Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

деценија XVI века више je последица дреоријентације трговачке политике Млечана и њиховог непосредног ангажовања на балканском тржишту него отите измёне трговачких прилика у крају света која би улогу Дубровника учинила излишком. Јер, иако су у водама Средоземља морнарице Енглеске, Француске и Холандије почеле да потискују бродове са заставом св. Влаха, дространо балканско тржиште остало би и даље широко поље делатности дубровачког капитала, да га није почео да потискује непосредан млетачки утицај. Он, међутим, није био ни нагао, ни одвише снажан, да би довео до брзог опаданьа дубровачке трговине у Турској. , У складу са констатацијом да постојање независног Дубровника, посматраао из економског аспекта, није било случајно и да та република није била остатак Средњег века који није ишчезао услед ћудљиве игре случајности, стоји и наша претпоставка да je и политичка независност тог града имала свог разлога или, боље речено, да je државноправна форма Дубровачке Републике XVI и XVII века била само у привидној дисхармонији са општом долитичком структурой тадањег света. Турска, која je осећала потребу за страним капиталом од свог зачетка, осетина je корисност Дубровчана пре но што се проширила до граница гьихове републике. Ако се овоме дода да су султани свесно спроводили систем окружавања своје државе полувазалним земљама, међу које je спадала и Република, да се делатност дубровачких трговаца временом показивала све потребнијом и кориснијом и да се све до пада Дубровника није јавила озбшьна опасност да он постане пленом неке друге силе нити je до те опасности могло доћи на самим границама Босанског Пашалука, онда je сасвим разумљиво што je Турска толерисала тог паразита на свом организму који je био пустио, сплетом својих колонка, дубок и разгранат корен у читавом телу европског дела Царства. С друге стране, Млечани су се стално устручавали од закључка да им супарничка република доноси више штете но користи, јер сопственим снагама нису ыикад могли заменити мрежу њених колонија у Турској, à увек су налазили начина да трговину Дубровчана вежу, бар делимично, за свој град и тако je донекле укључе у свој трговачки систем. Зато они, и поред све дрскости којом су прогонили своје конкуренте, нису никад рредузели крајње одлучне кораке да их сасвим униште; они то, уосталом, нису ни могли учинити ако су желели да не дођу у сукоб са Турском која je претстављала услов њиховог опстанка. Других суседа Дубровник није имао. Ако je овим тврђењем бар наслућен разлог и могућност опстанка Дубровачке Републике у добу које je искључивало постојање ситних политичких организама, онда je сувишан труд да ce објаснп узрок постојања једног таквог облика државе у систему апсолутистичких монархија, пошто тај облик потпуно одговара међународној економској улози заједнице у њега уклодљене. Не треба да нам овде буду смешна и непотребна поређења са Млетачком Републиком, Холандијом, па и Енглеском: чудесну снагу свих трговачких земаља