Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

174

АНАЛИ ПРАВНОГ -ФАКУЛТЕТА

condictio sine causa (у ужем смислу), condictio indebiti, condictio ob causam finitam, condictio ob turpem vel injustam causam, и condictio causa data causa non secuta, само je код последње кондикције реч о каузи, ако ce кауза схвата као економски циљ правног посла, док je код осталих четири кондикција реч о правном основу: или правки основ уопште не постоји (код прве две) или je правки основ отпао, или je он ништав или неморалан. Jep, шта je кауза а пгга je правки основ? И ми сматрамо да je кауза економски ефекат који странке хоће да постигну правним послом. Али шта je роследица тога? ПоСледица je то да сваки правки посао мора имати свог економског ефекта. Ако нема економског ефекта, не спада у домен грађанског права. Посао који нема каузу уопште није ништав, није обухваћен грађанскоправном категоријом неважностм. Али такав посао није уопште правки посао грађанског или тачније речено имовинског права. Ако неко обећа да ће другога помагати у невољи, то уопште није грађанскоправни посао. Али ако му под одређеним условима обећа одређени износ, то je већ грађанскоправни посао поклона који има одређену каузу, одређени економски ефекат у имовини обеју странака, у једној негативан (код поклонодавца) код другог позитиван (код поклонопримца). Ако неко обећа да he на једном скупу певати, то уорште није грађанскоправни посао. Али ако обећа с тим да зато прими хонорар, то je већ грађанскоправни посао, jep ту увек има одређеног економског ефекта (са гледишта грађанског права певање je пнтересантно само као радни ефекат, jep je радна снага, макар и тако квалификована као певаше, у економији роба а у грађанском праву имовински објект). Или, рецимо, певачком хору који се спрема на турнеју у иностранство, недостаје још сто хшьада динара. Три клана управе хора предложе управи да да хору тај износ а они се писмено обавежу да ће „наћи начина“ да тај износ врате. Овде није реч о грађанскоправној обавези та три клана већ, евентуално, о њиховој моралној обавези. Нема грађанакоправне обавезе јер њихово обећања нема одређеног имовинског ефекта, нема каузе. Њихова обавеза je неутужива. Та обавеза се не може грађапскоправно санкционисати, не може се остварити из имовинске масе оних који су дали обећање. А кауза има ту функцију у грађанском праву да повеже домен вол,е, „власти“, са доменом економије. Кауза je она установа грађанског права која чини један од мостова грађанског права са економијом, кроз коју се изражава непосредност надградње грађанског права над економијом. Она je на граници права и економије. Она je само делимично у грађанском праву али je, ипак, и елемент грађанског права. Она одређује да ли je један однос грађанскоправни или ни je. Иначе она спада у домен економског промета који се скоро паралелно обавља са правним прометом. Насупрот томе, правни основ je супротан пол од каузе у грађанском праву. Он je нормативни елеменат. Ако je кауза у сфери економије, у сфери објективнога, правни основ je у сфери воље, субјективнога. Правни основ je она норма, оно нормативно оправ-