Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нос логици њеног развоја. Келзен je одувек био привлечен матичном снагом двама супротставл>еним доловима своје теорије теориям природног права и марксистичкој теорији. И није чудо што међу њима налази неке сличности ова и постоји уколико и jeдна и друга тоерија, мада на сасвим други начин, траже и изналазе једно објективно право, право које ce намеће човековој вољи као „природна“ нужност. И пошто je природноправна школа у знатној мери изгубила од заначаја, а марксистичка теорија, напротив, добила, то je сасвим природно да Келзен покуша да утврди однос између ова два врха савремене правке мисли. И за многе који о Келзену мисле рђаво, јер га не познају довољно, резултат овог Келзеновог обрачуна са савешћу биће нетто изненађујући. Јер, као што je и природно за развој науке, Келзен утврђује да између његове и марксистичке теорије уствари и нема основних разлика, да се оне допуњују у извесном смислу. Најважније je притом то да Келзен сматра да поред његове, однооно чисте правне теорије која има за предмет нормативне саставне елементе права, може и треба да постоји и социологија права која ће испитивати право као резултат друштвених узрока, каузално, и као једну од друштвених појава која има значащая утицај на друге појаве. Кад je реч, пак, о самој тој социологији, Келзен без резерве признаје да се у основи слаже с марксистичком теоријом. Он доиста каже: „Ниједан озбиљан буржоаски писац који није присталица теорије природног права не искључуј.е из своје дефиниције .права друштвени поредак који je у интересу владајуће класе, и већина буржоаских писаца сигурно неће порећи да je постојеће право више у интересу једне класе него друге. .. Управо зато што буржоаска правка наука жели да постигне да њен појам права буде „примешьив на најсупротније врсте права“, она не уноси у дефиницију елемент класне владавине, тако да не само друштвени поредак који штити само интересе једне класе против интереса друге него такође и друштвени поредак бескласног друштва, тј. примитивне заједнице или будућег друштва дотпуног комунизма, могу бити схваћени као право... Ако буржоаска правка наука не уводи класни елемент у појам права, тј. ако она не сужава.. . појам права на друштвени поредак који одговара једино интересима владајуће класе, она не чини то зато што не зна за класни карактер друштва. Сам Маркс je изрично признао да je буржоаска наука много пре њега открила класни карактер капиталистичког друштва. Буржоаска правка наука није ограничила појам права на класно право зато што жели да у свом опису појаве назване право додразуме не само капиталистичко право него сваку могућу врсту прва, чак и право комунистичког друштва“. Разлика између Келзена и марксистичке теорије у овом погледу састоји се само у томе што он тврди да ће и у комунистичком друштву, иако у њему неће бити класних сукоба, ипак бити тако сукоба између друштва и појединаца да ће морати постојати друштвена правила с једном врстом централизоване принуде, дакле, да ће и тамо постојати право, док марксизам сматра да то неће бити случај. У сваком случају, та разлика није битва, jep се у садашњег и прошлог друштвеног стања, тј. класног друштва, слажу и Келзен и марксизам. Тако се може сматрати да je класна суштина државе и права у науди уопште потпуно примљена ствар, о којој више не треба расправљати. Ни друга Келзенова неслагања с марксизмом нису од битне важности. Она већином долазе из неразумеваша, тј. отуд што Келзен, мада je уложио велик труд, није у свим додробностима упознат с марксистичким ставовима, као и отуд што често поједина мишљења писаца који се назгшају марксистима, посебице извесних совјетских писаца, сматра марксизмом. Такав je особито случај с