Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

посредног, ex post деловања на законе тржишта, на сукцесивно приближавање и усмеравање квантума друштвене производње према основном закону чији каузални низ лежи у укупној друштвеној тражњи. Овакав систем, по Лангеу, има две битне економске предности над капиталистичком дривредом са аеном приватном монополистичко-конкурентном структуром. Прва je што плански органи омогућују за релативно краће време и са мањим бројем сукцесивних приближавања равнотежни положа] понуде и тражње односно тржишне цене и трошкова производив, а тиме се у огромно] мери опречава расипање производних фактора друштва и остварује аихова рационалнија употреба; друга je што je овакав систем имун од флуктуација кризног циклуса захваљујући и измењено ј структури својине, засноване на исшьучивом принципу радних доходака на бази продуктивности рада. То су економски елементи социјалистичког планирања и његове битне предности по Лангеовој шеми, на чије ћемо критично разматрање сада да пређемо. 2. Лангеова шема планске социјалистичке привреде садржи примену одређених економских теориских концепција. Њоме се истовремено предлажу и практична решена механизам деловаша планске привреде. Задржаћемо се на оба елемента Лангеове шеме. Пре свега, треба указати на формализам Лангеове теориске концепције која je характеристична за такозвану „чисту економију“ (économie pure) која при теориској анализи не води рачуна о разликама друштвено-економских структура. Лангеова шема социјалистичке привреде je доследна копија, као што je већ истакнуто, тржишне цене у равнотежи уз дретпоставке конкурентне привреде. Ланге брани ову методолошки недопустиву примену напоменом да формална аналогија између расподеле фактора производње и дотрошње у социјализму и систему потпуне конкуренције омогућује да научна техника теорије равнотеже (еквилибријума) буде подједнако применљива у оба система (op. cit. 108). Али тиме његове категорије губе друштвено-економску садржину, a његова анализа престаје да буде предмет економске теорије. Међутим, прелазећи преко своје примедбе о техничкам карактеру своје шеме, Ланге je ипак испуњује са одређеном теориском садржином. Он разликује субјективне и објективне факторе своје шеме. У субјективне факторе укључује потрошача чији ce избор потрошње, односно тражња сваког дојединачног производа, заснива на принципу равнотеже свих корисности (utility) по јединици дохотка који je за сваког потрошача дат; и укључује произвођача (привредни субјект, дојединац, предузеће или група предузећа) чији се обим производње заснива на цени која je резултанта равнотеже тражње (тј. суме, агрегата индивидуалних корисности изражених у цени тражње) и понуде (зависне од параметарских цена трошкова производње који улазе у дати произвол, и које, као што смо видели, имају свој крајњи економски извор такође.у суми друштвене тражње). Објективни услов шеме равнотеже je сам механизам цена које аутоматски