Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

175

дање, онај „правый наслов“, „титулус”, којим ce један акт, однос економског промета, и правно, а то ће рећи путем санкције, путем државне власти, путем организоване силе заштићује. У грађанском драву, међутим, код аката правног , промета тј. вољом засниваних правних односа којима се преноси с једног лица на друго нека ствар или друге вредности, • односно тачније речено правна власт, право на тој ствари или вредности постоји двоструки основ. Један основ, тј. титулус у правом смилу речи je сам уговор, правки посао, сагласност воље странака. Друти je основ она општа норма објективног права која дозвољава склапагье уговора. То je, например, § 13 старог Српског грађанског законика по коме „ ... У ономе што се тиче јавног поретка или благонаравија, не може се ништа изменити вољом или уговором.“ Остали прописи који одређују кад he уговор бити противзаконит, неморалан, неважећи, само су даља разрада те опште норме да je уговор, сагласност воља, акт аутономије воље закон за уговорне странке само у границама одређених општих интереса, „јавног поретка“. А околност што у грађанском праву постоји аутономија воље, што се вољом странака стварају ррава и обавезе за те странке, дакле оно што се зове начелом диспозитивности у грађанском праву, такође je у крајњој линији резултат околности што je грађанско право надградгьа над економиком, и то специјално над ровном економиком. Због тога није тачан закључак проф. Спаића да je кауза средство друштвене контроле. Средство друштвене контроле je увек норма, и то она шира норма ко ja ставља границе, ay нашем социјалистичком праву, као и у грађанском праву државнокапиталистичких земал>а, одређују извесне позитивне елементе, —• уговора и уопште аката грађанскоправног промета. Правый израз друштвене контроле je у теориј.и неважности правних послова, дакле у домену правног основа, титулуса, а не у домену каузе. Конкретно говорећи, ако je један правки посао незаконит или неморалан, такав посао има каузу, има економског ефекта . који странке хоће. Али je недостатак тога посла управо у основу, у нормативно] забрани. Тако, да узмемо пример који je и проф. Спаић узео, ако муж пристаје да flâ жени издржавање чак и онда ако се брак разведе њеном кривицом, овде није грешка у каузи: економски ефекат давање издржавања je јасно одређен, него у противзаконитости или неморалности посла. Разуме ce овај проблем има много елемената које треба расправити, много видова са којих се може посматрати. Ми смо га овде, само додирнули. Дубље разматрање тога проблема одвело би нас до разматрања проблема правног промета, а у дубљој перспективи до односа права и економије уопште. Додаћемо само толико да ако се кауза посматра као правки циль правног посла, она je заиста сувишна категорија у грађанском праву, и она се тада у крајњој линији изједначава са мотивом, побудом, посредном или непосредном. Но у том случају она заиста не би имала никаквог значаја за грађанско право. Кауза има оправдања само као еко-