Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

183

време прострујао je свеж ваздух дубровачком историографијом и тек je у последнее време отпочело ревидиранье многих сумгьивих вредности дубровачке историје. Али се на једну систематску студију о дипломатсютм методама старе Републике још увек чека, иако je, за поледгьу четврт века, саодштено довољно материјала да би се могла створити једна ошпта слика. Дубоки су корени овако овлашног односа према проучавању метода дубровачке дипломатије и овако брзоплетог вьиховог тумачења. До тога je дошло првенствено зато пгго се изузетни економски и политички положај старог Дубровника у модерном свету објапгњавао тим методима и што je у гьима тражен његов узрок, уместо да се ти метода приказују као нужност ситуадије Дубровачке Републике. Эбутьени чшьеницом да je једна средњовековна патридиска трговачка република успела да се пуна три века одржи као анахронизам у свету великих апсолутистичких монархија, историчари су избегавали да подвуку привидност тог парадокса и инсистирали су на вепггим методима и родољубљу дубровачке дипломатије као на објангњењу те појаве. Одржање Дубровника, међутим, имало je свој много дубљи узрок, чије ће констаговање дати истовремено и основицу проучавања метода дипломатије тог града. Сувише ce површино закључило да je Дубровник задржао обележја средњовековне комуне до укидања Републике, јер je, у току неколико векова, та општина занатлија, помораца, трговаца и рибара видно еволуирала у минијатурну трговачко-колонијалну силу специфичног карактера која je имала своје место у савременој констелацији светских сила. Пропадагье Дубровника или, боље речено, зауставЈвање вьеговог развития у складу са развојем ондашњег света у целини више je последица сполших него унутраппьих чинилаца, више je изазвано ситуадијом у свету него односима у самој Републици, јер су и ти односи окоштали у нераскидивом обручу тих спољних фактора. Ако je почетак модерног времена у Европи био у знаку стварања моћних адсолутистичких монархија, не сме се зашьучити да je Дубровник, и у економском и у политичном погледу, постао сувишан анахронизам у тој измењеној структури Европе. На међи два света, сасвим супротна по својим производима и потребама, он je опстао као нужда и једних и других, jep се готово једино он затекао способним, разгранатом мрежом својих колонија на Балканском Полуострву и капацитетом својих поморских снага, да преузима улогу вьиховог посредника. Преношеньем интерконтияенталних трговачких путева из средоземног базена на океане, које je трајало током целог XVI века, Дубровник није изгубио своју улогу: огромна пространства Предњег Истока, Балканског Полуострва и Средње Европе, предуштена вишевековној економској заосталости турског феудализма, била су увек жедна мануфактурних производа Запада и неисцрпан извор аграрних и сточарских продуката, којима je остала Европа, са друкчијим економским перспективама, све више оскудевала. Постелено економско назадовање Дубровника од последних