Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

180

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

економија. (Ланге, истина, истине да гьегов систем има у виду већ изграђени социјализам земаља релативно високих производних снага, али напомигье да вреди и за систем прелазног периода.) Даље, у дужем периоду Лангеова шема по дефиницији искључује могућност производгье при просечним трошковима који могу бити већи од тржишшх цена. Међутим, једино je то могућа и теориска и практична солуција, ако се има у виду практична економска политика планирагьа: брз развитак основних привредних грана. Интегрираност привреде на бази друштвене својине на средствима за производгьу допушта политику протекционизма извесних привредних грана у циљу општег бржег развоја читаве планске привреде. У вези с тим, примена принципа; цена дугог периода једнака просечним трошковима производгье неадекватна je теориска основа у вези са било којом врстом привредне делатности широке скале .производгье где преовлађује или има сталну тенденцију пораста фиксни капитал, јер би то значило примену приватног критријума и успорававьа темпа привредног развитка који нема у виду потенцијалну тражгьу (6). И најзад, не вида се, као што с правом истине Bettelheim (7), због чега je Лангеов систем, у основи статичан и не укључујући промене које проистичу из временског фактора, имун од циклуса криза, иако je тачно да тај циклус, због измегьеног карактера расподеле друштвеног дохотка, стриктно заснованом на принципу продуктивности фактора производгье, не може имати онакав карактер као у капитализму (што Betthelheim, опет, неузимау обзир). Зато нам изгледа да Лангеова шема не може да буде ни прихваггьива практична основа за шему планске привреде у социјализму, јер не пружа елементе за брзи економски развитак. Своје теориске и практичне закључке Ланге покутпава да брани и критиком Марксове концепције теорије вредности која, по гьему, не претставља задовол>авајућу, ни теориску ни практичну основу за решавагье друштвене дастрибуције у социјализму, тј. за планску шему. Наводећи познате Марксове ставове из Капитала, Критике Готског програма и писама др Кугелману о општем закону друштвене расподеле рада на различите привредне гране које важи за свако друштво, Ланге истиче да je Марксу потпуно јасан проблем друштвене расподеле у социализму, али да гьегово схватагье вредности, при којем се људски рад посматра као једини редак фактор производгье, не даје задовољавајуће теориско решегье (ор. cit., стр. 132). На ту критику могло би се истаћп следеће. Прво, Ланге изгледа није довољно свестан разлика које Маркс у поменутим цитатима чини између општег карактера економских закона који делују као природне нужности и њиховог историског, релативног облика испогьавагьа. Друго, Ланге који критику) е Маркса због радне теорије вредности као основе гьегове теорије трошкова.

(6) В. напр. В. V. Krlshnamurti: Pricing in Planned Economy. London, 1949.

(7) Ch. Bettelheim: Problèmes théoriques et pratiques de la planification. Paris, 1951, стр. 155 и даље.