Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мента например, кад се сви људи проглашују једнаким, иако они то нису, ит.сл. Но, све то не умањује вредност ове књиге с гледишта рашчишћавања односа између две данас глНвне правке теорије и утврђивања суштине права.

Др. Рад. Д. Лукић

Arnold Rose: THEORY AND METHOD IN THE SOCIAL SCIENCES Minneapolis, Univesity of Minnesota Press, 1954, 351 pp. Rose je c Gunnai'-OM Myrdal-ом коаутор књиге Америчка дилема у којој je обрађен положај Црнаца у САД. Перед тога, он je објавио неколико кгьига о животу друштвених и расних трупа у америчком друштву. И у првом делу ове књиге, посвећеном социолошкој теорији, налази се неколико радова о друштвеним групама, њиховом месту и улози у друштвеном животу, као и о разним облицима антагонизма који се међу њима појављује и о начину његовог ублажавања и отклањања. У приказу задржаћемо се на методолошким проблемима који обухватају око две трећине књиге. Роз очигледно ни je имао намеру да изнесе синтетичан преглед методолошких проблема у социологами који би обухватио и приказ свих разноврсних техника истраживања. Он се задржао само на појединим проблемима који су по његовом мишљењу недовольно обрађени или утлавном једнострано и погрешно схваћени. Ти проблеми сврстани су у неколико трупа: (1) проблем етичкокултурних вредности у истраживању друштва, (2) проблеми узајамних односа социологије и других друштвених наука и (3) поједини спорни проблеми метода и технике истраживања. Писац сматра да свако социолошко истраживање, ако не и отворено а оно у сваком случају имплицитно, полази од извесних етичко-културних вредности. Те вредности утичу на избор проблема и теориске закључке. Ови последњи, найме, не утврђују само оно Што у стварности постоји и што ће вероватно да се деси, већ и што може да се деси и што треба учинити да би се постигао неки циљ, Интересантни су аргумента којима образлаже нужности драктјгчног характера социолошког истраживања. Социологија, бар засад, не може да утврђује универзалне законе који би важили без обзира на услове места и времена. Будући да je теориска вредност социолошких истраживања ограничена на одређену културу и одређено време, то практични знача ј појединих проблема има одлучујући утицај на избор предмета истраживања, Најплоднија теориска истраживања у социологами последњих тридесет година бавила су се кључним друштвеним проблемима. Роз, међутим, сматра да je исто тако неопходно да сваки истраживач отворено изнесе етичко-културне вредности које су биле претпоставка одређеног истраживања, исто онако као што je неопходно да изнесе податке о емпириским чшьеницама и методолошким поступцима помоћу којих су изведени теориски закључци. Он не мисли да социолог треба да прописује шта треба да се ради, већ само да теориски докаже шта треба учинити ако се жели постићи одређени циљ. С овим схватањем практичног карактера социологије тесно je повезан проблем друштвене примене њених научних резултата: да ли ће се они употребљавати у циљу повећања општег друштвеног благостаньа, или ће их владајуће трупе искоришћавати за учвршћење своје доминације. „Постаје очигледно да стичемо извесна потенцијално опасна сазнања о друштву, да развијамо, сликовито речено, социјалну „атомску енергију“. Прво, били смо сведоци ко-