Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ США

181

цена и репродукције, уз извесне услове je признаје као потпуно теориски оправдану. „Интердретирајући износ рада нужног да произведе извесно добро као граничну количину, сви трошкови могу бити сведени, у равнотежи дугог периода, на радне трошкове“ истине дословно (op. cit., стр. 133). Шта je, дакле, остало од критике Марксове концепције? Цена кратког периода, у коју je уведен елеменат тражње, која отступа цо дефиницији од свог вредносног облика, и која није предмет Марксове посебне теориске анализе. Она би морала да уведе претпоставке емпиричких односа на тржишту које Маркс управо искључује у својој општој теориској анализи капитала заснов:аног на услову: сума цена производите једнака суми друштвене вредности. Ту Ланге који иначе може дубље да сагледа револуционарни значај Марксових методолошких основа економске анализе (8), пада на позиције методолошки недопустиве критике Маркса од стране психолошке и математске школе (BöhmBawerk и Pareto). У целини, са разлога изнетих горе, Лангеова шема плана у социјалистичким условима производгьв, не (изгледа нам ни теориски ни практично подесна основа. Њен значај у побијању доктринарних предрасуда неолибералиста je неоспоран. И више од тога, она још једном доводи под знак питања значај читаве грађанске теориске мисли алтернативом: или субјективна теорија вредности има друштвени значај друштвене категорије (могућношћу самерљивости корисности) или je она скроз формалистична теорија. Закључак ce намеће сам по себи из горње анализе.

И. Максима euh

(S) О, Lange; Marxian Economics and Modern Economic Theory, Review of Economic Studies, Vol. 11, No. 3, 1935.