Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
186
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
добило вид међусобне оданости и повереша и о методима којима се служила дубровачка дипломатика на Порти у тренухгима кад je требало да рехабилитује дискредитовану Републику, да одбије турске насртаје и да успостави старе, добре односе двају суседа. Дипломатски методи коде су Дубровчани примешивали у Турској били су, делом, усмерени ка стварању таквих међусобних односа који ће значити обезбеђеше њихових интереса у суседном царству и, делом, ка очувању таквих односа, ка одбрани политичке независности Републике и одржању шеног трговачког положаја на Леванту. Дубровачка дипломатија je, у тежњи да обезбеди заштиту Турске, чинила сталие напоре да прикаже своју репбулику неопходном том великом царству. Нимало инвентивна у проналажеау форми она je располагала са неколико аргумената, припремљених одговора, доказа и смицалица, ко je je, у мирним Бременима и односима, кад je једино требало одржавати са Портом и њеним намесницима нормалан дипломатски контакт, са машим или већим разликама понављала три века са подједнаким усдехом, тако да би читач дипломатске преписке Дубровачког архива остао залашен турском наивношћу кад не би знао да су Турци са извесном сувереношћу пропуштали да им те излизане фразе пролазе поред ушију, претпостављајући свему корисност опстанка Дубровачке Републике за њихову државу. Ми верујемо, иако то још није у науци сасвим доказано, да je дубровачка дипломатија учинила неоцешиво драгоцене услуге Турској, окруженој непријатељским хришћанским земљама, својим брзим достављањем тачних и исцрпних вести о свему што се дешава y тим земљама, својим пшијунирањем y корист Турака, и то нарочито у време шиховог залеташа ка срцу Средње Евроде. Земља војника-феудалаца, у којој je трговина махом била препуштена страной капиталу, Турска je увиђала колико јој Дубровник користи организовашем трговачке мреже у свим шеним европским провинцијама и повезивашем шених тржишта са Европой, поготову због тога што утицај дубровачког капитала није могао довести ни до каквог политичког притиска на Царство. Зато су Портини службеници који су били свесни колико дубровачка трговина разједа и исисава њихову земљу, али који су непрестано трпели оскудицу новца, са извесним горким стрпљењем слушали лажна и стереотипна објашњења поклисара да je трговина шиховог града само жртва коју треба схватити као доказ шегове верности султану, да се од свих прихода дубровачке царине једва саставља годишши харач, а да емин, који прикудља турску царину на источној капији Дубровника, шаље босанском дефтердару велика средства којима он подмирује трошкове Пашалука. Дешавало се, например, у турско-млетачким ратовима, да je Дубровник успевао да приграби монопол трговине са Турском на рачун других јадранских и јонских лука које су Турци затварали и да се за неколико година силно обогати. Турци су дозвољавали да дубровачка дипломатка постигне овакве „успехе“, јер им je био потребан трговачки