Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

231

лике друштвене репродукције), завршавајући са једном упрошћеном скидом друштвене репродукције између одељака гране А и Б. У таквом прилажењу објашњења лежи методолошка оригиналност ове популаризације, јер читаоца боље ynyhyje у међусобне односе економских категорија и унутрашњу структуру репродукције које ce, y уобичајеним анализама које полазе од робе и новца, мање запажају. Уз то, анализе су дате са већ познатим ауторовим смислом да апстрактним категоријама да јасно, на конкретном .примеру осветлено, адекватно објашњење. Такође се показује сигурно и широко познавање изворних текстова. Извесне кетачности и непрецизности, нужни сапутници популаризација, проузроковани суптилношћу текстова, промакле су се аутору. Например, разликовање друштвених система по расподели средств ва за производњу (стр. 19), појам мере продуктивности рада (стр, 14), утицај географских фактора (стр. 17). Такође, уз појам друштгене репродукције нису разрађене ни напоменуте претдоставке под којима je могуће узети радни час као ј единицу мере, што анализи даје недопуштено упрошћеш! карактер. Најзад, аутор не даје објашњење својој тврдњи да Марксов Капитал „пре свега uuje“ политичка економија капитализма, већ научно објашњење социјали ,v.a. Упркос ових и других ситних непрецизности, Давидовићева попј гларизација претставља користан увод студентима економске теорије пре читана Капитала и других теориских дела где су опште и посебне законитости дате у јединственој целини и отуда теже за разумеван ( е.

Иван Максимовић

Hans Kelsen: THE COMMUNIST THEORY OF LAW. London,, Stevens, 1955, 203 pp. У својој задивљујућој научној активности, упркос поодмаклих година, Келзен неггрекидно издаје нова дела изгледа чак да његова продукција није никад раније била толика као сад. Што je важно, он прелази на нове теме гьегов радознали дух се не задовољааа више само понављашем раније изнетих идеја него истражује нова питања. То су углавном питања међународног права, опште социо логије и филозофије. Међутим, у овој књизи Келзен расправља о марксизму, одн. о марксистичкој теорији права. Треба истаћи да je марксизам питање које je одувек занимало Келзена, и он му je посвећивао и своје раније радове, од којих су најзначајнији један рад о марксизму и држави и један о чистој теорији права у светлости матери јалистичког схватања историје. Сад се Келзен опет враћа истом питању, покушавајући да га обради систематики. Притом je карактеристичан наслов. Али дојава ове књиге je и доказ за актуелност марксизма и за велик интерес за гьега на Западу. Кшига je подељена на дёвет глава, од којих je највећа она која излг.же Маркс-Енгелсову теорију права, обухватајући четвртину целог дела. У осталим главама се излажу теорије Лењина, Стучке, Рајснера, Пашуканиса, Вишинског, Голунског и Строговића и неких других новијих совјетских теоретичара и, најзад, у посебној глави, совјетска теорија међународног права. Излагање Маркс-Енгелсове теорије Келзен почиње изношењем условљености државе и права економском основой, односно класном борбом, а затим износи марксистички појам идеологије као лажног одраза стварности и њен однос с државом и правом, трудећи се да утврди извесне противречности у учењу марксизма о