Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

171

У првом цитату проф. Лукић тврди две разне ствари. Прво да у грађанском праву (а ми под тиме овде подразумевамо имовинско право) могу посЈтојати правна лица без имовине. У другом делу цитата прави известан устудак и каже да код неких правних лица у грађанском праву није имовина најбитнији елеменат. Са првом тврдаом никако не можемо да се сложимо. Ако физичко лице у грађанском праву и можемо замислити без имовине, правно лице никако не можемо. Штавише, има писаца (например, француски писци Обри и Ро, творци теорије о имовини) који имовину и код физичких лица сматрају „атрибутом личности“. То je, додуше, нетачно jep, например, новорођено дете може, бар у апстракцији, постојати без икаквих грађанских (имовинских) права и обавеза, значи без имовине. Али физичко лице у стварности, у конкретним грађанскоправним односима може одиста да се појави само кроз категорију имовине. Има много истине у тврђењу оних теоретичара (Бринц, Густав Шварц и други) који сматрају да je правно лице циљна имовина. Додуше, ти писци, поводећи се за открићем једне делимичне истине, потиснули су и замаглили други битан елемент дравног лица: однос) између имовине и имовинске масе као скупа економских добара, и чланова или корисника правног лица, дакле л>удског супстрата који на нарочити начин присваја та добра. Али њихова je заслуга што су управо хипертрофирањем елемента имовине код правних лица указали на велики значај тог елемента. Што се тиче друге тврдње проф. Лукића да код неких правних лица грађанског права није имовина главни елемент, можемо само поновити оно што смо горе рекли: правно лице има снега два битна елемента, имовину и трајном организацијом повезан скуп људи који на одређен, организован, начин користе објекте те имовине. А ако проф. Лукић мисли да код неких правних лица грађанског права нису „имовински“ тј. економски, лукративни циљеви најважнији са гледишта функција, задатака правног лица због којих je основано, ту се с њим дотпуно слажемо. Са гледишта саме унутрашње организације, унутраппьег живота правног лица, имовински цшьеви су одиста често подређени, другоразредни. Например, код културног, спортског, ловачког, политичког и сличних удружења имовински цшьеви су другоразредни, служе само као средство за оствареше њихових главних циљева: развијања неког културног, спортског, научног и других задатака. Али са гледишта грађанског права имовина (не и „имовински циљеви“ jep то није грађанскоправна категорија) јесте основни елемент правног лица, као што смо навели. Грађанско право (у ужем смислу, у сми«лу имовинског права) интересује правно лице само са гледишта те имовине, кроз њу je правно лице субјект грађанског права, учествује у грађанскодравном промету, постаје тужилац и бива тужен у грађанским парницама, његова имовинска маса служи за извршење његових обавеза, кроз њу се остварује крајња грађанскоправна санкција, принудно имовинско извршење. То подједнако ваши и за правна