Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈА

177

граничним трошковима производите и гржишној цени дугог периода једнакој просечним трошковима производите. Међутим, у само] шеми потпуне конкуренције извршене су, у кьеним претпоставкама, извесне измене које би требало да одговарају измењеној друштвеној структури производил која више нема за основу приватне привредже субјекте нити њихове критеријуме производње. Тако сад економски оптимум, технички изражен у минимуму трошкова производил по јединици производа, нема за претроставку и економски критеријум максимум профита, већ максимум у задовољавању друштвених потреба коде се идентификују са сумом потрошачких жеља изражених у ефективној тражгьи на тржишту. Исто тако, технички механизам конкуренције je задржан, тј. цене имају исту техничку улогу као и у условима потпуне конкуренције. Оне су за привредне субјекте фиксир)ане (тј. имају параметарски характер), али оне претстављају једини и искључиви основ за привредно понашанл тих субјеката. Али односи између привредних субјеката, а нарочито начин формирања тих дараметарских цена су, привредно а видећемо касније зашто „привредно“ сасвим друкчији од оних друштвених односа који су претпоставка дотпуне конкуренције приватних дроизвођача. Taj однос je, најуошптееије следећи. Постоји централни плански орган који финансира и одређује; (1) укупну суму друштвених инвестиција, на бази дате тражње фактора производил која сума мора да буде довољна да обезбеди ниво пуне запослености свих фактора потребних да задовоље дату тражњу; (2) ниво интересне стопе која треба да буде толика да обезбеди уравнотежење укупне суме датих инвестиција са сумом ко]у привредни субјекти морају да позајме да би остварили те инвестиције; (3) цене произзодних фактора (изузев радне снаге) на бази изједначења понуде и тражње тих фактора. За све производне привредне субјекте ове цене које дрописује централни плански орган су обавезне и имају характер слободно формираних цена на тржишту, у условима слободне конкуренције. Само се цене радне снаге и потрошних добара формирају исюьучиво на тржишту, без. посредовања и икакве репресивне улоге било којегструктуралног или другог фактора, на бази слободног кретања понуде и тражше. На бази тих елемената цена оних које формира централни плански орган и оних које се слободно формирају на тржишту рада и потрошних средстава —■ формирају своје цене производите појединачни привредни субјекти. Поставља се само питање који су критеријуми за одређивање параметарских цена од стране централних планских органа. Поред оних критеријума изнесених у тач. I—31 —3 оне имају и допунски критеријум: преглед кретања цена радне снаге и потрошних фоктора који су посредно изражени у кретању цена производње производних ,привредних јединица. На тај начгга добили смо један уравнотежен, статички систем. Привидно, он je централистички планиран, стварно je потпуно ценетрализован, уколико су параметарске цене планских органа засноване на искључивом критеријуму закона понуде и тражње свих фактора производње. Тада плански органи имају карактер