер. Например, аутор на више места у књизи (с. 394, 401, 415 —417) на основу изложеног архивског материјала подвлачи да су еснафи у својим напорима да сачувају привилегисан доложај и да се заштите од конкуренције стране и домаће индустрије и домаћих и страних трговаца кочили и успоравали унапређеше појединих заната и развитак пољопривреде и домаће j-шдустрије. Међутим, било би интересантно да су у вези са овим дате и извесне потпуније и шире анализе. То исто важи и за низ других проблема који се третирају у овој књизи. Али независно од наведених примедаба један овако обиман рад, који je захтевао огроман напор, велику стршьивост и савесност, свакако претставља користан прилог за даже проучаваше не само питаша еснафа, него и уопште привредне историје Србије,

Велимир Васић

Радиво) Давидовић: УВОД У ПОЛИТИЧКУ ЕКОНОМИЈУ. Београд, Култура, 1954, 82 стр. Давид овићева популаризацкја основних економских категорија политичке економије разликује се од других докушаја сличне врете код нас што аутор, одбацујући метод популаризација козе следе Марксов систем излагања у Капиталу, обрађује основне појмове категорија и закона независно од вьиховог релативно-историског облика испољавања. Тиме се Давидовић у своме покушају формално приближио стандардном уводу уџбеничког карактера који расправжа такозване опште услове производње, под коју се рубрику сврставају основни појмови о привредној делатности уошпте, о „трима факторима“ производите, итд. Та je аналогија, наравне, само формална, јер аутор, руковођен марксистичким методолошким принцидима, истовремено истине и разлику „од тог заједничког и општег, оно што сачињава њихов развитак“. Тежећи да да, из педагошких разлога, један увод у политичку економију уџбеничког карактера, његово излагање следи Марксов принцип да се „одредбе које важе за производгьу уопште баш морају издвојити да се крај јединствености која произилази из чињенице да су субЈект-човечанство и објект, природа, исти не би заборавила битка различитост“ (Увод у критику политике економије). У том цижу он узима за полазну тачку својег излагања репродукцију материјалних услова живота и, око те окоснице, ниже опште економске категорије (појмове потреба, производње, потрошнье и расдоделе, потребног вишка рада, поделе рада, доходака, историске об-